Ljubav nestaje, polako istice zrno po zrno

k'o pesak iz starog pescanog sata.

i ne znam sta srce ceka samo

tu kraj, tvoga srca, zatvorenih vrata.

Vreme je odavno proslo,da krenem

trebala sam odavno, ali vracam se

ni sama ne znam zasto.Prenem

se iz sna i k'o u bunilu vratim se.

I posecem se opet o srcu slomljenih snova

porezem dlanove o tvoje reci

placem,u suzama zaspim pa budim se iznova

k'o moze moj pad da spreci?

I misle drugi da letim slobodna

ko pahulja bela nosena vetrom

a ja padam sve dublje  bolom nosena

valcer poslednji plesem sa tugom.

I nestaje ljubav,topi se ko sneg s proleca

ostaju tragovi sto skrise se u seni

to bese moja ljubav najveca

sto ostavi traga duboko u meni.