Gledam sebe na toj slici,
osmeh mi lice krasi.
tako sam izgledala dok voleo me Ti si
sada mi suza radost gasi.
Zatvorim oci jako,
da suza iz oka ne sklizne
i samo uzdahnem tako,
a srce se ko kamen stisne.
Hrabrim sebe samu,
da bice sve bolje jednog dana.
Potonem u nocnu tamu
i shvatim koliko sam sama.
Obrisem tada te suze izdajice
i kazem sebi : "Glavu gore".
Ne sanjaj snove sanjalice
pusti nek proslost k'o vatre zgore.

 

Pre 18 godina na danasnji dan u 6h i 05min. svet je ugledalo jedno malo bice koje me je svojim izgledom podsetilo na andjela pa sam mu stoga nadenula ime jednog..Gabrijel..

Radjenje malog andjela me umalo kostalo zivota, a i njega. Rodjen skoro mesec dana pre termina i porodjaj bese mucan i dug..kao i oporavak posle porodjaja. Andjelcic se dobro snasao i brzo prebrodio svoj prerani dolazak na svet i svojim prisustvom pomogao i meni da i ja lakse prebrodim dane posle porodjaja.

Secam se da nisam znala kako da ga uzmem u narucje i da sam se strahovito bojala da ce san da me prevari i da ce mi pasti beba sa kreveta.Od tada pa do dana danasnjeg nisam zaspala cvrstim snom.Uvek spavam s jednim okom otvorenim.

Imala sam nepunih 18 godina kada sam rodila svoje prvo dete i sve do trenutka kad mi je sestra spustila mali zamotuljak u ruke nisam se osecala kao majka..a od tog trenutka ..pa sve se promenilo...

Danas slavim sinu 18 rodjendan i ne mogu da verujem kako je sve tako brzo proslo..prvi osmehnjegov pa bolest..pa vakcina pa progovorena prva rec, pa prvi korak...nestasluci..slova prva naucena..prvi razred..mala matura..i sada..danas postaje punoletan.."svoj covek" a ja jos uvek u njemu vidim onu bebu od pre 18 godina..

Mamin sin...mamina prva radost, prva briga...

Odoh da slavim budim mog Andjela i da mu pozelim sve najlepse..i urucim poklon..

Magija srtvaranja zivota je...nesto sto nas iz korena promeni... 

 

Kada kupim novine otvotim ih nasumice i to sto otvorim prvo procitam. To je neki moj mali ritual,tako trazim "znakove" koje za mene postavlja sudbina...Jer kako rekose mudri ljudi "Bog nam postavlja znakove pored puta da znamo kuda da idemo,treba ih samo znati procitati." I tako juce kupim novine i nasumice otvorim i procitam tekst koji me je odusevio, i ostavio pecat na ovoj dusi..i deo tog teksta cu Vam preneti ovde...

" U budizmu je uobicajeni termin "majmunski um" i evo sta to znaci. Svuda u svetu male majmune hvataju na isti nacin.Napune retko pletenu korpu vocem i zatvore je. Korpa sa strane ima mali otvor kroz koji majmuncic moze da provice rucicu. I tada lovci odu i sakriju se negde u blizini. Majmuncic ubrzo vise ne moze da izdrzi, i zato strci sa drveta, zavuce rucicu i uhvati prvi plod.A onda shvati da mu je ruka zaglavljena. I on cima i cima i cima u potpunoj panici misleci da mu neko drzi ruku unutar korpe. Naravno tada lovci istrce iz sklonista i uhvate ga. U momentu dok ga hvataju on pusta plod i izvlaci ruku, ali tada je vec kasno. Previse kasno.

I zato je upravo sada idealno vreme da shvatimo sta je to sto nas zadrzava,sta je to za sta smo ubedjeni da drzi nas, a ustvari mi drzimo tu situaciju, to iskustvo. To moze da bude odnos sa bracnim partnerom , sa porodicom , prijateljima , kolegama sa posla , komsijama, lokalnom kasirkom, bilo kim. Koji je to odnos koji nas uznemirava , ne ispunjava nas ljubalju , ali ga se drzimo upravo sopstvenim " majmunskim umom" , kada je sve sto je potrebno da pustimo , prosto pustimo iz sopstvenog uma.

Da naravno da ste vi u pravu..ali sa vase tacke gledista. Ona druga osoba je takodje ubedjena  da je njeno glediste ispravno. I zato je sada idelno vreme da naucimo da nase potrebe ne mogu uvek da budu primarne. Treba napustiti ulogu malog boga ili vrhovnog delitelja pravde i resavati konflikte tako da sve sukobljene strane profitiraju , da nema porazenih ni unizenih."

" Sve religije uce potpuno istu stvar. Bog je ljubav Bog je mir , Bog je spokoj. I pravo i jedino pitanje  koje mozete da postavite sebi je da li ste ispunjeni ljubavlju , mirom i spokojem. Sve ostalo su usputni rituali kojima je svrha da vam fokusiraju um. Dakle um je izvor zadovolstva i srece ili nezadovoljstva i nesrece."

U daljem tekstu se navodi jedan ritual koji se izvodi kao deo Kahuna duhovne prakse sa Havaja a koji se naziva Ho'oponopono, a praksa se sastoji u tome da se dnevno izdvoji 15 minuta i da se pronadje mesto potpunog mira i tisine tj . mesto gde necete biti uznemiravani, zatim zamislite osobu sa kojom imate problem i recite joj ove cetiri recenice : "Zao mi je." "Molim te oprosti mi" , "Volim te" i "Hvala ti."

 Uopste nije vazno ko je tu uvredio koga, ko je bio mucitelj a ko zrtva , ko treba da se pokaje , ko da oprosti. Sustina je u preuzimanju potpune odgovornosti za sopstveni zivot i ushvatanju da sve zivotne situacije sami kreiramo. Zamolite za oprostaj tu osobu, zamolite za oprostaj sebe. Otvorite srce i izvucite ruku iz korpe i oslobodite se konacno. Nije lako  , nikada i nije bilo. Ali to je jedini nacin da napravimo remek delo  u sopstvenoj dusi."

To je deo teksta koji me je odusevio a koji u sebi ne nalazi zamrsene astroloske izraze koji nisu bas svima poznati..Pokusala sam da izdvojim onaj deo teksta koji moze biti shvatljiv svakome bez izuzetka.

Oni koji su me redovno citali znaju da sam svojim "majmunskim umom" drzala izvesnu situaciju ,izvesno iskustvo misleci da to iskustvo u stvari drzi mene..Ali kao sto je u tekstu navedeno sami kreiramo svoje zivotne situacije..i ja sam svojim grcevitim drzanjem za nesto kreirala svoj sopstveni pakao..Istina je i da sam ja u pravu sa moje tacke gledista ali da je  i On u pravu sa njegove tacke gledista. Istina je i da su se u celoj toj konfuziji stvorila osecanja koja nisu trebala da se stvore kao bes , frustracija ,losa uverenja..Tekst navodi na jednom mestu; "Ne mozemo da dobijemo nesto novo , dok se ne odreknemo neceg starog. A najlakse i najteze je odreci se mrznje , zavisti , besa , frustracije , losih uverenja. Srce i um treba ispuniti ljubavlju , motivacijom , ispravnim navikama ,  i pozitivnim verovanjima. I sve ce se promeniti ...magicno.."

Tekst za koji ja smatram da je znak od Boga samog..za mene..znak pored puta koji se zivot zove..samo treba obratiti paznju..

Pozdravlja vas vasa

                             Vila bez krila

 

 

Ponoc. Napolju mraz steze.

Svetlucaju pahulje pod ulicnom lampom.

Za moju dusu tuga se veze.

Volim njega a dajem se drugom.

Proslo je od rastanka naseg,

mnogo dana i samotnih noci.

Odavno nisam deo srca njegovog,

al volim ga i ne mogu sebi pomoci.

Pustam da me grle neke tudje ruke.

I drugome osmehom krasim dane.

Niko ni ne sluti moje muke,

shvatice svi kad mi srce stane.

Puci ce mi srce od ovolkog jada,

i mozda kad umrem i on shvati,

koliko sam ga volela i tada i sada,

pa i on ce mozda, za mnom da pati.  

Njeni dani su slicili jedan na drugi. Isla je pustim i sivim ulicama pod ruku sa kosavom koja se vragolasto igrala s napustenim kesama i papirima , a katkad besno kidala krosnje vrba i breza , bas kao sto se tuga igrala sa njenim srcem i katkad ga cupala i kidala toliko silno da nije mogla suze da skrije u oku.Svakodnevno je isla na posao autobusom, mada nije volela taj posao , i mada ju je isti gusio. Ponekad bi odustajala i nije danima isla da radi pa bi opet pocinjala ,i kao da su je Andjeli cuvali ,jer nijedan predpostavljeni je nije suvise grdio zbog njenog izostajanja , iako je ona prizeljkivala otkaz. Iza njenog zamisljenog pogleda krila se tuga i bol ostavljene zene. Volela je nekoga. Zanela se poput siparice , a nije to bila. Verovala je u tu ljubav, verovala u njega. Bili su razdvojeni sa gomilom problema ,svako na svojoj strani obale i jedino sto ih je spajalo bese ta ljubav ,koju je ona odlucila da unisti zbog nemogucnosti ostvarenja i svadjama i uvredama je unistila ono od cega je zivela i sada je polagano kopnila i nestajala. Umesto smeha ,uzdah joj se otimao iz grudi. Htela je samo da nestane sa lica zemlje sto pre. *********************************************************************** Prolece bese u punom jeku i visibabe i ljubicice su davno precvetale, vrbe su vec pocele da pupe i da mirise prolece. Tuga iz njenog oka se nije odselila. Vracajuci se sa posla svakodnevno bi zamolila da joj stanu van stajalisnog mesta, na samom pocetku sela tu u blizini njene kuce. Kuci su je cekale svakodnevne obaveze i deca koju je trebala da vaspitava i stvori od njih casne i postene ljude i jedino jos to je drzalo na povrsini i nije joj dozvoljavalo da potone u ocaj i jad. I tog dana je prisla soferu i zamolila ga tihim glasom da joj stane odmah tu iza krivine ,ako moze, ako hoce. Sofer bese njenih godina ili nesto malo mladji, njene visine , lepo gradjen, crne kratko potsisane kose, ociju boje kafe pravilnih crta lica i osmehom Andjela. "Bas iza krivine?" upita je s osmehom, a ona klimnu glavnom..on stade i ona izadje i zurnim koracima se uputi kuci dok joj je vetar zvizdao oko glave. Od tog dana kad god bi vozio taj sofer jos na ulasku u autobus na stanici bi je docekao s osmehom i pitao bi je:" jel i danas da stanem mladoj dami iza krivine?" "Ako nije problem" odgovarala bi ona pruzajuci mu kartu da je ponisti , a on je smeseci se odgovarao :"Za takvu lepoticu nije problem". Zima je davno vec prosla i ona je odbacila svoju crvenu kapu sal i rukavice. Cesto je cekala i propustala starije da udju pre nje, i zadnja bi ulazila u autobus. Tog aprilskog dana pruzila mu je kartu i dok je pogledom gleadala po autobusu trazeci prazno sediste samo klimnu uz osmeh kad je sofer upita "jel i danas iza krivine?" Kad je silazila iz autobusa sofer joj dobaci " Nazovi me, pa da idemo u zezanje malo" Pogledala ga je ,a on kao da je procitao njene misli rece joj da pogleda kartu. Zavukla je ruku u dzep i na poledjini karte videla ispisan broj telefona i poruku "Nazovi me kad mozes." Sledecih dana je ulazila na zadnja vrata autobusa i vracala se kuci kasnijim polaskom nego uobicajeno da bi ga izbegla. A onda je jedno vece ,dok je april brojao svoje poslednje dane pustila mu je poruku: "Cao, ako me nisi zaboravio ,ja sam ona sto joj napisa broj na poledjini karte.Malo sam te izbegavala ovih dana ,trebao mi je prostor da razmislim, iznenadio si me,nisam ocekivala..i kakvo si to zezanje imao u planu? I mislim da ne znas ali ja sam Jelena i iskreno nemam pojma kako se ti zoves?" Posle desetak minuta zazvonio joj je telefon i sa druge strane je zacula muski glas: "Dobro vece, ovde Marko.Drago mi je da si se odvazila i izvini nije mi obicaj da putnicama pisem broj telefona na poledjini karte ali ti mi se jako svidjas i kako te nigde ne mogu drugde videti osim u busu.."Zacutao je na tren. Njoj je u usima samo zvonilo njegovo ime. Jedan Marko joj je dusu rasparcao na najsitnije komade i sad ovo..ruke su joj se tresle,vrtelo joj se u glavi,srce je htelo iz grudi da joj iskoci.. "Jesi li tu?" zacu s one strane.."Jesam.."pribra se malo ,"Tu sam, izvini nesto sam rasejana danas." Slaga u trenutku ni ne trepnuvsi. Pricali su skoro sat vremena ,mada ona nije zapamtila nista od tog razgovora, na kraju je upita dal bi s njim na Prvomajski uranak na jezero u blizini, za koji dan. Nije znala sta da mu odgovori ,i on shvativsi da je pomalo iznenadjena dade joj vreme da razmisli i zamoli je da ga vise ne izbegava. To jutro usla je u autobus na prednja vrata a on je doceka osmehom ,bez reci ali su pogledi govorili vise neg sve reci sveta. Tog popodneva je upita sta je odlucila ,a ona mu na izlasku iz busa odgovori da ce ga zvati to vece da se dogovore. Njegov sjaj u oku odavao je njegovo zadovoljstvo. Dogovorise se to vece da umesto satora iznajme sobe u hotelu , a on je trebao zadnjeg dana aprila da dodje po nju i da se zajedno odvezu do jezera .Spakovala je u torbu par stvarcica i po dogovoru ga sacekala "iza krivine". Prolece mirisno i toplo.Povrsina jezera bese poput oledala u kojem se ogledalo Sunce na zalasku i prve zvezde. Cvece svuda ,cvrcci ,mir ,tisina, zvezde sto pocese da trepere na nebu, ulicne svetiljke.. Vecerali su na terasi hotela ,i dok je ona jela vocnu salatu zamisljeno gledajuci u mirnu povrsinu vode, on je nezno uhvati za ruku i rece joj:" Odrasli smo ljudi, necu da okolisam.Svidjas mi se i voleo bi da vodimo ljubav ove noci." Pogledala ga je tako kao da je tog trenutka sletela sa neke druge planete ne shvatajuci u prvi momenat sta joj govori,ali cim shvati ote joj se u vidu prekora "TI bas k'o grom iz vedra neba" i izvuce svoju ruku iz njegove. Videvsi da je pozurio ,on se poce izvinjavati i moliti je da mu oprosti na nesmotrenosti i nestrpljivosti. Otpratio ju je do sobe i pozeleo joj laku noc ljubeci joj ruku ,ali ona ne ispusti njegovu ruku ,pogleda ga u oci pogledom zene koja zeli ljubav,strast,poljupce,neznosti..Povuce ga u mrak svoje sobe.Osetila je toplinu njegovih usana na svojim,njegove tople dlanove na svojim obrazima,vratu..haljina je kliznula na pod..Zatvorila je oci i prepustila se njegovim poljupcima ,dodirima.Njegova strast naterala je da zaboravi na svoju tugu ,bol, na svoju nemogucu ljubav, na cinjenicu da je ostavljena. Telom mu se predala kao nikome do tada.Dusom i srcem pripadala je razlogu svog nemira. Prvi zraci Sunca je probudise. Otvorivsi oci vide prelepog usnulog muskarca kraj sebe i tuga je poklopi odmah..i kajanje..Ustala je i na prstima otisla do kupatila, istusirala se i obukla.Bila je spremna da nestane, da pobegne , ali kad je otvorila vrata docekase je njegov osmeh i poljubac. Ustuknula je. "Mislio sam da si otisla." Rece on."Zasto bi otisla?" upita ga pomalo nervozna. "Znas , malo sam se raspitivao o tebi " poceo je ,uhvativsi je za ruke i postavljajuci je da sedne na krevet kraj njega, "Znam da volis drugog, znam da nocas nisi bila dusom moja" Spustila je pogled ,a dve suze su joj se skotrljale niz obrae i pre nego sto je on stigao bilo sta da kaze ona ustade i promuca :" Nisam ja zena za tebe, izvini..Mislila sam...nije bitno. Moram da idem. Nemoj da me mrzis."Uzela je svoju malu torbu ,prebacila je preko ramena. On je sedeo skamenjen na krevetu, pogledala ga je i na njegovom licu vide suzu. Bilo ju je tako sramota od same sebe. Koracala je ulicom dok je majski vetar nosio cas miris procvalog bagrena, cas miris Prvomajskih rostilja. Kajanje u grudima, gorcina u ustima. Mislila je da ce joj posle noci sa tim mladicem biti bolje, ali njoj bese jos gore. Sela je na klupu ispod jedne vrbe i zajecala. Milion pitanja joj se vrzmalo po glavi ,a onda praznina bez ijedne misli.. Sledecih dana sklanjala je pogled od njega kad bi ulazila u autobus. On bi joj cutke ponistio kartu i uvek bi stao "tu odmah iza krivine". Pustio joj je samo jedan sms posle njenog odlaska. "Hvala ti sto si mi pokazala rajske vrtove i dala da okusim nektar sa tvojih usana, i hvala ti sto me baci u bezdan ocaja i bola." Nije mogla da mu kaze ni rec utehe,cak ni ono uobicajeno da vreme leci i brise sve, jer je znala da cak ni vreme ne moze da obrise neke ljude, neke rane. Za njega bi jedina uteha bila da ona bude sa njim, kao sto je i ona zelela da bude sa nekim koga je volela svom dusom, celim srcem, ali tako bi lagala i sebe i njega. Vec je dosta stete nacinila. Sebe nije mogla da mu da jer je srcem i dusom pripadala nekom druigom Sinisi, ne njemu. Srcu se ne moze gospodatiti. Srce ima svoje zakone koji se kose sa svim ovozemaljskim zakonima. Uzalud je boriti se protiv srca. Da je to znala godinu dana ranije nikada ne bi bila ovako sama i ovako nesrecna..... ******************************************************************************************************* Prica nije istinita i svaka slicnost sa stvarnim dogadjajima i ljudima je slucajna.  

Zagledam se ponekad u tvoju sliku

u taj pogled i osmeh blag

i pustam da tece secanja reka

na vremena kad si mi bio drag.

Oci zatvaram svoje tada

i uzdah se otme mesto krika.

Sama sam , i ti si sam sada

mesto tebe sad me greje tvoja slika.

Secanje, pregrst uspomena,

sto me miluju k'o obalu more.

Il' mi zamrace lice k'o najcrnja sena

najlepsi se snovi pretvore u more.

Sklanjam tvoju sliku tada,

dok suzu pobeglu brisem s lica.

Bio si moja radost nekada,

sad si bol moja, moja nesanica.

 

Prebirem po pesmama svojim,

tim delicima slomljenih snova.

Iluzija bese kad te zvah mojim

iluzija bese ljubav ova.

Nisi ti mene voleo dovoljno jako

pa mi zato zameras sve greske

Ja ne umem voleti na pola tako

kada volim prastam sve grehe.

Sada ti vise nije stalo do mene

ne setis se ni da pitas kako sam, 

a znas da mi dusa zbog tebe vene,

nikada ti ni draga bila nisam.

Sve bese laz, i srce to znalo je

svaka slutnja njegova istina je

i ne znam zasto tako lako dalo se,

zasto, iluziji ljubavi, prepustilo se.

 

Pogledaj ka nebu ,Sunce visoko stoji;

a jos juce ga pokri oblak crn.

A tvoja se dusa tuge boji,

tisti je i mori kao nekakav trn.

Pogledaj u grmove ruza,

jos juce ih pokrivao sneg hladan.

Danas se cvetic mali ka nebu pruza,

veseo i srecan,a ne tuzan i jadan.

Zato ne brini duso mila,

posle kise Sunce grane.

Ma koliko tuga velika bila,

jednom ce da nestane.

Jer posle kise duga nebo krasi,

i leptiri rasire svoja krila.

Tako i na tvom licu osmesi;

ne brini, sve prodje duso mila.

 

Dok gori Badnjak sveto drvo,

pozelecu vama srecu prvo:

Da danasnji Badnji dan

bude vama radostan.

Neka vam kuca zablista

na pragu rodjenja Hrista.

Neka vam se sve pozlati

sreca i zdravlje nek vas prati.

Prijatelji zato i sluze,

da se za radost, radoscu oduze

 

 

Ko ce od nas dvoje

prvi sidro svoje dici;

i krenuti put duse svoje

ko ce kome prvi prici?

Ko ce daljine da smanji

i krene u susret novoj zori

za delic zivota manji

zbog ljubavi sto u srcu zri.

Kome ce prvo da dosadi daljina ova

i ko ce prvi reci: "E sad je dosta!

Krecem ka tebi ljubavi moja

prelazim preko i toga mosta."

Ko ce se od nas dvoje

svega sto voli i ima odreci,

ostaviti sve svoje

i ispod duge proci?

25.08.2008.  

Šta si uradio?

Juče smo sanjali o savršenom svetu
juče su na našim usnama bile reči u izobilju
jer smo očima videli duše
i istina se nije kolebala u tvom pogledu.
Juče smo obećali da ćemo osvojiti ceo svet
juče si mi se zakleo da će ova ljubav trajati večno
jer jednom pogrešiti je dovoljno
da se nauči šta je voleti  iskreno.

Refren:
Šta si uradio? Danas si svojim ponosom uništio nadu
danas si zaprljao svojim besom moj pogled
izbrisao si čitavu našu prošlost svojim besom
i pomešao si toliku ljubav koju sam ti davala
sa dozvolom da mi tako slomiš dusu

Šta si uradio? naterao si nas da uništimo jutra
i naše noći su obrisale tvoje reči
moje iluzije su se nestale zbog tvojih laži
zaboravio si da je ljubav ono što je bitno
i svojim rukama si srušio našu kuću

Neka sutra svane novi dan u mom univerzumu
sutra neću videti tvoje ime među svojim stihovima
neću čuti reči kajanja
bez žaljenja ću ignorisati tvoje kajanje
Sutra ću zaboraviti da sam ti juče bila verna ljubavnica
sutra neću imati ni razloga da te mrzim
izbrisaću sve tvoje snove iz mojih snova
neka vetar rasprši zauvek uspomene na tebe

Refren:
Šta si uradio? naterao si nas da uništimo jutra
i naše noći su obrisale tvoje reči
moje iluzije su se nestale zbog tvojih laži
zaboravio si da je ljubav ono što je bitno
i svojim rukama si srušio našu kuću.


I pomešao si toliku ljubav koju sam ti davala
sa dozvolom da mi tako slomiš srce

Šta si uradio? naterao si nas da uništimo jutra
i naše noći su obrisale tvoje reči
moje iluzije su se nestale zbog tvojih laži
zaboravio si da je ljubav ono što je bitno
i svojim rukama si srušio našu kuću