Lepa pesma.
Glad mi je beskrajna a ruke vecno prazne...
Mada postoji razlog zasto nekih ljudi iz proslosti nema u nasoj buducnosti...
Pozdrav :*

Mislim da si krenua na bolje :)
Lepo prikaana iskrena osećanja... :*

Draga moja..s razlogom srecemo ljude,s razlogom ulazimo u tudje zivote..s razlogom nam se neki ljudi vracaju a neki ne..sve je unapred vec negde zapisano..neko to vec zna sve..na nama je samo da koracamo napred da se sto manje osvrcemo da sve srca otvorena prihvatimo..bez pitanja,bez sumnji..bezazleno poput deteta kakvog.. Cim pocnemo da se pitamo da razmisljamo gubimo magicnu nit..i ppopadamo u bezdan sopstvenih zelja..koje nisu zelje Neba... Glad nasu nepresusnu nicim necemo utoliti ako pothranjujemo zelje svoje..al ako prihvatamo zivot danas bez osvrtanja na juce i pitanja sta ce sutra biti siti cemo biti a ruke nase navek pune.. Znam ovo sto upravo napisah ne slaze se sa gore napisanom pesmom al to je zato sto je pesma srcem pisana..a ovaj komentar razum pise..a srce svoje zakone ima i svoja pravila pise koja nemaju puno veze sa razumom i logikom. Onda kad uspemo kao jedinke da srce i razum pomirimo tada postajemo kompletne licnosti.. Uh al filozofiram danas :-))

Rekoh ja, već ti je bolje ;) :)

Bea..draga moja..takoh dno..sad mogu samo ka povrsini da plivam..u prirodi coveka postoji gen koji nas tera na zivot..instikt prezivljavanja.. Sad cu njega da citiram..sve sto nam se desava u zivotu su lekcije Neba..sto teze lekcije to smo vazniji nekima gore..ponekad te lekcije bole..al bol prociscava dusu.. To nas Nebo sprema za neke lekcije nove..ili pak nagrade..

Il je bolje..ili lazem sebe..videcemo..ako u7em da zadrzim ovo stanje duha na duze vreme znam da sam na pravom putu da prebolim i krenem dalje..ali se plasim da ne potkleknem opet i padnem u zamku tuge bola i nedostajanja kao bezbroj puta pre..jer istina je da mi nedostaje strahovito..i da bi volela da bude kao pre..ali odakle mi prava ondak da tebe kritikujem na istu temu..

Ne krsi ruke, osmeh ne krivi.
Ne za tebe, za drugu zivim.
Sama znas... i kako ne bi,
da ja nisam dosao tebi.
Prolazec' samo mene se takla
zelja tek da zagledam stakla.
-Jesenjin-
Veliki pozdrav

Vilo,ne brini, sve dođe na svoje :)

Znam Bea..draga..samo vreme da prodje neko..a znas sta je ironija? Sto najmanje vremena imamo. Ograniceni smo vremenom i ne bi trebalo da ga trosimo bzv..ipak sam ja trebala da poslusam srce svoje..i narodnu..kad nebe breg Muhamedu onda ce Muhamed bregu..ovako procerdala sam vreme..prvi put zbog sujete i raznih drustvenih normi..drugi put zbog straha..kazu da Bog tri put pomaze..ko zna mozda mi Nebo smesti trecu sansu bez mogucnosti da biram,odustajem,razmisljam.. I ma sta on rekao..ja znam da onakvo nesto ne moze umreti tek tako.. Ili opet padam u mrezu tuge..?

Samo za pocetak... Samo dok se ne odviknes ce biti tako, posle neces ni razmisljati ni opterecivati se, bice ti lepo veruj mi!

Počela si da se čupaš, moram da primetim sa zadovoljstvom! Pogledaj Casper, kako je ona počela divne postove da piše kad je pregurala razočarenja...i pobedila tugu.

Видим да си полако почела да верујеш у себе. Себе, али без њега.
Јака си ти, немој да бринеш јер све што си могла урадила си. Сад је ред време да покаже...

jesam li sanjarenja? koliko sam puta pokusala, pa padnem sapletena o sopstvene snove, nedostajanje..samu sebe sapletem jer dozvolim da me povuku secanja..uspomene...pre neki dan , a posle sukyjevih i baladasevicevih komentara pa i tvojih draga moja sanjarenja...shvatih koliko sam bila sebicna u toj ljubavi i sujetna..shvatih da jeste on u pravu..nikada nisam mislila u stvari na njega vec samo na sebe kada sam pricala o svojim nekakvim suludim i nerealnim olanovima za odlazak u inostranstvo..kako li mu je bilo kad to rekoh..? kako li mu je bilo kad mi rece sav zanesen da se oseca kao dete koje ja vodim za ruku..a ja mu rekoh da svako dete mora da se pusti jednom da ide samo..kako li mu je bilo dok sam ja brljavila o kojekakvim muskim stvorenjima koji se vrzmaju oko mene a on nemocan i daleko da bilo sta uradi..Ali ja sam mislila samo na sebe...cvetala sam od njegovih pohvala..on je tako umeo da pohvali svaki moj stih , crtez..sve..a kad je on meni poslao stih ja ga sasekoh kao mecem..kad mi je poslao fotke i ocekivao samo iskreno misljenje ja sam cutala ne rekavsi ni rec..Sujeta..drustvene norme..ne dadose mi da mu poletim u zagrljaj kad me je zvao..I trazio mi je tako malo..samo malo tisine i mira ..da ga pustim na trenutak..ali ne, ja sebicna kakva jesam ocekivala sam da bude uvek pored mene..zaboravljajuci pri tom da je on covek , da mu treba prostor,i razumevanje..od koga da ocekuje razumevanje ako ne od mene koja sam se klela u ljubav njemu..umesto razumevanja dadoh mu uvrede..pogrde..s pravom je otisao...Jesam ja htela u trenutku porazena stvarnoscu da ga oteram..ali ja sam to uradila mnogo ranije svojom sebicnoscu i sujetom..sada svesna svojih gresaka jedino sto mogu da uradim da bi mu dokazala koliko ga volim i koliko mi znaci je da odem od njega..da budem hrabra, da ne kukam ni njemu ni nikom..da nastavim..da povratim sebe onakvu kakva sam bila pre nego mi pamet pomuti ljubav i nedostajanje..jedino sto mogu da uradim i za sebe i za njega je da prestanem da cvilim i pretvaram oboma zivot u pakao..da ga pustim..i da se molim da mi ga zivot jednom vratiti bar kao prijatelja..

Sopran..kazu da je za odvikavanje potrebno tri nedelje najmanje..ja do sada izdrzah tek sedam dana..pa potklekoh..sad pokusavam opet..nadam se da cu uspeti.. Sad sam resena vise neg ikad pre.. I da..mozda ce mi biti lepse..al tuga na dnu oka ce ostati zauvek..to znam..zbog gubitka ljubavi i zbog uvidjanja kakva sam u stvari osoba..

..lakše je bez tebe,kad s tobom nije bolje..pozdrav..

Vilabezkrila, do ovih zaključaka nisi lako došla. Samo tako, kad ti shvatiš problem, pa onda i on shvati da si ti shvatila, može jednom i prijateljstvo da se rodi na zgarištu pogrešno sastavljene ljubavi.... Ne mogu sve ljubavi d apotraju, često pravimo neoprostive greške, svakom se to bar jednom desilo...

e a kako da on shvati kad već danima nismo u kontaktu...doduše manje više ja sam to i njemu napisala...da može da pročita..al kako reče da će ubuduće moje poruke da briše...Bog sam zna da li je on to uopšte i pročitao ili je obrisao ne pročitavši...al po nekim mudrim i pametnim ljudima uvek treba da počinjemo od sebe....prvo sebi priznaj..prvo sebi oprosti...prvo sebe menjaj..itd..trebaće puno vremena da neke rane zarastu i kod njega i kod mene..i najbolje za oboje sada da ne budemo u kontaktu...sve je još jako sveže..lako se povredimo...i ko zna...možda je ovo suludo što ću da napišem...ali možda nam nebo upravo sprema stazu na kojoj možemo biti zajedno..i ako sada ne liči tako..ia ko sada liči na suprotno..ali ko može znati puteve Gospodnje?