Zelim da vam ispricam pricu o jednoj devojcici.. Na livadama ravnice zajedno sa cvecem rasla je i jedna devojcica..Bezbrizna u svojoj naivnoj decijoj igri nije puno obracala paznju na nedace koje su se obrusile na pleca njene majke. Njenoj majci zivot ote coveka koga je volela i pokusavala je da pokupi ostatke svog zivota..Jednog dana dovela je coveka u kucu i rekla devojcici da ce taj cika biti njen novi tata.Devojcica je samo slegla ramenima, videvsi majku svoju veselu i nasmejanu ne hte da kaze da joj se taj cika bas ni ne svidja nesto..No ,vreme je prolazilo i cika koji je zamenio njenog tatu se polako uvukao u srce i malenoj devojcici. Prihvatila ga je i volela kao sto bi najverovatno volela i rodjenog oca kojeg nije stigla da upozna...Devojcica je rasla i dalje jurila leptire po rascvaloj livadi..A onda je covek kojem je verovala poceo da je dodiruje tamo gde ne sme..u hladnim zimskim nocima dok je napolju zavijala kosava ,u kasne nocne sate dolazio bi kod male devojcice u krevet..dodirivao je,skidao delove odece koje nije smeo da skida..ona se pravila da spava..znala je da ne sme to da joj radi..znala je da je to lose..znala je da treba da kaze nesto,ali nije znala sta da kaze ni kome da kaze..majci da kaze..kako? Slomice joj srce ako joj kaze..vreme je prolazilo...nikome nista nije govorila...pravda Nebeska je odvela coveka na neko drugo mesto...daleko od devojcice..majka joj je danima plakala..vreme je jos prolazilo...devojcica je nocne posete potisnula duboko u sebi...resila je da nikada nikome ne kaze nista..da cuti...nije znala koliko ce je to cutanje kostati..nikome nije verovala vise...nije znala koliko ce je to kostati..naucila je da se brani..napadala je ljude oko sebe..ne da bi ih napadala iz obesti..bojala se..nije znala ni to koliko ce je kostati..nikada nije pokazala svoja osecanja..ni radost ni tugu ni bes..poraze je vesto krila..zivela je tako kako je umela i znala...niko nije znao razlog njene tuge...zamisljenog pogleda uprtog u daljine..covek s kojim je htela da zasnuje porodicu video je tragove tudjih ruku..nije imala snage da kaze nista..cutala je..a htela je da se krik njen cuje do neba..ali to bi znacilo da bi svojoj majci srce zdrobila..jer majka njena se jos uvek sa setom secala druge ljubavi svoga zivota i proklinjala svoju sudbinu..zbog te tajne upropastila je i svoj zivot..i zivot svojoj deci..jos uvek nema hrabrosti da krikne u nebo bol svoju..tugu svoju..napada svoje voljene..recima im dusu reze poput maca..ali ne zna drugacije..ceo zivot se brani,jer nije znala da se odbrani onda kad je trebalo..ljudi misle da je sebicna,razmazena,ohola..hladna...osmehom krije tugu svoju..i ide kroz zivot tako..osakacena..misle ljudi sve ima,a nema nista.. pokusavala je da se promeni..da dozvoli dobroti da izadje iz nje..uzalud...pokusavala je da dozvoli emocijama da izadju iz nje..uzalud..gde god se okrenula samo je rusila sve oko sebe..samo je povredjivala ljude koje voli..samoca je prestravljuje,ledi krv u njenim zilama,ali joj samo samoca i ostaje..kako dalje kad je obelezena..obelezena ako cuti..obelezena ako kaze..izgubila je mnogo ...neprocenjivo zbog perverznosti coveka kojeg je njena majka obozavala...koga je i ona volela,kome je verovala. Rekli bi da je takvih devojcica posvuda..devojcica koje cute i pokusavaju godinama ,ako ne i ceo zivot, da sakupe krhotine svog zivota, bezuspesno..A nijedna tajna ne ostaje tajna zauvek..sta ce se desiti ako Nebo resi da je vreme da tajne ne budu tajne..da li ce devojcica kriknuti bol svoju i potopiti svoje najblize ili ce ipak izabrati da potopi sebe..Ko ce znati? NE DOZVOLIMO NASILJE NAD DECOM.  

Nisam ja ljubomorna na tebe i nju,

znam da ona za tebe ne postoji vise.

Niti se bojim da ces je pustiti tu

kod tvog srca blize.

Nisam ljubomorna na mladost njenu,

ni osmeh sto joj lice krasi.

Ta mladost je tek sveca na vetru,

koju vreme dogoreva i gasi.

Ljubomorna jesam na ono sto ste bili,

na tvoje ruke u kosi njenoj.

Na osmeh i sjaj u oku sto je sjao

dok si je kraj sebe usnulu gledao.

ljubomorna sam na ljude znane i neznane

sto te na ulici srecu.

Oni te ne znaju bolje od mene,

a ja te mozda nikada ni videti necu.

 

Oblaci kao brodovi,

vetrovi ih nose ko zna gde

po plavoj nebeskoj pucini.

Pod njima laste lete svoj let

nad krivim putem reke

u kojoj mesto vode talasa

trave se talasaju meke.

O! Reka kakva to je!

reka od cveca i leptira malih

sto ih vetar topli miluje.

Tu sasvim blizu na obali,

druzina umornih suncokret se njise

preplanuli od sunca ka zemlji glave povise.

Veselo tik uz njih, grupica mladih kukuruza

ka nebu svoja tela dizu..

Vetar,vragolan stari

kroz njih katkad se proseta,

zagolica ih samo tek da zasuste.

I suma...ta misteriozna dama,

gordo stoji odevena u najlepse zelene boje.

Sunce greje i navaljuje na svet toplotu svoju,

jos malo, jos jedan Avgust je na izmaku,

jos jedno leto svoje poslednje dane pise,

da ode da se ne vrati nikada vise.

Rasprsice se brodovi beli sa neba..

I za sive zavese skrice se Sunce

Laste odletece na jug..

nestace trava  i cveca talasi

i neko ce obrati suncokret zut..

Suma..prosarace jesen njene haljine,

i sve ce nestati sto sad oci gledaju moje.

Sve pokrice snegovi beli..

Samo tuga...tuga ce ostati..

 

Znas li ti? Dal slutis bar?

Mojih snova reku i jezera zelja..

Dal osetis ponekad na usnama zar?

Dal su moje zelje ,bar deo tvojih zelja?

Dal sanjas san o nama?

O nocima punim strasti...

Dal i tebi  ponekad je u dusi tama?

sto od zelje se te ne mozes spasti..

Da odes sto dalje od mene

dal pozelis ponekad?

jer ces daleko negde sebe da spases..

Al ipak znas da ce dusa da ti svene;

znas da ljubav nece prestati nikad

pa i ti ,kao i ja...ipak ostajes..

 

Kazu ljudi za neke druge ljude "rodjen pod srecnom zvezdom" ,ili cesto cujem izraz "nekom je zivot majka ,a nekom maceha"..razmisljam nesto..znam ljude koji su rodjeni pod srecnom zvezdom...imaju sve ,sva vrata su im otvorena..sve im u zivotu dolazi na srebrnom posluzavniku, a oni u mesto da su zahvalni ,postaju oholi i sebicni..nama kojima je zivot maceha..i to ista ona Snezanina...stalno mi potura jabuku i ja se nesto davim sa tim jednim zalogajem (nema dobrih patuljaka..princa ni od korova)..mi smo cini mi se osecajni,razumemo tudju muku..hocemo,ali ne mozemo da pomognemo..ni drugima ni sami sebi.. Definitivno nisam rodjena pod srecnom zvezdom..vec pod nekom malom koja jedva treperi na nebu..Kad je Bog delio srecu ja sam pobegla sa tog casa..a oni koji beze sa casova ceka ukor..dok oni kojima se sva vrata sama otvaraju ja moja moram da razvaljujem..tj. s mukom dobijam male stvari...o velikima necu ni da pricam..dok se nekom koji je rodjen pod srecnom zvezdom sve daje..meni su oteli i to malo sto sam imala..valjda po onoj.."dok jednom ne smrkne drugom ne osvane"..e sad ako treba nekome da smrkne da bi meni svanulo...neka hvala lepo..neki drugi put..takvo svitanje mi i ne treba..  

Sada znam..mada boli strahovito

i na delove mi dusu kida

sve je san,kao more valovito

ti i ja par necemo biti nikada.

Nikada ti i ja zajedno necemo biti.

Nikada tvoji prsti u mojoj kosi nece zaspati.

Nikada necu osetiti tvog poljupca slast.

Nikada dodir tvoj nece probuditi moju strast.

Ti i ja i ja i ti nikada nece prerasti u MI.

Ja cu ovde sama ostati

Sam ces tamo biti ti.

Nije nama sudjeno..

da nas spoje,Bogovi se plase,

zbog jacine ljubavi nase..

sada znam..al kasno

jel srce moje davno je kod tebe..

sada znam sada mi je jasno...

 

 

pre par dana osvanu post jednog blogera koji mene licno obradova jer ga nije bilo dugo,o sivilu svakodnevnog zivota,o problemima njegovim ,njegovih prijatelja kolega,o ljudima koji su neuki i nesposobni,rekla bih ja,a ipak upravljaju sudbinama mnogih ljudi..osvanu blog o nasoj stvarnosti..o zavisti, o ljubomori..o ljudima koji tvrde da su najpametniji,a pri tom ne znaju ni obican mail da otvore..e takvi ljudi su obicno na celu neke firme i njome upravljaju ako se to moze zvati upravljanjem..usput maltretiraju radnike verbalno,ucenjuju ih,pa cak po negde i fizicki se razracunavaju sa radnicima..zalosno,ali to je nasa realnost.. Trosim poslednje dane godisnjeg odmora..kad se vratim na posao cekaju me nova pravila,i najverovatnije povecana norma,jer radim po ucinku..od novembra prosle godine plata je dogadjaj koji se desi jednom u tri meseca,a bilo je dana,bolje receno meseci kad nismo dobili ni dinar..proletos smo skupili hrabrost za strajk,koji je potrajao tri dana i posle kojeg smo se "oparili" ,ali ne zahvaljujuci direktoru ,vec inostranom partneru za kojeg radimo..a onda se prica sa neplacanjem nastavila..kad neki radnik skupi hrabrost da ode da pita "kad ce plata" nas direktor se izdere na njega i ovaj jadnicak savijenog nosa izadje iz kancelarije kao da je trazio ko zna sta a ne ono sto mu pripada. Pre nego smo otisli na godisnji odmor ,otisla sam da pitam direktora kad ce ta plata,kad ce zdrastvene knjizice da budu gotove,kakva su to nova pravila, poce da vice na mene zasto nisam radila dva predhodna dana..ne moze da se ne radi a da se dobiju novci..rekoh mu ne mogu da se lecim kad sam bolesna ako nemam uredno overenu knjizicu,a ne mogu ni da platim pregled jer nemam para..prodavac kod kojeg kupujem hleb mi preti tuzbom zbog duga,banka zbog neisplacenih rata za kredit mi preti tuzbom ,dolazim svaki dan ,i odradim ga kvalitetno i posteno...ali se pitam zasta radim.. Kasnije rekoh koleginici da cu da dam otkaz..sva prenerazena me zapita;"pa kako ces bez posla?" koji posao pobogu,sta imam od ovog posla od kojeg nemam platu mesecima.. Svi cute,niko nece da kaze "Edosta je bilo!" Pa cak i kad se usudi neko da kaze nesto ili javno da napise,na primer na blogu,jer zna da to citaju i ljudi sa kojima radi, onda ga fino zamole da skloni tekst jer bode oci predpostavljenima..da se ne dize prasina.. Strasno je sta sebi dozvoljavamo..i neverovatno je koliko trpimo..nasi poslodavci znaju da nemamo gde da odemo da radimo na drugom mestu pa to koriste...ima u citanci za osnovnu skolu lepa poucna prica o sedmoro brace koji hteli svako za sebe da zivi...otac videci da ce morati da rasparca imanje koje je generacijama sticano,odluci da pouci svoje sinove i rece im da svaki od njih donese po dva pruta iz sume..sinovi ga poslusase i donesose svaki po dva pruta a tada im otac rece da probaju da polome svako svoj prut i ovi to ucinise s lakocom..a tada otac uze sedam prutova veza ih u snop i rece sinovima da probaju da polome snopic prutica..ni jedan ne uspe..otac im rece tada : "vidite li moji sinovi kad ste zajedno niko vam nece moci nista ako ste sami za sebe svako ce moci da vas savlada.." sinovi resise da ostanu skupa..trebalo bi da budemo zajedno jaci..jedan sam ne moze puno..svi zajedno bi mogli mnogo  

Note muzike neke,tihe i meke

i svetlost sveca razbija mrak.

Ti sedis naspram mene,

oci ti sjaje i osmeh blista;

dusa ne zna jos,al to je znak.

Prsti nam isprepletani

na stolu mirno leze;

tek ponekad ruka tvoja,

moju ruku malo jace steze.

Ne govoris nista, cutim i ja;

oci nase govore mesto nas.

U grudima srca,ko krila leptira drhte

u poljupcu prvom ce naci spas.

Oci zatvaram,dok me ceznja kida svu;

otvaram oci ,a ti si sasvim blizu tu.

Dlanove ti svoje na obraze stavljam,

dok se ti igras kosom mojom.

Poljupcu se tvom nadam;

zagrljaju neznom,da me ucinis svojom.

Gledam ti oci,u njima vidim lice svoje,

kroz kosu provlacim prste nezno,

naslanjam glavu na grudi tvoje

smejem se,a ne znam sta je smesno.

Osecam na svom licu i vratu

uzdaha tvog vreo dah.

Ne osecam tlo,krila mi rastu;

proslost,tuga i bol se drobe u prah.

U ocima tvojim vidim,sad vec,oka svoga sjaj,

sklapam oci svoje da se predam poljupcu tvom..

Al avaj! Tu je mom snu kraj.

Jos jedna zamka tuge ,srcu mom.

 

Na grani list nepomicno stoji

u ovo jutro Sveto i sneno,

kao da svoje poslednje minute broji

mirno, dostojanstveno,nemo..

Sunce kao svedok sa neba se pomalja

dok sa grane list na zemlju pade,

zut,jadan i sveo.

I niko za njim ni suzu da pusti

a bio je nekad mlad,zelen i veseo.

U zaborav listak vetar ce odneti

i zima svojom belinom prekrice sve;

sve je samo igra zivota i smrti

kojoj nikada ne mozemo reci ne.

I donece prolece novi listak neki

sto ce na grani zelen ponosno da stoji,

ne znajuci da tamo dole

usud zao i preki sudbinu mu kroji.

Ne znajuc da ce i on u dan Sveti

pasti u igri zivota i smrti.

 

Pre nekog vremena jedan bloger pustio je post sa slikama Vila,a jedna blogerka,cini mi se, je prokomentarisala da sve vile na pomenutim slikama imaju krila. U tom trenutku osetih se pomalo u obavezi da objasnim zasto je moj nadimak ovde upravo "vila bez krila". Kao prvo ,smatram da nasi nadimci dolaze iz nase podsvesti i opisuju nas onako kako mi sebe vidimo duboko negde u nasim dusama ,a nismo ni svesni toga. Ako malo porazmislite o svom nadimku koji koristite ovde ili na nekom drugom mestu u virtuelnom svetu videcete i sami da sam u pravu,naravno postoje i drugaciji nacini odabira nadimka,ali u mom slucaju vazi ovaj prvi nacin.Sad se mozda pitate zasto sam ja bez krila,ko mi je uzeo krila..itd...ta su mi pitanja vec puno puta postavili a sada po prvi put pokusacu da objasnim,nadam se da cu da uspem i da cete shvatiti poentu. Elem, licno mislim da se svi mi radjamo sa krilima,neko malo manjim ,a neko sa vecim. Kad kazem krila ustvari mislim na one nase potencijale u obliku raznih talenata. U zavisnosti od okoline,nasih roditelja i jos nekih spoljnih faktora, nasa krila bivaju negovana ili odsecena i pocupana. Kao malo dete bila sam veoma mirna i poslusna i majka nije imala vecih problema sa mnom,osim sto nije smela da ostavlja na dohvat mojih malenih rucica razne aparate kao sto su tranzistori na primer jer bih ja to rastavila na sastavne delove da vidim sta ima unutra :) kasnije, bila sam veoma pitljivo dete,koje je znalo da postavi molion pitanja i pod pitanja na koje je moja majka strpljivo odgovarala,hvala joj na tome. U skolu sam krenula sa 6.godina i iskreno prva tri razreda ubih se od dosade,dok su moji drugari sricali reci i muku mucili sa pisanjem ja sam to sve znala jos iz zabavista i ranije,tako da me je ucitelj upisao u biblioteku da me spase dosadjivanja,hvala mu na tome.U tom uzrastu sam htela da sviram klavir..na zalost ,osim sto nije bilo muzicke skole u mom mestu,sto majka nije mogla,a i da je mogla,nije htela, da mi omoguci pohadjanje pomenute skole ,nikada nisam ozbiljno zasvirala na klaviru. Talenat nije problem,muzika mi je u genima i skoro cela familija je na neki nacin upletena u muziku,deda je svirao nekoliko instrumenata.tetka je solo pevac,sestra od tetke je magistar violoncela,ali nije bilo mogucnosti..:( Negde u 6. razredu pocinjem da se interesujem za crtanje. S najboljom,tada,drugaricom otkrivah svet boja i nijansi i prvo nespretno ,a zatim sve sigurnije i sigurnije povlacismo preko papira olovku ,i nastase prvi crtezi koji zavrsise na skolskom panou.Medjutim moja majka ne hte da cuje da mi slikarstvo postane profesija i na veoma suptilan nacin me odvoji od crtanja,dok su roditelji moje drugarice imali sasvim suprotan stav i svoje dete gurali u pravcu razvijanja talenta.Rezultat: moja drugarica je danas priznati akademski slikar,sa izlozbama i svime sto uz to ide. Roditelji obicno lece svoje neke komplekse na svojoj deci ,pa je i moja majka lecila svoje na meni ,pa kad je stiglo vreme da odaberem svoje buduce zanimanje,nijedno nije dolazilo u obzir osim tekstila,tacnije krojacko-sivackog zanata.Medicina,turizam,jezici..sve je to bilo "neprofitabilno" za moju majku i ja sam na kraju upisala ono sto je ona zelela. Moji snovi ,moje zelje nisu se racunali. Danas sam zarobljena poslom koji ne volim,blago receno..odavno nisam nacrtala nista,a ni odsvirala..posekli mi krila potpuno pa puzim po zemlji. Mada i ja sam se potrudila da samu sebe dokusurim uletevsi u brak sa samo 17 godina i radjajuci decu.Sto i nije tako lose ispalo obzirom u kakvom vremenu sam zivela..mislim na politicku situaciju u nasoj zemlji u periodu 1992-2002...sankcije i ostalo... Eto kako ljudi ostanu bez krila. Ali nije u zivotu bas sve tako crno i jadno.. Kada me je ucitelj upisao u biblioteku i kada sam savladala tecno citanje ,volela sam da citam bajke..pa sam u jednom trenutku pozelela da i sama napisem nesto.Svoj talenat za pisanje sam pokazivala u raznim sastavima koje nam je nastavnica davala za domace zadatke,i za koje sam bila uvek pohvaljivana od strane iste.Trudila sam se da savladam gramatiku da bi moje pisanje bilo i gramaticki ispravno i u tome mi je veoma pomogla profesorka knjizevnosti i srpskog jezika u srednjoj skoli.I dalje sam citala izuzetno puno. Nekako kad sam zaplivala u bracne vode zaboravih na pisanje,bilo je tu drugih nekih obaveza koje su prevagnule..a onda..upoznah nekog ko me je svojski ohrabrivao i veoma suptilno naveo da se latim "pera" i pocnem opet da pisem..Prvo sto napisah bese bajka.."bajka o kapetanu i lepoj trgovcevoj kceri" ..mozda je pustim i ovde jednog dana..Zahvaljujuci njemu i nekim mojim osecanjima koja su se za njega rodila nastase i niz pesama ljubavne tematike,mada po meni sve su pesme ljubavne. Opet zahvaljujuci njemu skupih hrabrosti da javno kazem i pokazem ono sto pisem,pa sam tako ,doduse neuspesno, pokusala da udjem u literarnu koloniju koja je sastavni deo manifestacije koja se svakog proleca odrzava u mom mestu,neke moje radove poslah na neke konkurse,nadam se da cu tamo bolje proci..i naravno...BLOG...otvorih ga kao poklon onome koga volim...sto se pokaza kao greska,ali ne od onih fatalnih...Cak ga i obrisah jednom..ali shvatih da cu time opet saseci samoj sebi krila..i da stvari treba da radim samo zbog sebe i nikako zbog drugih, ma kako da su mi dragi i ma koliko da ih volim. Postoje i neke druge stvari koje me okupiraju ,kao astrologija npr. i zbog kojih moja krila polako rastu..ali to je dugotrajan proces,i trebace vremena.Ljubav je najbolji lek,a ja je imam. Neki dan umalo se ne odrkoh iste,tj. ja rasirih ruke da je se odreknem,ali mi nije dozvolio da odem..zato sto zna,i zato sto razume moju dusu..hvala mu na tome. Mozda u neko dogledno vreme osvanem sa nadimkom..Vila kojoj su porasla krila..ili vila sa krilima.. Do tada ...cuvajte svoja krila...ne lomite ih sebi,i ne lomite ih drugima..  

 

 

I suska vetar u krosnji stare topole,

 i mesec bledi oblaci prekrise,

 secam se nasih dana,

a secanja bole,

 ti i ja..nikada vise.

Nisi mogao,il hteo nisi

da shvatis zar i jacinu moje ljubavi

nikada me k sebi pozvao nisi

a pustio si da moje srce kraj tvog boravi.

Kad ti rekoh "nedostajes mi"

ti si cutao samo nista rekao nisi

dal u jednom trenu bar nasluti

koliko me boli sto sa mnom nisi.

 Mislio si da sam posebna

 nisi znao da sam samo obicna

 i da cu i ja kao i svaka druga

podkleknuti kad se na me navali tuga.

 i danas se povukoh iz tvog zivota

jer me bole cutanja tvoja

mozda i pogresih sto sam te volela

al se ne kajem opet bih sve iznova.

 oprosti za sve reci teske

pomoli se ponekad za mene

ja sebi necu oprostiti greske

srce ko ruza na mrazu neka svene.

 

kraj ..

.medju nama ostase uspomene samo ..

i bol...

ja ne imadoh snage da gledam

dok te oni sa Neba na kusnju mecu...

ti ne imade razumevanje za jacinu moje ljubavi..

za brigu.. za zelju..za nedostajanje...

i presudih samoj sebi..

rekoh ti jednom da meni zivota nema bez tebe..

.istina to je..

ja sam danas ubila samu sebe.

.u sivilo dusa usla je..

mozda ti sutra ni primetiti neces

da me nema u zivotu tvom..

verovatno je tako.

.nastavices tamo gde bio si..

nikada neces ni pitati kako sam ja..

a i zasto bi..

ja sam tek tamo neko dalek i stran

 koga si pustio u svoj zivot na tren..

a ja opijena dobrotom tvojom

 pozeleh da se nastanim zauvek..

i bila spremna da ostavim sve...

samo da ti pozoves me..

zloupotrebih gostoprimstvo tvoje...

pocinih greske..rekoh reci teske..

zato idem..zato stegoh srce opet,

zato dusi krila lomim i zatvaram je...

po dobru me pamti...zaboravi zlo..

ako sam zasluzila to..

i oprosti.. ja sebi necu moci..

VOLIM TE ..i vicem to iz snage sve..

i nadam se da ce ljubav ta spojiti nase duse dve..

.nekada...negde..

Zbogom mi ostaj najlepsi moj snu..

u srcu si bio..i zauvek ostaces tu.

.lLJUBIM TE

 

Jos jednu noc sama,

grle me mesto tebe

 tuga i tama.

 Umesto poljupca tvog,

suza vrela se sa usnama srece,

suza iz oka mog.

 Jastuk mi menja rame tvoje,

 znaj,jadna zamena to je.

 Ja hocu tebe,

da u zagrljaju tvom gorim,

 da dodiri tvoji tope moga srca led.

 Hocu poljupca tvoga plam.

Zasto sam ja ovde,

a ti tamo sam?

Pomisli samo koliko gubimo

 cekajuci neka bolja vremena;

 zar je ljubav nasa

na propast osudjena?

Reci, reci da znam

dal da sa tugom od tebe odem

il da te do groba cekam.

 Kazi nemoj da cutis vise,

 ako me neces ,idi !

 Iz oka mog padace kise.

Oprosti sto trazim da mi kazes to sve.

 Ja samo zelim da znam dal volis me.

Reci da cekam i cekacu te

do sudnjeg dana,

 ako me neces idi

i ne osvrci se,

 pusti me da placem

dok suze ne presuse iz ociju mojih

dok ne zaceli i poslednja rana.

 Reci ...Kazi..Kad te molim,

 ne kidaj mi dusu cutanjem,

 ne dozvoli da te za mrvicu ljubavi molim.