« PRVI SNEG | NESTAJE LJUBAV »
Verujem u sudbinu.Verujem da smo svi ovde na zemlji sa nekim razlogom ,nama nepoznatim,ali nismo "pali" s marsa..Postoje razlozi koje mi ne razumemo,dogadjaji nad kojima nemamo moc upravljanja..
Moj zivot je poceo da se resava daleko pre mog rodjenja..
Moja baka po majci rodom je iz okoline Jagodine. Deka ,majcin otac je iz Kovina..Drugi svetski rat ih je doveo oboje u Beograd. Tu su se sreli ,zaljubili i osnovali porodicu..
Zeleli su oboje zarko sina..neko ko ce nastaviti porodicnu lozu..ali volja Bozija je bila drugacija..
Moja majka je trece od osmoro dece. Pet devojcica je prezivelo, dve devojcice i sin jedinac su nazalost preminuli jos kao deca.
Ziveli su u Beogradu, tacnije na Karaburmi u ulici koja se zove Karpatska..tamo su imali stan u vlasnistvu, ali je deka moj odlucio da svoju porodicu dovede u Vojvodinu tacnije u Banat. Moja majka je bila devojka vec od 18 leta kad je stupila u Vojvodjansku ravnicu i iste godine bezmerno se zaljubila u mog tatu. Zabavljali su se tri godine, tajno, jer moja baka nije bas blagonaklono gledala na tu vezu , a ni tatini roditelji. Ipak njih dvoje su se izborili i vencali se .Osnovase svoju malu porodicu. I kao sto to biva ubrzo posle vencanja objavljeno je da mlada ceka bebu. Nigde kraja njihovoj sreci. Moj tata tada odlucuje ,kao i vecina ljudi pocetkom '70 godina da ode u inostranstvo trbuhom za kruhom. Strana zemlja bese Austrija. Majka osta u tadasnjoj Jugoslaviji da saceka da se porodi pa da mu se pridruzi.
Sestra se rodila septembra meseca kao nedonosce..
24. decembra sestrica umire u cetvrtom mesecu svog zivota..sahranise je a tata je i ne vide...umesto na njenu sahranu stigao je na sahranu svom tastu , mom deki kome je srce prepuklo od bola sto je svoje prvo unuce stavio u crnu zemlju.
Pokusase majka i otac da pokupe ostatke svog zivota i da nastave dalje. Otac se zakleo da njegova stopa nikad nece napustiti zemlju pa makar morao da prosi da bi preziveo.
Posle nekoliko meseci zasjalo im je sunce srece jer je majka ostala noseca sa mnom.
Zivot se polako vratio u normalu i moje rodjenje je prividno zacelilo njihove rane za izgubljenim prvencetom.
Poceli su da se kuce. Tata je hteo da podigne kredit da zidaju kucu . Majka je cekala drugo . tj trece dete.
A onda...
22. decembra u 20 casova i 45 minuta zazvonio je telefon.
Majka se javila...i stropostala na pod.
Javise joj da joj je muz stradao u saobracajnoj nesreci
Mog oca udario je automobil marke WV zvan buba odbacio ga 20-tak metara. levom polovinom tela pao je na asfalt, desnom na bankinu..bio je na mestu mrtav..cela leva strana bila mu je smrskana.
Imao je 31 godinu.
Na dan sahrane majku su morali hitno da prevezu u porodiliste. Decak kojeg je nosila umro je u njoj.
Posle par dana ,kad su je otpustili iz bolnice, majka je otisla u kucu svojih sestara da vidi dal sam ja tamo,one joj rekose da sam kod ocevih roditelja.Kako u to vreme saobracaj autobuski bio veoma redak ,majka se uputila pesice..put je vodio pored groblja gde je sahranjen moj otac. Svratila je da vidi kako su mu grob namestili i onesvestila se .
Nasli su je tek ujutru polumrtvu..
Od tog dana ona je invalid..
Od tuge i bola zbog svojih gubitaka dozivela je 4 nervna sloma, ali je ipak sve to prevazisla i nastavila sa ostacima svog zivota i ostacima svoje porodice tj. sa mnom..ja sam joj bila jedina radost.
Mnogo godina kasnije decembar se pokazao u pravom svetlu opet.
25 decembra sam napustila muza..vise se jednostavno nije moglo...
Ove godine ,opet u decembru, izgubih najvecu ljubav svog zivota.
Mislim da ce se sad prokletstvo decembra smiriti na neko vreme,ali me jeza hvata svake godine kad dodje decembar..
Eto zasto ne volim decembar.
(no subject) [
Reply]
Auh...Zaista nisam imala pojma.I ne znam sta da kazem.Samo cu da zagrlim,jako :*
ostala sam bez teksta... mozda kasnije smognem snage da nesto napisem, ali sumnjam... Svaka cast sto i dalje ides kroz zivot...
1.Jača si nego što se ovde prikazuješ. Mnogo jača.
2. Razumem te što ne voliš decembar. Ni ja ga ne volim, da ga ukinemo zakonom?
3. Sjajno pišeš prozu. Jeste autobiografska priča, osećam da bi mogla da napišeš sjajnu kolekciju priča. Kreni! I pored lepih pesama, proza je tvoj žanr.
Тешко...не умем ово да коментаришем...
У једно сам се ипак уверила - ти имаш крила. Снажна крила која ти не дају да паднеш.
И драго ми је што ниси престала да пишеш. Грлим :*
Vilo, velika je stvar što si nam ispričala dio svoga života. Život nije baš mazio tvoju porodicu. Nazad se ne može.
Pred tobom su godine i život.
Učini sve da hodaš naprijed. Jaka si ti.
Ne voliš decembar. Voli zato sebe i nemoj dozvoliti da ti ga drugi učine još težim.
Drugarski pozdrav
Mislim da je tvoja mama tvoj primer kako se treba boriti u zivotu.
Izgubila je previse da bi se borila, a bori se.
Zbog nje i zbog sebe, ustaj i leti!!!!
Posle ovakve životne priče ne zna čovek šta bi rekao. Malo je reći da je tvoja majka hrabra, malo je reći da si ti hrabra... Decembar prolazi, a mora doći i bolje vreme
@tuzna..nema sta da se kaze..to je zivot..nekome je majka nekome maceha..ipak je to zivot obasjan rodjenjem tri moja andjela...sve tuge ponisti ta malena rucica sto se snazno uhvati za majcin prst..i te okice koje te pogledaju po prvi put..
sanjarenja@ to da ukinemo decembar zakonom nije ti losa ideja ali sta cemo sa ljudima koji vole decembar,kojima je ovaj mesec doneo radost i srecu? neka decembra..u njemu stanuju moji demoni s kojima ja moram da se izborim..a prozu mi je lakse pisati neg pesme..jos kad je nesto istinito..hvala na podrsci..mozda joj se posvetim malko vise..
mesecina@ grlim i ja tebe..jedan post tuzne i prvi sneg me navedose da pisem..samo necete citati moje kukanje zbog izgubljene ljubavi..mozda on mene ne voli..mozda je istina to sto mi je rekao, mozda je istina da sam ja ubila njegove emocije,ali ko meni moze da zabrani da ja njega volim? niko..cak ni on sam..molila sam se da mi sveci andjeli pa cak i Bog sam iscupaju ovu ljubav iz srca..vise ne..sada sam zahvalna na toj ljubavi..malo je onih koji dozive i osete silinu prave ljubavi..one emocije koja dolazi od Boga samog i traje zauvek..sada sam veoma ponosna zbog nacina na koji volim..zbog te ljubavi poceh da pisem i da gledam svet na jedan drugaciji nacin..krila imam..oduvek sam ih imala..samo me je strah da poletim..bojim se visine:)
mandrak@ to sto sam ovde napisala je samo delic..ono najcrnje sto nam se dogadjalo..bilo je i drugih stvari manje tragicnih,bilo je i lepih stvari..kad sam bila mala nisam volela da pricam ovu pricu..bolelo me je..a sada sam taj bol prevazisla..zivot mi je uzeo mnogo toga ali mi je idao mnogo toga..nemam zasto da se zalim
casper@ ponekad pomislim da je moja majka super zena..ponekad ne..izgubila je mnogo..ponekad mi se cini suvise hladnom kao da nikog ne voli nikog ne zali,ali dobro..moja je i ja je volim takvu kakva jeste..od nje nasledih doduse tu hladnocu i nepoverenje u odnosima sa drugim ljudima ali i uvek nasmejano lice..
poluuspavanko@ posle kise uvek sine sunce..posle oluje na nebu se pojavi duga..a dugu obozavam
sanjarenja..i razlog mog nemira mi je to isto rekao..ja imam jednu ruznu naviku da se "otimam" kad mi neko kaze da sam lepa pametna da imam dara za pisanje i crtanje..On je bio uporan i na jedan suptilan nacin naveo me da propisem upravo prozu..pesme su dosle same od sebe..ustvari dosle su sa ljubavlju koju prema njemu osecam
Duga je sledeće što te očekuje, budi spremna ;)
problem sa dugama je sto se pojave neocekivano..i veoma retko..ali ja se nadam da cu biti spremna..
Vilabezkrila, sećam se tvojih prvih nastupa na blogu,. i njegovih paralelno ...posle je on ućutao...ali dobro te savetovao da pričaš. Kratka priča traži bar isto toliko ako ne i više talenta od pesme, a tebi jednostavno leži ta forma. Iskoristi to. Pričaj svoje doživljaje, maštanja, zamišljanja. Pričaj..i biće ti lakše, kad vidiš misli na papiru, podelila si ih i manja je tuga.
Ти заиста јеси храбра...
И бориш се...
Сузе ми наврле...
Тежак живот...
А неки се жале на ситнице...
Гурај напред.
Уз тебе смо!
:*
sanjarenja@...on se ucutao, a ja sam toliko zelela da vidim njegove price,da sam bila spremna da od svojih odustanem..ali ne moze se na silu naterati orao da leti..
behappy@ jedan od mnogobrojnih razloga zasto sam muza ostavila je upravo taj..jako puno se zalio na sitnice..sitnice kao kasnjenje plate,ili sto ne mozemo da odemo do familije neke jer nema goriva u kolima,ili sto ne moze da kupi sebi original patike ,trenerku,ili deca naprave neki nestasluk njemu bi odmah sve ladje potonule..i uvek sam mu govorila "cuti, zivi smo ,zdravi ,na broju smo..imamo tri sina zdrava, pametna lepo vaspitana,pa iako naprave neki nestasluk ,pa deca su,mi li smo bili bolji? Imamo kucu kola, radimo oboj..neki put zapne ali ne zivimo u svajcarskoj.." ali on je znao bas da kuka nad ne vaznim stvarima..i mene je to strasno nerviralo..kad mu je majka umrla,to je doziveo kao smak sveta, poceo je da pije..u jednoj svadji rekoh mu besno " ja ne bi trebala da se treznim od kad znam za sebe koliko li je mojih pod crnom zemljom.." razumem ja majka mu je,i njegova prica je takodje tuzna.ne tragicna kao moja ali tuzna..ali unistiti sebe zbog nekog kome nikako ne mozes pomoci po meni je totalna glupost..a on je sebe unistio i jos uvek srlja u propast..
Kad se osvrnem i pogledam na svoj zivot..da ja sam hrabra osoba..mada ne izgledam tako..ali mi ipak nedostaje otac i sestra i ako nju i ne znam, a na oca imam jedno bledo secanje..i to nedostajanje me dohvati decembrom..da je on ostao ziv ja bih imala brata..imala bih kucu, imala bih nekog da me zastiti od maltretiranja moga bivseg muza..moja bi deca imala ujku,dedu..ovako..nemam nikog..majka ce jednog dana svoju dusu da preda Bogu, deca da se razidju..a ja cu ostati da zivim u nekoj iznajmljenoj sobici..o udaji ne razmisljam vise..htela sam decu da izvedem na put pa da podelim zivot sa razlogom mog nemira..sad me vise nece..i nekako je sve kao danasnji dan..maglovit i beo..da nista ne vidim..
Ne teraj orla da leti
ali ti
raširi svoja krila.
Orao baš i nije orao
kad se tebe
odrekao!
Haug!
sanjarenja@ :) pokusavam vec danima da letim bez njega...
posle svake svadje sve je lakse..svadja ubije sve lepo..i svaku emociju..
Najbolji način svađanja je da se okrenemo i odemo, bez ijedne reči...ali potraje mnogo razočarenja pre nego što naučimo tu tehniku!
to jenjegova tehnika...okrene se i ode..ili jednostavno cuti..kaze nesto, ja odlepim, saspem sav bes, a on cuti..ne govori nista i brizljivo i pedantno skuplja reci da bi imao sa cim da me "gadja" posle..znas ono..rekla si ovo..i rekla si ono..juce sam ga zamolila da ne raspravljavamo vise o tome ko je sta i kad rekao..da ispostuje tu moju zelju..on je rekao: "kao sto si i ti ispunila par zeljica mojih,al ajd, obecavam." i tada sam ga ja pitala koje sam to njegove zelje previdela.." kad nisi ni primetila nije ni vazno ondak" rece mi..to sto imam problema ,sto ne znam gde mi je glava od istih..to se ne vazi..udelio mi velikodusno par saveta, da pobedim sebe da zivim u miru sa sobom..kad sam mu trazila bar jedan dobar razlog zasto da se borim sa samom sobom..on mi rece: "pa gde je zapelo,uvek si puna saveta za druge" i to sve zato sto sam verovala da sam neko poseban u njegovom zivotu i da mogu da iznesem svoje misljenje..On ne govori jezikom svadje..lakse mu je da cuti..po njemu ljubav postoji,ali se lako ubije a to sto je on po mojim osecanjima gazio kao po tepihu nikom nista..
Sedneš, razmisliš gde ste oboje pogrešili, a onda se verovatno i ti okreneš i odeš...
oboje?! po njemu ja sam glavni krivac..ja sam ta koja je greske pravila..a ja nemam vise snage da prevrcem po mislima sta sam to toliko strasno uradila..lakse je da mislim da je ljubav jednostavno nestala kao balon od sapunice ili da me nikada nije ni voleo pa da mu se sad "javila" istina..
Uvek je oboje i zaslužno i krivo...ko više, ko manje, nije ni važno, jer ne merimo kad volimo, samo merimo kad ljubav nestaje....
znam ja to..ali za njega to ne vazi..po njemu on nema krivice, a ja kazem opet za ples je potrebno dvoje jedan sam ne moze da igra valcer..
i tek..uspeh ili poraz..evo za tri minuta pola pet..a ja sam uspela da "pobedim" sebe i da mu ne pustim ni jednu poruku..a nije ni on meni..dal se setio uopste mene danas..dal mu ne dostajem bar malko? :(((
Jer on meni nedostaje mnogo
Ima jedno muško pravilo:
-ne pitaj me nikad o čemu mislim, ako nisi spremna da razgovaraš o seksu, sportu ili automobilioma!
nikad ga nisam pitala "sta mislis" ..ono sto smo imali je veoma specificno..a ja ne volim da proganjam moje muskarce pitanjima "sta mislis, gde si bio, s kim si bio" ostavljam im prostor za sebe..a mozda je bas to greska..kad mi se vec nude treba da ih "zauzmem" u potpunosti..da ih kontrolisem da ne mogu da mrdnu..ko ce znati
