Curi maj sa kalendara 

kao pesak iz pescanog sata stara. 

Odlaskom svojim letu otvara vrata 

Vrelo se leto za krilo leptira hvata. 

Ravnicom mojom zita ce poceti da rude 

dok se cela u zlato ne pretvori. 

Veliki beli oblaci nebom brode 

iz svakog cveta ljubav zubori. 

Sunce na nebu ko dukat zut 

svojim vrelim zracima me miluje; 

grli ga po nekad oblak crn i ljut 

da po zemlji kisu blagorodnu prolije. 

Odlazi  veseo cvetni maj 

vozom zivota sa moje stanice.

Ostavlja na dusi vecni sjaj,