Nisam htela da postujem ovu pricu ,jer nisam dobila dozvolu da potpisem i onog ko mi je pomogao da ovu pricu napisem...ali razmisljala sam i resila da je ipak postujem..to sto on ne zeli da da se potpise to je njegov problem, a ja cu tu zelju njegovu da postujem...

Znaci ovu pricu smo pisali moja malenkost i osoba koja zeli da ostane anonimna, a prica mi je posebno draga jer je moje prvo pisano delo da se tako izrazim..ovde se nalazi prvi deo price a u narednih par dana mocice te da procitate i nastavak....a volela bih da vidim i vase komentare dragi moji blogeri...pozdrav od vile bez krila...

Nekada davno u jednom malenom gradicu na obali jedne reke u nekoj dalekoj zemlji na severu ziveo je jedan trgovac. Bio je pravedan i posten covek,cenjen od svojih sugradjana,imao je zenu najlepsu u gradu i cinilo se da niko nije srecniji od njega na ovom svetu.Njihova sreca je bila nemerljiva kada su dva malena oka njihove cerkice ugledale svet jednog ranog prolecnog  jutra. Devojcici dadose ime Aurora. Svu svoju ljubav i paznju poklanjali su svojoj malenoj devojcici i ona se pretvorila u centar njihovog sveta. Devojcica je rasla srecna i bezbrizna...sve dok se jednoga dana tamni oblaci nepoznate bolesti ne nadvise nad njihovom kucom i srucise svoje zlo na nezno i krhko telo devojcicine majke.Trgovac je pozivao najbolje doktore iz grada, iz drugih gradova,davao svo svoje bogatstvo samo da izlece njegovu voljenu,ali kako bi koji doktor usao u sobu da pregleda bolesnicu,izlazio bi odmahujuci glavom nemajuci leka za cudnu bolest..

Dani su prolazili a zena je kopnila i polako nestajala..Osecajuci da joj zivot broji zadnje minute,a da joj se smrt surovo ceri u lice zatrazi da poslednji put vidi svoju devojcicu,a od trgovca zatrazi da joj obeca da ce se brinuti o njihovoj cerkici i da ce tugu zbog njenog preranog odlaska skloniti duboko u svome srcu i da je nikada nece pokazati pred devojcicom. Trgovac teska srca dade obecanje a zena sa njegovim obecanjem ispusti dusu...Dugo je trgovac jecao nad bezivotnim telom svoje voljene zene,sobu je ispunio hladan mrak novembarske noci , ulice grada je tiho pokrio prvi sneg...

    Grad je sa nevericom primio tuznu vest o smrti trgovceve zene,tuga neka je obgrlila njegove stanovnike..trgovac je bio slomljen bez zelje da nastavi zivot zaboravio je i na svoje obecanje dato nekoliko trenutaka pre nego je hladna smrt odnela zivot njegove voljene..sam ,neutesan,skriven u tmini svoje radne sobe razmisljao je kako da sebi oduzme zivot...u trenutku kada mu je cev pistolja hladila slepoocnicu na vratima se pojavi devojcica uplakana i preplasena od ruznog sna..videvsi maleno dete sa suzama na licu setio se suza svoje ljubljene zene koja ga preklinje da pazi na njihovo dete,setio se ogromne ljubavi koja ih je spajala,srecnih dana koje su proveli zajedno..tiho,skoro neprimetno,sklonio je pistolj,obrisao suze sa lica ,rasirio je ruke i razlog njegov zivota i postojanja mu se privio na grudi..to maleno stvorenje u kojem je bio delic njegove voljene stislo se uz njega preplaseno ,ociju krupnih poput laneta..odneo je usnulo dete u krevet i dok je gledao kako dete spava snom Andjela osetio je potrebu da zivi,da se brine o detetu,da je cuva...

    Godine su prolazile,godisnja doba se smenjivala,bojila ulice,menjala lice grada,vreme je lecilo rane,devojcica je rasla zasticena ocevom ljubavlju i porasla u prelepu devojku nalik svojoj majci..gledajuci nju gledao je u njoj svoju voljenu.. Devojka je bila cak mozda i lepsa od svoje majke..vitka stasa,crne duge kose,ociju plavih poput letnjeg neba,osmeha predivnog koji je mogao da omeksa i najtvrdje srce,koraka mekog,obucena uvek u bele haljine licila je na bice iz neke bajke koju joj je otac pricao pred spavanje dok je bila dete..

     Bajke su inace bile veoma rasprostranjene u tom delu sveta i ne samo sto su bile rasprostranjene ,vec su stanovnici malenog gradica verovali u postojanje vilinskih bica,sirena,losih vila,cak je na glavnom trgu bila fontana na kojoj je neka sirena cesljala svoju dugu kosu placuci..Stari stanovnici su pricali da su sirene,ako bi se zaljubile u nekog mornara znale da podignu talase na moru toliko velike i tako snazne koji su sa lakocom prevrtali i najvece brodove,a nesrecni mornari bi nestajali u peni razbesnelih talasa..oni retki,koji bi preziveli pricali bi najcudnije price iz kojih su nastajale bajke koje su prepricavane godinama posle nesrecnih potapanja..

Grad je bio na obali mora sa kojeg su dolazili hladni vetrovi,kisa i sneg..u luci,koja je dominirala gradom i koja je bila srediste svih desavanja u gradu,pristajali su brodovi manji,veci,ribarski brodovi..neki put cak i po neki carski brod koji bi zastajao tu da dopuni svoje zalihe sa hranom i vodom pre nego bi isplovio na otvoreno more u ratni pohod ili neko istrzivanje...grad je ziveo u ritmu desavanja u luci..

      Vreme koje je menjalo prirodu,ulice menjalo je i trgovca na kojem su se godine videle najvise na pogurenim ledjima na kojima je zivot i zla sudbina natovarila tugu i bol..i ista ta tuga je nacela trgovcevo srce koje je kako su godine prolazile bilo sve slabije i zadavalo trgovcu brige,jer gledajuci svoju,sad vec stasalu za udaju kci,poboja se da ce ga srce izdati pre nego vidi svoju Auroru udatu ,srecnu i zaljubljenu za nekog dobrog mladica..Devojka je bila lepa,skromna i donosila je sa sobom ,svom buducem muzu, sve sto je trgovac zaradio,bogatsvo veliko,pa su se svi bolji mladici nadmetali za naklonost prelepe devojke,ali je devojka ostajala ravnodusna na sva njihova udvaranja.Trgovac,znajuci da je devojka razborita i da je veoma pametna, srca cista poput kapi jutarnje rose,nije hteo da devojci nanosi bol i on joj izabere muza vec je cekao da mu devojka kaze da joj je srce pogodila  strela ljubavi,ali njegovo vec slabo srce govorilo mu je da bi mozda bilo pametnije i razboritije da razmisli o nalazenju pogodnog mladozenje dostojnog njene lepote i ciste duse.

      Leto je te godine bilo neuobicajeno toplo.Stanovnici malenog gradica navikli na zimu i hladne vetrove tesko su podnosili vrelinu Sunca koje je grejalo kamenom poplocane ulice. Cvece se umorno spustalo niz balkone,a ljudi su se preko dana sklanjali u hlad svojih kuca,pa je grad bio neobicno pust.

      Po takvom vrelom danu trgovac je zatvarao svoju radnju I kao vecina njegovih sugradjana , trazio spas od vrucine u hladovini svoje kuce,s tim pre sto mu je I srce po takvim vrelim danima pokazivalo svoju slabost vise nego obicno…Njegova kci,koja je bila upoznata sa poslovima trgovine,kako je bivala starija sve vise je zamenjivala svoga oca, iako na to, sam trgovac nije bas blagonaklono gledao,ali ne zeleci da cerki nanese ni senku tuge na prelepo lice pustao je devojku da ,s vremena na vreme,njega zamenjuje u prodavnici koja je bila smestena u samom centru gradica I iz koje se mogla sasvim lepo videti luka sa brodovima u njoj.Cesto je devojka naslonjena rukama na tezgu ,pogledom uprtim u pucinu zamisljala sebe na nekom od tih brodova kako putuje u neke daleke I nepoznate predele…

     Bila je sredina leta,a dan vreliji nego ikada pre. Ni najstariji stanovnici grada nisu pamtili tako vreo dan.Trgovac toga dana nije ni odlazio u radnju,njegova kci je otisla mesto njega .Ulice su bile puste,ni daska vetra da bar listak neki zatreperi,cak su I najnemirnija deca potrazila zaklon od vreline Sunca,jedino je Fontana na gradskom trgu veselo zuborila ,a kapi vode su se slivale niz kosu I lice tuzne sirene.Devojka je bila sama u radnji,kupaca tog dana skoro da nije ni bilo…na pucini se u daljini video veliki brod,ali devojka nije znala da li je taj brod samo u prolazu ili ce se usidriti u luci njenog grada.Prizeljkivala je devojka da se brod usidri,zamisljala je da je to brod koji dolazi sa toplog juga I da donosi sa sobom divne mirisne zacine a mozda I neku prelepu tkaninu od koje bi mogla sasiti sebi haljinu,a mozda ce cuti I neku cudnu I strasnu pricu o nekom morskom cudovistu koje je potopilo neki ogroman brod I ciji su nesrecni mornari nasli svoje vecno boraviste u celjustima iste nemani…Zamisljena tako ,sa najcudnijim mislima ,nije ni primetila da je brod bio vec sasvim blizu ,da se usidrio.Iz njenih snova ,koje je budna sanjala,trze je zvono na vratima prodavnice koje se oglasavalo I najavljivalo musteriju.U prodavnicu udje mladic u uniformi I pre nego devojka stize da se pribere od svojih mastarija stade pred nju I pozele joj dobar dan.Devojka podize pogled ka njemu I pogledi im se sretose. U njegovim ocima ,koje behu crne kao najcrnja noc titrao je cudan sjaj koji je devojku podsetio na sjaj zvezda u hladnoj zimskoj noci,dok se mladic zacudio plavetnilu njenih ociju koje su ga podsetile na boju juznih mora. Stajali su tako trenutak jedan bez reci gledajuci se ,nesvesno se diveci jedno drugom,I ko zna dokle bi tako zurili jedno u drugo da u radnju ne udjose jos tri mladica u uniformama.. po nacinu ophodjenja izmedju mladica devojka shvati da su to najverovatnije mornari sa tek pristalog broda ,a kada su mladici izgovorili par psovki zbog kojih ih je onaj mladic sto prvi udje u njenu radnju izgrdi devojka prosudi da je mladic kome se u oci zagledala najverovatnije bio oficir.