Postojali su dani kad htedoh mu reći

sve želje, tajne, slatke snove svoje,

al nisam smelosti imala izustit te reči,

uzdrhtalo srce plašilo se moje.

Sad smelosti imam, al šta  vredi

u njegovom sećanju lagano bledim.

Njegova sam bila, sada nisam više,

on ode, neće me , ne voli me više.

"No dobro", neko će reći

"nije to ni prva ni bajka poslednja;

ajd´sada nama svoje snove reci

kakve li to snove sanjalica sanja?

Zatvori oči vreme vrati,

reci nama sve želje svoje

na krilima svojih snova sada poleti

ajd´odsanjaj na tren sve snove tvoje"

Što da ne? Rekoh vragolasto

i zatvorih oči na tren,

dok se veče spuštalo platinasto

a mesec nas iz vrbaka gledao zamišljen.

Tišina zemlju obuze, uzdah mi se iz grudi ote

i poče priču svoju sanjalica da plete:

" Želela sam da pred njim stanem,

u sumrak kad ptice na počinak krenu,

i da ga ljubit ne prestanem

da noći takve u meni probudi ženu.

Da nam postelja bude od poljskog cveća pletena

dok po meni kó med klize njegovi prsti,

poljupcima njegovim mesto vina opijena

da nam se dah s mirisom proleća umrsi.

Da me ljubi dok se po nebu zvezde roje

da nebo bude svedok predaje njegove i moje;

da uzdasi naši od želje lude

svako biće poljsko tu noć probude.

Htedoh da poljupce po njemu prospem,

kao priroda što prosipa po travi rosu;

i da umorna od želje na grudima njegovim zaspem

s prstima njegovim upletenim u moju kosu.

A onda kad Sunce krene da se budi

i nebo se zacrveni od poljupca tog,

da i ja poljupcima njega probudim,

i drhtajem strasti tela svog.

Htedoh da pobeda predaja bude,

i predaja pobede čin,

pa neka mi Anđeli i nebo sude

što noć provedoh sa njim.

Htedoh miris njegov u sebe da upijem

pa kad mi dođe samrtni čas

da večni sanak mirno usnijem,

sećajuć se njega , te noći i nas.

Htedoh.." i reč zaustavih tad

stadoh, oči otvorih i suza mi zasja u oku:

" Eh stranče vidiš i ti sad

tugu i ranu moju duboku?

Vidiš li stranče sve moje snove

zaludne i nikada ne ostvarene

vidiš li snove jedne žene

jedne žene zalud zaljubljene?"

"Vidim" , stranac tiho reče

pre nego nesta u mrak

"i mene tvoj san peče

al sačekaj sa neba znak

Odsanjaćeš i ti tvoj san

dočiće i tvoj dan.

Zapamti reči ove moje

imaćeš noći i ti svoje

imaćeš ljubav istinsku pravu

a ovu iluziju prepusti zaboravu."

Tišina pod ruku uze mrak

dok je sa neba mesec sijao kao dukat.