« PONEKAD | KAKVE TO SNOVE SANJALICA SANJA »
Nošene dahom sna,
poleteše nebom pahulje bele i crne ptice,
iz nebeskih visina i sa pakla dna,
zasuše mi puteve i ulice.
I škripi mi sneg pod stopama,
jauče , cvili ,topi se,
i krik ptice se stapa s mojim suzama,
suze li su, il pahulja što niz obraz sliva se?
I sve je oko mene belo
božanski čisto, nevino
al` crni se ptice kobne krilo
maše nadamnom greh naivno.
Kao dete neko me izaziva,
smehom svojim mami me,
i u snu me doziva,
osećam već ima me.
I ne vredi borba moja zaludna
slaba sam ja da bitke s tamom bijem.
Ima me već ptica kobna
greh će u svoje gnezdo da me svije.
I zalud blešti čistote belina,
zalud Anđeli najlepše pevaju pesme,
nemam ja snage da se otmem zlim dusima
krilo moje da poleti ne sme.
Lupam krilima o tlo trnja puno,
i belinu ,krvlju bojim ,svojom
krila lomim sebi samoj, sve postaje crno
nestajem, topim se s pahuljom belom.
Mrak, tišina zlosutna
ona što krv u žilama ledi.
Oči otvaram, shvatam ništa ne vredi,
grehu sam sluga pokorna.
I suza...niz obraz kliznu ledena.
(no subject) [
Reply]
Nije današnja pesma, zar ne?
bas danasnja...nastade tokom jutra,i podneva...
sveža..
Ne pristaju ti suze...osmeh ti lepše stoji...seti se toga bar 365 puta u jednom danu!
ponekad iz mene izleti pesma poput ptice,
i nikada ne znam kakvo će joj perje biti, kakvo lice, nema suza na mom licu..a ni osmeh da ga krasi,
samo se otme uzdah kojim vatre gasim..
a pesma ova je jedna tužna ptica
i ni meni nije sasvim jasno iz kog izlete grma,
dal iz mog tužnog srca
ili iz duše, nekog prošlog života...
jer često mi se Anđeli motaju po glavi..i postrtaj njihov i pad..u mojim očima nebo se plavi..i moja krila bi da polete sad...al nešto me strašno za zemlju veže..pa zbog toga ponekad i suze iz oka beže..
i tako... :)))))
Jak sukob osećanja i želja. Predivno dočarano kroz metaforu. Postaješ sve bolja u izražavanju emocija :)
:*
držim se draga moja mesečino...evo slušam rock :D gvirni na moj profil na fb...da vidiš he he he he
Nadam se da se osjećaš bar malo bolje nego u pjesmi.
pozdrav vilo.
rekoh...pesme su moje čudne ptice..izlete reči a pojma nemam odakle..suze ne kvase moje lice...samo me vile krilom takle..pa buncam malo :D nije loše mandrak...pozdrav i tebi
Au,vilo,greh bi bio nepodržati te al u pisanju a ne plaču..
da objasnim ukratko...
pesma nastade dok sam jutros se zagledala kroz prozor u bele pahulje što ih vetar nosi tamo amo...pahulje, sneg je za mene nešto čisto. anđeoski i prelepo..a tuda leteše neke vrane ..kažu da su vrane ptice zlosutnice...desna ruka samog đavola i vrštica..i eto..uz sve to u pozadini mi je pevušio Balašević svoju Slovensku..Nošen tragom sna, doleteo je crni golub na moj dlan...i sve se nekako izmešalo..večita borba čoveka i greha..i nasta pesma..koja malo ima veze sa onim što ja trenutnu..i kako se trenutno osećam...tako nekako..
Hajde sad jednu lepu pesmicu o snegu i tragovima koji vode do tebe....
Zamisli ih, opisi, prizovi....
jao casper...da prizovem sneg?! uh..pa moja duša za prolećem čezne..za snegom od latica mirisnog voća..pupoljkom ruže, cvrkutom ptice male..i vetar što se u krošnji topole skriva i šuška nešto tajno sa njom..za kišom toplom što tera da sve raste...za veselim letom malene laste..za tim duša moja gine..da legnem na proplanak prepun rada belih..u oblak da se zagledam mali..i pratim igru leptira veselih...
Zima i sneg...nisu za me..tragovi stopa u snegu će da okopne
kao trag njega u mome srcu..
otopiće se sneg..i nestaće tuga..zima..to je već neka priča druga...
Мирују сузама твојим
завејане животне стазе.
Ја све видим и бројим
колико лепота узалуд пролазе
ма сва у тугу можеш се умотати
сузама излити панонско ново море
можеш ридати до задњих сати
и тужна бити до задње зоре
ал види дане пролећа новог
зову те снажно из равнице,
послушај старог лалоша овог
па спремај радост на своје лице
обрни окрени све биће исто
па због тог узми мало папира
поглавље започни, неисписано, чисто
оно што срце само дира
ево ти рука, хајд` стави тачку
поседи мало крај мене непознатог
на једном равничарском облачку
погледај жита што чува Бог
Немој да когод случајно чује
да међу нама гостује вила
што неку тугу и неког снује
и да је икада тужна била
још кол'ко данас да си се јавила
не чекај дане, неке друге
јер свој задатак, авај, си заборавила!
па ти си овде да усрећиш друге!
Од целог поља ово је травка
од ћилима живота тек комад нити
ако пожелиш и лепог наставка
и свега лепог, онда ће бити!
hvala Baladaševiću...predivna pesma..prava ravničarska...za moju dušu...jer ipak sam ja Vila ravnice i ne znam šta mi bi u brda da krenem..tamo daleko preko rečice..
zamalo da nestanem...grlim jako lalošu dragi
Па то ти кажем, драга колезинице... Немој да остављаш многе који би уживали у твом друштву и делима, речима, причама.... Запамти и носи у срцу васељенску мудрост: да рачуна(ће) се само оно што смо дали. И ми и нама драги и сви остали...
Поздрав из равнице!
dajem koliko mogu...malo bola malo suza...smeha..pa ja sam banatsko dete..smeha kolko voleš..al eto ova zima nikako da prođe..ipak sam ja dete proleća i zima nije za me..već leto proleće jesen..i to ona rana, zlatna
Snazna i emotivna pesma, nastala iz dubine tvojih nadanja i htenja. Prelepa je. Veliki pozdrav.
Hvala miro..da ne bi bealever (nadam se da sam dobro napisala) ne bih je postovala ovde..al pustih njoj jednu strofu..i eto..
Dolazi prolece Vilo, jos malo i tu je. Neka otera tugu.Pozdravljam te.
