Devojka se trudila da sto bolje usluzi svoje musterije ,ali kako nije imala sve sto je mladi oficir trazio ,ona mu rece da dodju sutra kada njen otac bude bio u radnji pa da se sa njime dogovore o preostaloj robi , zatim napravi racun svega sto je mladic kupio uredno mu vrati kusur i  pozele dobrodoslicu u grad I lep boravak I pozele  mu lep ostatak dana.  Mladic izadje iz prodavnice kao u nekom polu snu , divio se plavetnilu njenih ociju , njenom glasu koji ga je podsetio na zubor potoka u njegovom rodnom kraju , njenom okretnoscu , ljubaznoscu, njenom bistrom umu , jer mladic jos nikada nije upoznao nijedno zensko celjade koje je sa takvom lakocom baratalo sa ciframa , a nije ni poznavao nikoga ko je poznavao neku takvu devojku..primetio je da joj je kosa potpuno crna , da joj je haljina jednostavna kroja ali od veoma skupog materijala , da devojka nije uobrazena , a onda se zacudi sebi samom kako li je uspeo sve to da zapazi u tih nekoliko trenutaka I zasto mu je sve to privuklo paznju,ali pre nego je I pokusao da analizira svoja opazanja stize do broda , ciji je on bio kapetan , a tamo ga cekalo brdo stvari koje je trebalo da uradi pre nego ponovo isplovi za tri dana. Devojka osta u prodavnici ceznjivo gledajuci u pravcu mladicevog odlaska , kada u prodavnicu udjose nekoliko devojaka njenih godina sa pregrst pitanja o prelepom mladicu..Jer mladi kapetan je bio lep I naocit momak ako se na to doda I da je bio hrabar I neustrasiv , da je iz bitaka izlazio uvek kao pobednik I da je bio miljenik samog cara nije ni cudo sto su se devojke okupile I sto su se interesovale za njega , jer su sve do jedne potajno sanjale da se jednog dana udaju za takvog mladica , jednom recju mladi kapetan je bio odlicna prilika , a devojke su bile resene da na sve nacine pokusaju da skrenu paznju na sebe I da pokusaju da osvoje kapetanovo srce ne znajuci da ce to biti nemoguc zadatak jer je kapetanovo srce bilo vec osvojeno bez I jedne bitke.

  Aurora veselo udje u kucu zavirujuci po sobama trazeci svog milog oca. Nasla ga kako zamisljeno sedi na terasi u hladu I mirisu ruza koje su se te godine posebno rasvetale I krasile ne samo terasu njihove kuce vec I ceo vrt koji je bilo pazljivo negovan vec generacijama unazad. Obgrlila ga svojim rukama I poljubila nezno u oba obraza , a starac se prenu I nasmeja , pa je upita kako je bilo u prodavnici..devojka mu isprica sve po redu , ali kad pomenu mladog kapetana u oku joj se pojavi neki cudan sjaj koji starac primeti I u trenutku se obradova , jer nikada ranije nije primetio tako nesto u njenim ocima , znao je starac kakav je to sjaj , ali je dobro znao da zivot zene jednog pomorskog kapetana nije ono sto je on zeleo za svoju voljenu kci , pomislivsi na to preko lica mu se navuce senka brige I tuge. Devojka primeti to I ne zeleci da zamara svog bolesnog oca povuce se u svoju sobu. Vece je donelo hladovinu pa su I stanovnici grada izasli na ulice I gradske trgove , I svima je glavna tema bila uplovljavanje carskog broda u njihovu luku. Oni stariji su se pribojavali rata , oni mladji su tvrdili da brod ide u istrazivanja nekih novih drzava I kontinenata I da ce sa tog putovanja doneti pun brod raznog blaga , ili da idu da love strasne morske nemani mozda cak I u lov na zanosne sirene , a devojke su pricale o lepoti mladog kapetana. Trgovac I njegova kci su redovno izlazili u setnju svako vece I svi mladici su znali kada I kuda ce prelepa Aurora da prodje. Aurora se radovala tim setnjama jer je tada mogla da se isprica sa svojim drugaricama , o novoj modi , haljinama , nakitu o svemu sto je interesovalo sve mlade devojke.

  Trgovac stade na tren da poprica sa nekim svojim prijateljima koji su takodje bili trgovci , a devojka sede na klupu I pridruzi se devojkama u njihovim uobicajenim temema. Sedele su tako neko vreme , kad jedna od njih primeti kapetana I ne mogavsi da sakrije svoje odusevljenje , poce da gurka devojku do sebe ova onu do sebe I za veoma kratko vreme oci svih devojaka bile su uprte u mladica. Mladic koji je jako dobro zapamtio devojku iz prodavnice uputi se pravo prema klupi gde je sedela mlada devojka , a devojka videci ga pretrne oseti slabost u nogama I u nekom strahu , njoj nepoznatom do tada , ustade I podje prema svom ocu. Mladic se okrete I sam se uputi u njihovom pravcu nakloni se I predstavi , devojka pruzi ruku predstavi svog oca pa htede da se udalji , ali je otac zadrza kraj sebe uz izgovor da ce on najverovatnije I sutra ostati u kuci I objasnjavajuci devojci gde I kako da nabavi potrebne stvari za carski brod. Starac je hteo da vidi da li se I kod mladica u oku pojavio sjaj gledajuci u njegovu kci , I videvsi isti sjaj , opet mu se senka brige I tuge nadvi nad lice. Videvsi svog oca zabrinutog , devojka se poboja za njegovo zdravlje pa navali da krenu kuci , a mladic se ponudi da ih otprati.
Laganim koracima uputise se ka trgovcevoj kuci…
*********************************************************

  Devojka je sa nestrpljenjem ocekivala kada ce mladi kapetan da udje na vrata malene prodavnice , cinilo se da vreme nije prolazilo I devojka je bila sve nervoznija , dlanovi su joj se znojili srce je htelo da joj iskoci iz grudi…Nije znala zasto  , nije ni pokusavala da razjasni svoja osecanja , jednostavno se prepustila tom novom osecanju sto joj je obuhvatilo dusu , srce, telo..Zvono se oglasi na vratima I u prodavnicu stupise nekoliko mornara , predstavise se I rekose zasto su dosli , mada je devojka to vec znala. Ona im predade robu , pa se u trenutku odvazi I upita jednog od mornara zasto sa njima nije dosao I njihov kapetan ; odgovor koji je dobila uneo je tugu u njeno mlado srce , naime kapetan je dobio naredjenje da pozuri sa nabavkom I da cim sve dobavi nastavi svoj pohod. To je znacilo da devojka mozda vise nikada nece videti mladica I na samu pomisao joj se prelepe plave oci napunise suzama. Ne shvatajuci tugu koja ju je obgrlila , tu tugu sto je samo jednom pre osetila , onoga dana kada je jos kao mala devojcica shvatila da vise nikada nece majku da vidi.

Njen otac joj je rekao da je njena majka na nebu u drustvu nebeskih stvorenja, Andjela, I da odgore gleda na nju , da je cuva pa su malene oci cesto pogledale ka nebu trazeci medju oblacima nesto sto ce je bar podsetiti na majcin lik…

Sada je osetila istu tu tugu I strah , neobican strah I nosena tim strahom devojka uze sesir I zakljuca radnju I uputi se ka luci. Luka nije bila bas mesto da se jedna devojka iz ugledne kuce seta sama , ali devojka nije marila da li ce, I sta ce o njoj bilo ko reci, ubrzala je korak,nadala se da ce bar na tren videti mladica.