Ne merim vise vreme na sate,

ni po suncevom vrelom hodu;

dan mi je kad njegove se oci vrate

i noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom, ni time

da li je ceznja moja od njegove jaca;

sreca je meni kad bolno cutim s njime,

i kad nam srca biju ritmom placa.

Nije mi zao sto ce zivota vode

odneti i moje grane zelene;

sad nek mladost i sve nek ode:

on je zadivljen stao kraj mene.

          DESANKA MAKSIMOVIC