Preplavi me kao more sto obalu svoju plavi,

nezno, bescujno mi zelju u telo stavi.

U snove mi se uplete k'o riba u mrezu

i samo pozelim snena da me ruke njegove stezu.

Noc  zvezda puna je njegova scena

na kojoj on igra u mome filmu

i dok se u njegovom zagrljaju budim snena

poljupcima svojim u meni on budi zenu.

Cudno je to, kad zena poput mene

vecito hladna ko najhladnije stene

najednom od vatre gori sva

vatra ljubavi me budi iz sna....

Ponekad k'o zbunjeno dete neko

gledam u sebe i ne prepoznajem se;

ljubav moja me doceka meko

i ko nikada pre, predajem se...

Cudno je to da zena kao ja

bogatstvo za njegov poljubac bih dala

U njegovom oku moj lik sja

glasno sad kazem "volim ga"

priznajem javno ono sto dusa je davno znala.

On ume jednim pogledom

da probudi u meni nemire.

I jednim dodirom da probudi

pozaspale moje leptire.

U njega  dok gledam osetim

slabost u kolenima.

I srce ovo na tren zastane

krv brze potece mojim venama.

Pitam se, a trebalo ne bi

dal je ljubav ovo ili strast samo

i samo zelim da me ljubi

da osvanem u zagrljaju tom

Njegove ruke su ruke carobnjaka

a usne njegove nektar sto bogovi piju

put do raja noc je svaka

kad nam srca u istom ritmu biju.

Ja krila sirim dok sam sa njim

i letim smelo u nebeske visine

samo kraj njega umem da zivim

on ima ono nesto sto budi mene.

On ume jednim pogledom

da probudi u meni nemire.

I jednim dodirom da probudi

pozaspale moje leptire.

U njega  dok gledam osetim

slabost u kolenima.

I srce ovo na tren zastane

krv brze potece mojim venama.

Pitam se, a trebalo ne bi

dal je ljubav ovo ili strast samo

i samo zelim da me ljubi

da osvanem u zagrljaju tom

Njegove ruke su ruke carobnjaka

a usne njegove nektar sto bogovi piju

put do raja noc je svaka

kad nam srca u istom ritmu biju.

Ja krila sirim dok sam sa njim

i letim smelo u nebeske visine

samo kraj njega umem da zivim

on ima ono nesto sto budi mene.

Jeseni prosle u bolu sam grcala

zbog ljubavi izgubljene gorko plakala.

Sve mi je bilo tuzno i sivo...

Jeseni ove zbog ljubavi nove srce moje opet je zivo.

Jeseni prosle mislih da je kraj

da nicega za me nema vise.

Al zivot mi pokaza svoj sjaj

i moja dusa opet vesele pesme pise.

Opet vidim boje sveta,

i sarenu jesen tu.

Srce mi se ko maj rascveta

kad on je kraj mene tu.

Zivot je cudo, i kad se najmanje nadas

nebo ti otvori vrata nova.

I dok mislis da padas,

ka tebi leti ljubav nova.

da spasi ti srce da spasi dusu,

da opet vidis sve boje sveta,

da ti se opet srce ko maj rascveta.

Tvoj mi je miris po kozi svuda

i osecam jos tvoje prste u  kosi

tvoj dah na mome vratu...

zelja me opet ka tebi nosi.

Osecam mili ljubav tvoju

u svakom pogledu u svakoj reci

dacu ti svu ljubav svoju

za dodir i poljubac sto dusu leci.

Ne bojim se vise da cu ostavljena biti

tvoj pogled govori od reci vise.

Najlepse , na tvom ramenu je sniti

zbog tebe, u mom oku , suze nikada vise.

I verujem opet celom dusom svojom

u ljubav , u srecu , ljude i cuda.

Pronadjena  ljubavlju tvojom 

imam hrabrosti da letim svuda.

Ti dao si snagu krilima mojim

i ucis me da kraj tebe sama letim

da iskreno i slobodno volim 

i da se u ljubavi ni malo ne stedim

U tvom zagrljaju dusa je ova pronasla spas

i svako vece se pomolim Bogu

da cuve tebe , da cuva nas....

Mrvi se leto u avanu prolaznosti

i avgust se klati k'o jabuka zrela

 u krilo jeseni necujno ce pasti

umoran od strasti Sunca vrela

  Jesen ce svojim prstima kroz krosnje proci

 kao cesalj kroz kose devojacke.

Devojka ce mladicu stidljivo prici

nudeci mu k'o grozdje usne slatke.

 Krajem avgusta noc mirise

 na karamelu i vanilu

i poneka cura uzdise

 i ime voljenog doziva u bunilu.

 Na kozi joj jos vreo avgust dise

 krv joj se vrela od zelje k'o val peni.

 Ona zeli srcem zene i nista vise

kraj avgusta najtezi je zaljubljenoj zeni.

Potreban mi je zagrljaj tvoj.

Da se draga ruka oko mene svije.

Da danu sto svice dobro jutro kaze osmeh moj

a ne da se suza u oku krije.

Potreban mi je osmeh tvoj

da mi veru u ljubav i zivot vrati.

Da iz duse poleti ptica roj

sto ce pesmom novi dan da pozlati

Potrban mi je poljubac tvoj.

Da tlo pod nogama izgubim

Sigurnost da ti jesi moj

i da smem da te celim srcem volim.

Potreban si mi ti, 

da cutim blizu tebe

da se ostvare svi moji sni

u tvom oku da pronadjem sebe.

Da te za ruku drzim 

i ljubav svoju po tebi prospem

kao mesec sto prosipa srebra svog prah

da te celim svojim bicem volim

dok zora na istoku ne osvane

da ti od ljubavi moje zastane dah.

Potreban si mi jako drago moje

samo zagrljaj i nista vise

pa da dodje sve na svoje

i nemarim sto opet padaju kise.

Cudno je to...

Dvoje se sretnu, zavole, 

kunu se u vecnu ljubav 

i da ih niko i nista rastaviti nece

A onda kad prodje sve to

kad prve rane zabole

sva obecanja padnu u zaborav

nestanu svi tragovi srece.

         ***

Kao dva stranca smo sto nikada rec progovorili nisu

a voleli smo se nekad i mislili da imamo svet na dlanu.

Ja sam mislila da imam svet na dlanu dok pored mene stojis

Sad ni zdravo da mi izustis, cutis kao da me nema

a tu sam sve ovo vreme , tu pored tebe, tako blizu

a tako daleko od svega...od nas, od tebe

Muce me secanja nocas, upletena su medj zvezde

u cvece, u travu, u lastinom letu, u pesmi slavuja..

U suncokrete! znam koliko ih volis, znas koliko ih volim

Opet me tuga miluje po kosi svojim koscatim prstima

opet se lazno smesim ljudima, opet zivim zivot koji nemam

jer sve moje je kod tebe odavno, srce mi kod tebe ostalo

Kako mislis da zivim bez srca? Kako da volim? Reci mi..

A , ne..neces ti meni nista reci, ti cutis, to najbolje znas...

Jos puno ce vode rekama proteci pre nego te zaboravim

jos puno leta iza sebe cu ostaviti dok u mojim mislima izbledis

i prestanes da me bolis..Ti za kog bi zivot dala, za jedan zagrljaj tvoj

I posle svega jos uvek te volim...Ma nek ide do djavola sve...

Opet je ljubav k'o lopov,

u srce moje prste zavukla,

trazeci po praznom dzepu duse moje,

onu mrvicu sto fali,

da se ljubavi vatra raspali.

I otimah se ja kao dete

sto ga , umornog, teraju u snove,

pa pod vlast istih padne do zore..

Ne vredi...

I ovaj put ce ljubav 

srce da mi opljacka;

da ga pohara i praznog ostavi.

I ovaj put ce srce slomljeno

krvlju svojom dusu da ispuni.

I ovaj put ce potoci suza

niz obraz da se sliju.

Znam to...Dusa oseca..

Oblaci tuge u oku se kriju..

Lanci i katanci kojima srce vezah

nisu jaki dovoljno;

okovi kojima dusi krila svezah

padose sami.

I tek krila sto rasirih u punom sjaju

lomim ih svojim  sumnjama i strahovima.

I opet cu na kolena pasti

u kaljugu osecanja vlastitih.

I opet cu proklinjati dan i cas kad se rodih

i opet zvacu smrt da mi dusu uzme

Opet...

Al' samo tako je jedino vredno ziveti

pa makar srce uz put izgubila,

pa makar boleleo, pa makar patila...

Jer samo tako i treba ziveti

voleti do poslednjeg daha....

Nebo puno zvezda

al' najsjajnije zvezde nema...

Trava svitaca puna,

al' najlepseg svica nema...

Drhtim od strpnje ko sas na vetru

k'o osudjenik sto presudu ceka.

Noc mi je ova najduza na svetu

iz oka na dlan, mojih suza reka.

Znam gresila jesam,

ta nisam ja Andjeo nebeski,

ti bi bar to trebao da shvatis

Zbog straha, zbog sumnje sebe dala nisam,

i nikada mi nismo bili bas bliski

al samo ne htedoh da zbog mene patis.

Ne javljas se..i to mi budi novi strah

da gubim ono sto imala i nisam

i ne znam zasto mi zastaje dah

mozda te ipak volela jesam

Mozda te vise od svih volim

jer nikada nisam sledjena ovako bila

i jedino sto ostaje mi je da se molim

da sam ti jos uvek mila.

Zelim...

da po tebi prospem poljupce,

kao sto se prosipa topla letnja kisa.

Da osetis moje strasti bujice,

oluju sto se tek na tren stisa.

Zelim..

da moje ruke plesu po telu tvom,

da se uzdah otme ti iz grudi

i prolomi kroz noc kao grom,

da u meni jos vecu zelju probudi.

Zelim..

oko moga struka ruke tvoje,

i usne tvoje na mom vratu.

Od dodira tvog zadrhti k'o struna telo moje,

i pozelim da kazaljke stanu.

Zelim..

da se kraj tebe budim,

da ti ljubim oci snene.

Zato noci ove kraj mene budi,

najlepse je kraj zene zaljubljene. 

Danas mi se pisu pesme.

Pesme o ljubavi, o sreci;

o onom osecaju zbog kog se sve sme;

kad kao Sunce, sijaju zvezde u noci.

I trazim reci da rimu sklopim,

zavirujem u svaki kutak duse svoje,

srce svoje u ljubav da potopim

i perom ljubavi da ispisem najlepse pesme svoje.

Al' avaj! Nece me rime danas.

Mojom dusom pire srece vetrovi.

Dok je tuga ispustala svoj glas,

dok su se rusili svi moji snovi,

iz tog ocaja i tuge te

nastase moje najblje pesme.

Sada kad Sunce mi opet sija

sve redje napisem stih.

Na ovom svetu postojimo samo on i ja;

i nije me briga za sve njih

sto mozda ocekuju rec pesnika;

sreca je moja prevelika,

a ja bice sebicno

ne zelim da s nikim podelim

ovo osecanje magicno.

Samo zelim da ga volim

i da on bude centar mog svemira

moja potreba i razlog mog nemira.

A Vi dragi moji oprostite

na sebicnost moju preveliku.

Znacete ako ovoliko volite;

ako ne, neka i vama Nebo podari srecu ovoliku 

Kad muskarac pozeli zenu,

kad poljupcima budi vatru njenu,

kad od svakog dodira zadrhti kao struna,

kad ljubavi je zdela puna.

Kad je uzme bez pitanja

u tamnoj noci i bela svitanja.

Kad mu se iskra u oku budi,

kad za njenim poljupcima zudi.

Tada zena sebe nesebicno daje,

ljubi bez razmisljanja, nikada se ne kaje.

Dodiri njegovi ruse sve njene zidove

od predrasuda, , nestaju strahovi;

i ona poleti i bez krila

tamo gde pre nije bila. 

Ti si mom brodu mirna luka

kojoj se rado vracam.

Kroz zivot me vodi tvoja sigurna ruka

osmehom tvoje poljupce placam.

Ucis me da volim ko zena

bez stida iskreno i strasno.

Ne ja nisam vise ona sena

sad sam zvezda sto sija jasno.

Tek u rukama tvojim

ja naucih ljubav sta je

Od dodira se tvog topim

i sva ti se dajem. 

Tvoji se poljupci niz telo moje slise 

k'o niz latica ruza tople letnje kise. 

Dlan tvoj mekan i topao klizi mi niz nedra 

zelje se bude, strast razapinje svoja jedra. 

Plovim sa tobom kroz olujno more strasti nase, 

talasi zelje moje me vise ne plase. 

U rukama tvojim sigurnu luku nalazim, 

opet ljubim, opet volim sebe pronalazim. 

I ljubim te jako,zelju svoju hranim, 

u oku tvom iskru ljubavi vidim. 

Crne oblake tuge i suza ostavljam za sobom,