BAJKA O LEPOJ TRGOVCEVOJ KCERI I CARSKOM KAPETANU...4. deo
vilabezkrila | 14 Maj, 2010 16:25
Noc bese tiha , mirna i mirisna. More mirno i glatko pa se nebo u njemu ogledalo. Mesec bese odskocio na nebu kad na obali oko male kolibe Vile pocese da korov koji je tu rastao pretvaraju u najlepse cvece , sirene izronise iz mora i pocese da pevaju najlepse pesme. Kapetan , koga san bese san savladao , probudi se od pesme prelepe koju covek nije cuo. Buka , dok je neko raskivao daske sa prozora , uplasi nekada , neustrasivog moreplovca. Video je Mesec sjajni i reku zvezda po kojoj je nekada trazio put do kuce. Te noci put od zvezda vodio ga ka necijem srcu. Videvši cveće procvalo u dvorištu ,Vile i Sirene kako se vesele i spazivši poznati lik nasmeja se i srce mu poskoči u grudima. Krenuo je prema tužnoj sireni koja je tužno sedela na obali mora zagledana u pučinu. Mesec se osmehivao , zvezde zasjale kao nikada pre.. lišće je zatreperilo na drveću. Nežno skoro bojažljivo taknu mladić njezino rame , ona se okrete i pogledi im se sretoše. Njene do tad tužne oči zasjaše jer u namučenom licu prepozna ljubav svoju. Dlanom svojim nežno mu taknu obraz a osmeh joj zaigra na licu. Mogao je da pročita u njenim očima kolika je njena ljubav. Njenu ruku nežno uze u svoju, pa spusti poljubac na njen topli dlan , zatim je poljubi u oba oka , ona ga nežno zagrli , sklopi oči i.... Odjednom se podiže snažni vetar , oblaci tamni sakriše Mesec i zvede.. Vetar je fijukao nosio sve pred sobom , talasi su bivali sve veći i veći , pretili su da ih razdvoje. Znali su oboje da bi to bilo za uvek. Ona ga uhvati za ruke pogleda ga očiju punih suza i zamoli ga da pođe sa njom.. Nije bilo puno vremena za razmišljanje , vetar je bivao sve jači talasi sve veći , ali i pre nego ona i izustila bilo šta on je bio spreman da pođe sa njom i u sam pakao samo ako ona to zatraži od njega. Obavio je svoje ruke oko nje ljubeći je po kosi , dok ga je ona gledala nežno , i u trenutku dok je spuštao poljubac na njene usne podiže se ogroman talas koji ih preklopi i oni nestaše u peni uzburkanog mora. Vetar stade , more se umiri a oblaci se raziđoše i na somotsko plavom nebu pojaviše se zvezde i mesec koji obasjaše tamnu noć. Na obali osta zvono i šnala koja spade sa devojčine kose.. Na istoku Sunce koje se budilo iz sna , poče da boji horizont , a sirene veselo uroniše u mirnu površinu vode stapajući se sa njom. Malene vile sjajne poput zvezda nestaše u travama , žbunju,drveću... Starica koja beše spasila kapetana posmatrala je ceo događaj sakrivena u nekom žbunju. Sada ohrabrena Sunčevom svetlošću izađe na obalu i uze zvono i šnalu pa se uputi ka trgovčevoj kući. Trgovac , koji beše na samrti , skupi poslednju snagu , uze snalu i prisloni je na grudi a zatim ispusti dušu.
Stanovnici gradića su uzaludno tražili kapetana , nisu ga našli..samo zvono koje je na obali ostalo podsećalo je na jednu ljubav i potpirivalo maštu ...Zvono koje je podsećalo da ljubav može sa pobedi smrt , da nadživi život,...Vremenom nasta priča o prelepoj devojci i carskom kapetanu.. a priču nadživi legenda o sjajnoj zvezdi što se jednom u veku na zemlju spusti i u malenu Vilu pretvara koja spaja nespojivo i najtužnijima osmeh na lice vraća....
K R A J
Stanovnici gradića su uzaludno tražili kapetana , nisu ga našli..samo zvono koje je na obali ostalo podsećalo je na jednu ljubav i potpirivalo maštu ...Zvono koje je podsećalo da ljubav može sa pobedi smrt , da nadživi život,...Vremenom nasta priča o prelepoj devojci i carskom kapetanu.. a priču nadživi legenda o sjajnoj zvezdi što se jednom u veku na zemlju spusti i u malenu Vilu pretvara koja spaja nespojivo i najtužnijima osmeh na lice vraća....
K R A J
