Ponekad nam Nebo pred noge baci dar,
sreću zamotanu u neki papir neugledni
i mi pomislimo da je to neka bezvredna stvar
da je to smotuljak neki bezvredni.
Ponekad nam zaslepi oči sjaj,
staklenceta što samo na dijamant liči
i ne vidimo da lažni sjaj je taj,
i ne vidimo laž u istinitoj priči.
Ponekad nam reči oštrije od mača
niz grlo krenu i zagluše jecaje plača.
Ponekad , samo ponekad
tišina oluju nadjača.
(no subject) [
Reply]
Uh,kako je ovo 'ponekad'i malo i mnogo...Pozdrav
Retko prepoznajemo dijamante kad ih imamo u ruci...češće kad ih izgubimo.
najgore je kad imas dijamant u ruci i znas to..i onda ga bacis..jer te stah..da ti ga ne otmu...
Lažni sjaj je veoma često prisutan, treba znati prepoznati ga.
:*
Lažni sjaj ima svoju cijenu. Ponekad previsoko plaćenu.
pozdrav
uvek vise platimo za lazni sjaj...al sta da se radi..i prepoznamo ga kada je vec kasno..kad nam ispostave racun
Ponekad smo zaslepljeni, ponekada ne cujemo ono sto bi trebali, a ponekad i uradimo pravu stvar ako nas cula ne izdaju...
