Categories
My Links

« Como ama una mujer y Adios de Jennifer Lopez | IGRA ZIVOTA I SMRTI »

Zasto Vila bez krila?
vilabezkrila | 11 Avgust, 2009 13:08
Pre nekog vremena jedan bloger pustio je post sa slikama Vila,a jedna blogerka,cini mi se, je prokomentarisala da sve vile na pomenutim slikama imaju krila. U tom trenutku osetih se pomalo u obavezi da objasnim zasto je moj nadimak ovde upravo "vila bez krila". Kao prvo ,smatram da nasi nadimci dolaze iz nase podsvesti i opisuju nas onako kako mi sebe vidimo duboko negde u nasim dusama ,a nismo ni svesni toga. Ako malo porazmislite o svom nadimku koji koristite ovde ili na nekom drugom mestu u virtuelnom svetu videcete i sami da sam u pravu,naravno postoje i drugaciji nacini odabira nadimka,ali u mom slucaju vazi ovaj prvi nacin.Sad se mozda pitate zasto sam ja bez krila,ko mi je uzeo krila..itd...ta su mi pitanja vec puno puta postavili a sada po prvi put pokusacu da objasnim,nadam se da cu da uspem i da cete shvatiti poentu. Elem, licno mislim da se svi mi radjamo sa krilima,neko malo manjim ,a neko sa vecim. Kad kazem krila ustvari mislim na one nase potencijale u obliku raznih talenata. U zavisnosti od okoline,nasih roditelja i jos nekih spoljnih faktora, nasa krila bivaju negovana ili odsecena i pocupana. Kao malo dete bila sam veoma mirna i poslusna i majka nije imala vecih problema sa mnom,osim sto nije smela da ostavlja na dohvat mojih malenih rucica razne aparate kao sto su tranzistori na primer jer bih ja to rastavila na sastavne delove da vidim sta ima unutra :) kasnije, bila sam veoma pitljivo dete,koje je znalo da postavi molion pitanja i pod pitanja na koje je moja majka strpljivo odgovarala,hvala joj na tome. U skolu sam krenula sa 6.godina i iskreno prva tri razreda ubih se od dosade,dok su moji drugari sricali reci i muku mucili sa pisanjem ja sam to sve znala jos iz zabavista i ranije,tako da me je ucitelj upisao u biblioteku da me spase dosadjivanja,hvala mu na tome.U tom uzrastu sam htela da sviram klavir..na zalost ,osim sto nije bilo muzicke skole u mom mestu,sto majka nije mogla,a i da je mogla,nije htela, da mi omoguci pohadjanje pomenute skole ,nikada nisam ozbiljno zasvirala na klaviru. Talenat nije problem,muzika mi je u genima i skoro cela familija je na neki nacin upletena u muziku,deda je svirao nekoliko instrumenata.tetka je solo pevac,sestra od tetke je magistar violoncela,ali nije bilo mogucnosti..:( Negde u 6. razredu pocinjem da se interesujem za crtanje. S najboljom,tada,drugaricom otkrivah svet boja i nijansi i prvo nespretno ,a zatim sve sigurnije i sigurnije povlacismo preko papira olovku ,i nastase prvi crtezi koji zavrsise na skolskom panou.Medjutim moja majka ne hte da cuje da mi slikarstvo postane profesija i na veoma suptilan nacin me odvoji od crtanja,dok su roditelji moje drugarice imali sasvim suprotan stav i svoje dete gurali u pravcu razvijanja talenta.Rezultat: moja drugarica je danas priznati akademski slikar,sa izlozbama i svime sto uz to ide. Roditelji obicno lece svoje neke komplekse na svojoj deci ,pa je i moja majka lecila svoje na meni ,pa kad je stiglo vreme da odaberem svoje buduce zanimanje,nijedno nije dolazilo u obzir osim tekstila,tacnije krojacko-sivackog zanata.Medicina,turizam,jezici..sve je to bilo "neprofitabilno" za moju majku i ja sam na kraju upisala ono sto je ona zelela. Moji snovi ,moje zelje nisu se racunali. Danas sam zarobljena poslom koji ne volim,blago receno..odavno nisam nacrtala nista,a ni odsvirala..posekli mi krila potpuno pa puzim po zemlji. Mada i ja sam se potrudila da samu sebe dokusurim uletevsi u brak sa samo 17 godina i radjajuci decu.Sto i nije tako lose ispalo obzirom u kakvom vremenu sam zivela..mislim na politicku situaciju u nasoj zemlji u periodu 1992-2002...sankcije i ostalo... Eto kako ljudi ostanu bez krila. Ali nije u zivotu bas sve tako crno i jadno.. Kada me je ucitelj upisao u biblioteku i kada sam savladala tecno citanje ,volela sam da citam bajke..pa sam u jednom trenutku pozelela da i sama napisem nesto.Svoj talenat za pisanje sam pokazivala u raznim sastavima koje nam je nastavnica davala za domace zadatke,i za koje sam bila uvek pohvaljivana od strane iste.Trudila sam se da savladam gramatiku da bi moje pisanje bilo i gramaticki ispravno i u tome mi je veoma pomogla profesorka knjizevnosti i srpskog jezika u srednjoj skoli.I dalje sam citala izuzetno puno. Nekako kad sam zaplivala u bracne vode zaboravih na pisanje,bilo je tu drugih nekih obaveza koje su prevagnule..a onda..upoznah nekog ko me je svojski ohrabrivao i veoma suptilno naveo da se latim "pera" i pocnem opet da pisem..Prvo sto napisah bese bajka.."bajka o kapetanu i lepoj trgovcevoj kceri" ..mozda je pustim i ovde jednog dana..Zahvaljujuci njemu i nekim mojim osecanjima koja su se za njega rodila nastase i niz pesama ljubavne tematike,mada po meni sve su pesme ljubavne. Opet zahvaljujuci njemu skupih hrabrosti da javno kazem i pokazem ono sto pisem,pa sam tako ,doduse neuspesno, pokusala da udjem u literarnu koloniju koja je sastavni deo manifestacije koja se svakog proleca odrzava u mom mestu,neke moje radove poslah na neke konkurse,nadam se da cu tamo bolje proci..i naravno...BLOG...otvorih ga kao poklon onome koga volim...sto se pokaza kao greska,ali ne od onih fatalnih...Cak ga i obrisah jednom..ali shvatih da cu time opet saseci samoj sebi krila..i da stvari treba da radim samo zbog sebe i nikako zbog drugih, ma kako da su mi dragi i ma koliko da ih volim. Postoje i neke druge stvari koje me okupiraju ,kao astrologija npr. i zbog kojih moja krila polako rastu..ali to je dugotrajan proces,i trebace vremena.Ljubav je najbolji lek,a ja je imam. Neki dan umalo se ne odrkoh iste,tj. ja rasirih ruke da je se odreknem,ali mi nije dozvolio da odem..zato sto zna,i zato sto razume moju dusu..hvala mu na tome. Mozda u neko dogledno vreme osvanem sa nadimkom..Vila kojoj su porasla krila..ili vila sa krilima.. Do tada ...cuvajte svoja krila...ne lomite ih sebi,i ne lomite ih drugima..  #
User Comments
(no subject) [Reply]
casper | 11 Avgust, 2009 14:39

Ja sam napisala da sve vile imaju krila.
Nadam se da te nisam uvredila:)
Ovde smo vecina slicni, ti nemas krila, ja sam nevidljiva ostali svako na svoj nacin.
Ne poznajemo se, ali se u bolu lako prepoznamo.
Mozda ponekad ostavim eto bas tebi neki suroviji komentar, ali ja govorim ono sto osecam iz tvojih reci. I govorim ono sto bih ja u tom momentu osetila da sam na tvom mestu.
Zaista se nadam da ce ti krila porasti i da ces leteti jos dugo dugo sa zlatnim prahom po krilima:)))))

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 11 Avgust, 2009 14:53

nisi me uvredila casper...taj koment me je naveo da napisem ovaj post..i ne vredjaju me niciji komenti ma koliko bili surovi..ja se zamislim nad svakim komentom koji je surov...upravo sam branila astrologiju na pedjinom blogu...kao vaga na ASC ja sve prvo premerim pre nego donesem odluku,a da bi to bila prava odluka stara se moj mesec u devici...kad odluku donesem da bi je na pravi nacin prenela postara se moj mars iz blizanaca...itd..ja prihvatam kritike,ideje,komentare..za to je "krivac" moj jupiter u vodoliji...lakse mi je da napisem nego da kazem...a za to je glavni krivac moj Saturn u blizancima..koji istovremeno me tera da dva put merim a jednom reknem...itd..ti si jedna veoma tuzna osoba rekla bih i pomalo pesimisticna...osmeh necu da savetujem..nagrdi me moje milo zbog toga..

(no subject) [Reply]
suky | 11 Avgust, 2009 14:53

vila ima svoja krila
samo ih ne vidi
što je ponekad više nego dobro
jer bi ih poderala
leteći kroz razne oluje

(no subject) [Reply]
etonote | 11 Avgust, 2009 14:54

cudna je stvar kako i pre nego sto nesto dotaknes mozes da osetis njegovu prirodu. Tako, i pre nego sto procitah tvoj zapis, slutih nasu slicnost... Oseca se da pises iz ranjenog srca. Pozdrav
p.s. rane znaju da zacele.

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 11 Avgust, 2009 14:58

tuga je ,ako je pravilno usmeris,jedna veoma kreativna sila...neke rane davno su zarasle..davno preboleh neke stvari..problem je sto za ranama ostaju oziljci koji zabole s vremena na vreme

(no subject) [Reply]
casper | 11 Avgust, 2009 15:18

Vilo, rece da rane zabole s vremena na vreme.
Mozda bas danas zbog ovog nevremena....
Ako me nema vise udavila sam se...:)))))))
Nisam pesimisticna, bar mislim da nisam, samo su mi se desile neke stvari iz kojih donosim zakljucke, kad prepoznam scenario.

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 11 Avgust, 2009 15:21

a scenario mozda ima i drugaciji kraj..meni rekose da sam idealista utopista...ja sve vidim kroz ruzicaste naocare..

(no subject) [Reply]
casper | 11 Avgust, 2009 15:29

I ja sam nekada tako gledala....
Zelim ti zaista da naocare zauvek ostanu ruzicaste!

(no subject) [Reply]
poluuspavanka | 11 Avgust, 2009 15:44

Vilo, tvoj post samo govori koliko si osećajna. A krila mogu da narastu kad se najmanje nadaš

(no subject) [Reply]
sanjarenja56 | 11 Avgust, 2009 16:26

Lepo si ovo napisala...neka ti porastu krila, draga vilabezkrila...svi mi imamo krila, samo mnogi vole da nam ih potkrešu

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 11 Avgust, 2009 20:56

da...bas tako...vole da nam ih podkresu...ja sam ih pustala ali vise ne...dosta je bilo..

(no subject) [Reply]
nastasja | 11 Avgust, 2009 22:22

kako tacno.
da.
nikada necu malim andjelima lomiti krila.

DA DODAM [Reply]
vilabezkrila | 03 Februar, 2011 19:23

da dodam da je covek koji se pominje u ovom tekstu otisao odavno...kad samja rasirila ruke nije me pustio, kamo lepe srece da jeste, izbegli bi mnogo tuznih i ruznih stvari...neko drugi mi daje krila sada...

(no subject) [Reply]
izabeiia | 17 April, 2011 16:49

aha-ipak si TI bila BEZKRILA...

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 17 April, 2011 19:02

Bila bez krila, sada ih imam izabeiia..

Add Comment
Dodaj komentar





Zapamti me