Odakle ti prava da žene sve
zlim bićima nazivaš?
Zar se ne bojiš pravde Nebeske?
Zar te nije sramota?
Imaš li obraza , savesti i časti
kad ženu što te voli bezdušnom zoveš?
Može li se duša tvoja propasti spasti
dal se bar zbog reči svojih kaješ?
Ćutiš od mene danima, ti ponosni stvore
a spas duše tvoje i moje u tebi je.
Da zaboravim , zalud mi ljudi govore
propast ili spas moj u tvojim rukama je.
Puštaš da propadam u ponore pakla
jer milosti nemaš ti ni za kog.
Moja je duša davno dno takla
još od dana odbijanja tvog.
Tek da znaš ti sujetni čoveče
na duši , dušu moju ćeš da nosiš
i suze sve što padaju i ovo veče
tugom i suzama svojim ćeš da platiš.
Ne kunem te ja , niti zlo ti želim,
al Nebo daje svima po zasluzi.
I tebi će po zasluzi da dodeli
setićeš se toga kad ti oko zasuzi.
Setićes se mene al kasno biće
jer ja život biram mesto smrti.
Pod kapom nebeskom i za me ima sreće,
iskreno i mene neko će voleti.
Setićeš se mene, ali mene neće biti
da oproštaj za suze svoje ti dam.
Neko drugi u zagrljaj će me skriti
a ti kukavice ostani sam.
Nema više tuge u očima mojim
sada samo zvezda radosti tamo sja.
Duša se moja kupa u pogledima tvojim
Tvojom ljubavlju obasjana sam ja.
Obrisao si sve suze moje
i vešto crtaš mi osmeh na licu
Zbog tebe se razlivaju dugine boje
po mom telu i mome srcu.
Ne uzdiše tuga više mojim glasom
Kraj tebe sada osmehe brojim.
Ti me čuvaš, ljubiš , zoveš me svojom malom
a ja se više tuge ne bojim.
Uparvo napisah na jdnom forumu kao odgovor na temu "umete li tužni da budete"
Pozdrav divni blogerski svete...grlim vas sve....
