Categories
My Links

« NEĆU TE VOLETI VIŠE | DOBRO DOŠLI NA MOJU ROĐENDANSKU ŽURKU »

TUGA
vilabezkrila | 05 Mart, 2010 12:03

Iako prirodno kao i sva ostala, tuga je jedno od onih osećanja koja doživljavamo kao veoma neprijatna i često nepodnošljiva i koja želimo da izbegnemo na svaki način.
Osećanje tuge gotovo uvek se javlja nakon svih prelomnih događaja u našem životu, svih gubitaka kao što su smrt, pobačaj, napuštanje partnera, gubitak zdravlja, posla, materijalnih dobara, odnosno u situaciji u kojoj gubimo nešto što je za nas jako vredno i značajno i za šta smo vezali određenu energiju, prijatne emocije i pozitivno značenje.

Značajan objekat koji se gubi nije samo spoljašnji, već predstavlja i važan deo našeg unutrašnjeg sistema i sveta. U situaciji gubitka značajnog objekta moramo reorganizovati i preurediti svoj unutrašnji prostor kako bi se što adekvatnije mogli prilagoditi novonastaloj situaciji u realnosti. Ovo odvajanje od značajnog objekta koje se odvija i na spoljašnjem i na unutrašnjem planu predstavlja proces žalovanja ili tugovanja. Tugovanje je individualan proces koji se, prema nekim autorima sastoji od četiri faze:
- Prva faza je faza poricanja koju karakteriše zaprepašćenje i nemogućnost i odbijanje prihvatanja gubitka. Osoba koja je pretrpela gubitak konstantno proverava i potvđuje da je došlo do velike promene u njenom životu repetitivnim pričanjem istih priča o izgubljenom objektu. Ova priča daje kognitivni i emotivni okvir za odvijanje sledećih faza tugovanja.
- Druga faza je faza emocionalnog reagovanja u kome se neprestano smenjuju osećanja bola, frustracije, anksioznosti, bespomoćnosti, krivice, ljutnje itd. To je stanje neobično bolnog i snažnog emotivnog proživljavanja praćeno teskobom, socijalnim povlačenjem, povremenom nadom i optuđivanjem, a ima za svrhu vraćanje izgubljene osobe ili odnosa. Ispod svih ovih emocija leži duboka tuga i spoznaja da je ponovno spajanje sa značajnim objektom nemoguć.
- Treća faza je faza dezorganizacije, očaja i beznadežnosti. Gubitak se postepeno priznaje i prihvata kao stvaran. Dolazi se do spoznaje da se život mora oblikovati na novi način.
- Četvrta je faza reintegracije, razmatranja i prihvatanja novih situacija i izazova, kao i pronalaženje načina za njihovo ostvarenje. Osoba je obogaćana za jedno novo iskustvo što vodi stvaranju novog identiteta i novih uloga, drugačijem doživljavanju sebe kao osobe, ali i novom načinu gledanja na život i svet u celini. Otvara se prostor za uspostavljanje nove, isto tako vredne emotivne veze sa drugom osobom, dok osobi koje više nema ostaje uvek pripadajuće mesto u našem sećanju.

Doživljavanje i ispoljavanje tuge mnogi izjednačuju sa slabošću i inferiornošću. Zbog toga koriste razne načine kojima bi kontrolisali i izbegavali osećanje tuge. Međutim, potiskivanjem tuge potiskujemo i prijatna osećanja kao što su ljubav, zadovoljstvo i radost, jer izbegavanjem pozitivnog vezivanja za objekte, predupređujemo žalost i tugu koje se mogu javiti u slučaju gubitka tih objekata.

Iako neispoljena, potisnuta tuga ne nestaje već ostaje u nama i traži druge načine pražnjenja, što često dovodi do različitih psihosomatski simptoma, povećane anksioznosti i burnog i neadekvatnog reagovanja u svakodnevnim situacijama.

Suprotno čestom mišljenju da ispoljavanje tuge i žalosti govori o nečijoj slabosti, tugovanje je pre znak emocionalne zrelosti i zdravlja i omogućava nam prihvatanje neizbežnih životnih gubitaka, pospšuju naš  rast, razvoj i sazrevanje.

 #
User Comments
(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 05 Mart, 2010 12:13

eto ..tekst o tuzi...eto za utehu je valjda da se razvijam i rastem...izem ti ovakav rast...:(((((

(no subject) [Reply]
casper | 05 Mart, 2010 12:22

"Iako neispoljena, potisnuta tuga ne nestaje već ostaje u nama i traži druge načine pražnjenja, što često dovodi do različitih psihosomatski simptoma, povećane anksioznosti i burnog i neadekvatnog reagovanja u svakodnevnim situacijama."

Cuvajte se ovoga, od toga nema spasa!

(no subject) [Reply]
Jovan s.s. | 05 Mart, 2010 12:25

Kad bi znali da netugujemo,znanje bi bilo tužno.

(no subject) [Reply]
mira kuglof | 05 Mart, 2010 12:51

Kroz sve sto si nabrojala, prosla sam. Bas sve. Tugovala sam kad je trebalo, cesto u sebi, retko pred drigima. Jednostavno, takva sam, od sebe se ne moze pobeci.

(no subject) [Reply]
barbie86 | 05 Mart, 2010 12:53

Tuga je sastavni deo svakog zivota, svakog zivog bica. Potrebno je naci nacin da je kanalisemo, da ne dopustimo da nas unisti...

(no subject) [Reply]
mesecina | 05 Mart, 2010 12:58

Kazu da covek ne moze biti srecan ako nije upoznao tugu. Ne znam tacan citat, ali slazem se u potpunosti...
pozdrav draga :*

(no subject) [Reply]
bealiever | 05 Mart, 2010 15:06

Ja sam, mogu reći, za dva tri meseca protutnjala kroz prve tri faze od kojih je prva najduže trajala. Četvrta faza mi je došla preko noći, išamarala me svom snagom i vratila na noge. Sada, nisam više ona ista ja. Znam i osećam mnogo više, rešena da se borim za sebe i svoju decu i da postignem stabilnost na svim poljima bez ikoga da mi titra ili osuđuje moje postupke. Ako neko može da me izdrži ovakvu kakva sam, rado ću ga primiti u svoj život, ali samo li pokuša da menja moju koncepciju može isto tako i da leti van...
Osećanja su tu da bi ih iskazivali, a ne da bi ih zadržavali unutar nas...

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 05 Mart, 2010 15:55

malo razmišljah....mislim da sam i treću fazu prošla...bar onaj deo o očaju i beznadežnosti...

(no subject) [Reply]
sopran87 | 05 Mart, 2010 15:59

Cuvene cetiri faze... Oduvek sam ih se plasio. Lepo si napisala na kraju, tuga nam govori da smo sazreli i da smo ljudi, bez nje bi ponekad bilo dosadno i neprirodno. Ali vise volim 4 faze srece!

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 05 Mart, 2010 16:08

sopran...tekst nije moj..na žalost..ne znam ko ga je napisao pa zato nisam ništa potpisala..mada mi sada pade na um nešto...

(no subject) [Reply]
Mazanjegova | 05 Mart, 2010 19:29

Ja sam danas i vise nego tuzna!

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 05 Mart, 2010 19:56

sve nas ponekad sklopi tuga...proci ce...sve prodje...

tuga [Reply]
tuzna100% | 05 Mart, 2010 20:14

ja sam skoro svakog dana tuzna... pre mesec dana sam imala pobacaj, u 5-om mesecu... znaci, bilo mi je strasno. prva beba, prvi spontani. jos ne mogu da se naviknem da ga vise nema u mom stomaku. bilo je musko. znam da ce biti druga beba, ali ipak... dok ne dodje druga beba, necu moci da prebolim... to je strasan bol... tuzno... =(

(no subject) [Reply]
sanjarenja56 | 05 Mart, 2010 20:30

Nakon onoga što napisa "tuga", sad sam i ja tužna...

Add Comment
Dodaj komentar





Zapamti me