Pogledaj ka nebu ,Sunce visoko stoji;

a jos juce ga pokri oblak crn.

A tvoja se dusa tuge boji,

tisti je i mori kao nekakav trn.

Pogledaj u grmove ruza,

jos juce ih pokrivao sneg hladan.

Danas se cvetic mali ka nebu pruza,

veseo i srecan,a ne tuzan i jadan.

Zato ne brini duso mila,

posle kise Sunce grane.

Ma koliko tuga velika bila,

jednom ce da nestane.

Jer posle kise duga nebo krasi,

i leptiri rasire svoja krila.

Tako i na tvom licu osmesi;

ne brini, sve prodje duso mila.

Ko ce od nas dvoje

prvi sidro svoje dici;

i krenuti put duse svoje

ko ce kome prvi prici?

Ko ce daljine da smanji

i krene u susret novoj zori

za delic zivota manji

zbog ljubavi sto u srcu zri.

Kome ce prvo da dosadi daljina ova

i ko ce prvi reci: "E sad je dosta!

Krecem ka tebi ljubavi moja

prelazim preko i toga mosta."

Ko ce se od nas dvoje

svega sto voli i ima odreci,

ostaviti sve svoje

i ispod duge proci?

Rekosmo jedno drugom zbogom.

nicega medju nama nema vise.

Al' srce moje jos place za tobom

i dusa za tobom jos uzdise.

Znam da ne vredi da ti se vracam,

jer rekoh ti mnogo ruznih reci.

Odlaskom tvojim ,zlobu svoju placam.

Suzama gorkim tugu svoju lecim.

Docice ,znam, neka nova leta,

i jeseni neke zlatne i zute.

Opet ce prolece da nam cveta,

a ti i ja izabrasmo svoje pute.

I znam da tvoja nikada biti necu

i da ti nikada neces biti moj,

zato ti duso draga zelim srecu

i prosti ako mozes ludi ovoj.

Mozda se nekad i sretnemo mi.

Pognute glave pred tobom cu stati.

Kraj mene samo cutke prodji,

pusti neka me tuga prati.

Jer vredna te nisam Milo moje,

to oboje sada dobro znamo.

Zauvek te voli gresno tvoje

i cekam te na oblaku ,gore tamo.

Znam, sigurno me se setis ponekad,

kad se skazaljke na satu poklope,

kad sene zaigraju na zidovima,

sigurno se setis nekad kad te tuge poklope,

kad suza oko zamagli,

znam sigurno me u tvojim mislima ima.

Ne mogu se izbrisati dani radosti

ma koliko mi to hteli,ma koliko ljuti bili,

ma koliko tuge i bola u srcima skrivali.

I ako ljubavi vise nema

znam da sam ti u mislima skrivena.

Na tvom srcu ustavih trag

i znaj da te u nocima sneznim

jos ponekad usnijem.

U snu si mi gost drag

i htela bih te ljubiti

al se samo nasmijem

i taknem ti rukom kose vlas,

il samo zacujem  mio ti glas.

Mnogo me toga na tebe podseti,

mojih pesama svaki stih.

 I ruke mi sitnicama tvojim napuni

secanja iz srecnih vremena tih.

Ne boli me vise tako jako,

to prevrtanje po uspomenama.

I osmeh mi izmami lako,

lutanje po smehom ispunjenim danima.

Vise ne trazim ko je kriv

za smrt ljubavi nase,

i tek ponekad zazelim

da pijem ljubav iz razbijene case.

I s uzdahom te se setim

cesto i tek ponekad mi suza sklizne

i znam da u srcu  tvom

ja ipak imam svoje mesto

i da se i ti mene setis ponekad

kao sto sam te se ja tebe setila sad.

  Zivot satkan od zelja i snova,

sto jedan po jedan se srusi.

Pa sam sada neka druga,neka nova,

al' tragovi ostase na dusi. 

Zalud sanjam snove sada,

dusa u cuda vise ne veruje.

Zalud zelim ljubav da me savlada,

dusa uplasena drhti,strahuje.

Ljubav nestaje, polako istice zrno po zrno

k'o pesak iz starog pescanog sata.

i ne znam sta srce ceka samo

tu kraj, tvoga srca, zatvorenih vrata.

Vreme je odavno proslo,da krenem

trebala sam odavno, ali vracam se

ni sama ne znam zasto.Prenem

se iz sna i k'o u bunilu vratim se.

I posecem se opet o srcu slomljenih snova

porezem dlanove o tvoje reci

placem,u suzama zaspim pa budim se iznova

k'o moze moj pad da spreci?

I misle drugi da letim slobodna

ko pahulja bela nosena vetrom

a ja padam sve dublje  bolom nosena

valcer poslednji plesem sa tugom.

I nestaje ljubav,topi se ko sneg s proleca

ostaju tragovi sto skrise se u seni

to bese moja ljubav najveca

sto ostavi traga duboko u meni.

Nad ravnicom pade prvi sneg,

pokri oranje i travicu zelenu.

Iz krila Andjela perce,nebeski teg

zaborava pokri ruzu uvelu.

Na belom pokrivacu ledenom,

crne se vrane zlosutnice.

Reci odzvanjaju praznom kucom.

Prazne su i puste ulice.

Iz odzaka se vije crn dim,

i oblaci sivi ljube ravnicu.

U zimskim danima tim,

vetar skripi niz ulicu.

Jos samo zena jedna na prozoru,

sto ga mraz cipkom svojom isara;

stoji nepomicno danima tu

nema ceka novu zoru.

Niko ne vidi suzu

sto iz oka pade u ocaju

u ledenicu malu se pretvori

i sledi srce zgrceno u bolu.

Sta to sa mnom desava se?

Zasto ne mogu od tebe da odem?

Zasto stalno tebi vracam se?

Zasto, kad ne mogu vise nista da dam.

Kakve to sile me teraju,

da ljubav ovu u grudima

pretvaram u ironiju

i da te secem recima?

Kao posednuta da sam,

zlo u meni vrca.

Ili samo povredjena

pa dusa u bolu grca.

Ne znam . Sve tako nestvarno je

Obmana i opsena sve je.

Znala je to dusa ova,

od pocetka sve znala je.

********************************

Dolazim niotkuda.Idem nikamo.

Zivim na proplanku iluzije i sna.

Na pola puta od zemlje,

na pola puta do neba.

U kosi mi lasta krilo skriveno,

U oku kisa novembra.

U dusi vetar polarnih zima.

Prsti su mi uvelo lisce javora.

Obrazi presahlo korito slane vode

 sto iz ociju izvirase.

Usne pustinja, vode slatkih poljubaca zedna.

Na trepavicama je magla zaborava.

Pod obrvom jezero tuge

u kojem Sunce umire i zvezde nestaju.

Ja sam samo mrva, trun

sto ti ga vetar nestasni u oko naneo.

Tren jedan tvog zivota.

Vetrovi zaborava ce me zatrpati

prasinom tuge i ocaja.

Tu sam, na pedalj od tebe.

Osetim tvoj dah u kosi svojoj,

pa ipak, duse  nam dele

svetlosne godine ,a bejah ti nekada najdraza.

U srcu si me cuvao

Kao kap vode na dlanu.

Sad sve je proslo.

Zbog tebe nestajem polako.

Pretvaram se u prah.

Ruza od mraza oprljena vene,

ceka sneg da je pokrije

da dusu moze da ispusti

daleko od ociju radoznalih,

skrita u tom belilu cednosti i cistote.

I ja tako umirem

skrivena  u velu tamne noci.

Svake noci umre deo mene

da niko ne vidi.

A ti i ne znas da cu uskoro

vecnost postati.

Zbog tebe.

A voleo si me nekada....

Setam ulicama svog grada

dok se kisa u sneg pretvara,

na dlan mi pahulja prva pada

tugu u osmeh pretvara.

Pitas me:" Sto ste tako sami?"

I pogledi nam se srecu,

Tvoje oci k'o zvezde blistaju u tami.

od pogleda tvog leptirici telom mi polecu.

Zbunjena ne govorim nista,

pogled skrivam ispod trepavica.

Osmeh neki cudan na licu mi blista,

dok mi pahulje rukom svojom brises sa lica.

Pricas mi o sebi dok hodamo lagano;

i moja ruka se cudom u ruci tvojoj nadje.

Vise mi ne smeta kisa sto pada gradom

sve cesce sebe u tvom oku nadjem.

I bi mi zao kad pred kapiju moju stasmo,

i sto je opet prazna ruka moja.

Zar prvog poljupca osetismo

Dve senke na zidu jedna senka je postala.

Jos dugo sam u mraku kraj prozora stajala

pitajuci dal cu te ikad sresti opet

sto ljubih neznanca nisam se pokajala.

Sve bih ponovo, zbog tebe bih presla svet.

Nek su ti proste sve suze moje.

I sve one reci kojima si mi dusu ledio.

Ja pamticu samo ono najbolje tvoje.

I prastam ti sva cutanja tvoja

i one dane kad si me zvao mila moja

a u tvom srcu vec odavno me nije bilo.

I nije bitno ko je kriv i ko prvi poceo je

ubila sam ljubav tvoju i ti si moju obrisao

i samo tuga sada ostala je.

Stvarno, veruj mi, zelim ti srecu sad.

I jos uvek brinem dal' si dobro,

jer negde u srcu mom jos uvek si mi drag.

I ne znam zasto..trebalo ne bi,

al' ko sam ja da bih ti sudila.

Moje je da oprostaj dam ti.

Nikada zlo ti ne bi pozelela.

I zato nek ti je prosto sve,

ti putem svojim kreni ,ja cu svojim poci.

Decembar je,uskoro ce sve pokriti sneg,

na mojoj dusi pasce perce andjela

perce zaborava ,najveci nebeski teg.

Koracam lagano ulicom svog grada.

Novo se jutro radja u dusi.

Tugu lagano iz srca brisem sada,

sve bedeme njene sada rusim.

Volela sam te i ti si to znao.

Dadoh ti dusu ,srce i telo,

a ti si mi samo osmehe krao,

ote mi srce iz grudi celo.

Al' sad kazem dosta je.

Ne dam vise ni trun srca svog.

Dusa da pati prestala je,

ne zelim te vise blizu srca svog.

Hocu osmeh i srecu,

radost da zameni tugu,

hocu ljubav mnogo vecu;

ja ti ne valjam,izvoli nadji drugu.

I ja cu potraziti nekog

ko ce znati mene da voli,

pa cak i samoca od odbijanja tvog

manje ce da me pece i boli.

I znaj zato da mi novi dan u dusi svice,

i novo prolece siri moja krila.

Nova zora bez tebe isto lepa bice;

a ja cu opet biti ona sto sam bila.

Bila sam tuzna kad si me sreo.

Dade mi tvoje radosti deo.

Pokaza mi kako su lepe ptice,

sjaj zvezde repatice.

Zasja iskra u oku mom,

zaplamti vatra u srcu tvom.

Sada opet tuzna stojim tu,

Jer ti nesta k'o pahulja bela.

Tuzni smo svak u svom svetu,

srca nam prepuna bola.

Uspeh je to bas neki.

Od jednog , dvoje tuzni ostase.

Mesto pogleda sretnog,pogled je preki

sve nam radosti nestase.

I zasto sve to desi se?

Zbog gluposti i sujete,

izgubih te, izgubio si me,

tuga nam samo ostade.

Ne vrede sve molitve moje.

Sva obecanja, zaklinjanja.

Kameno ostaje srce tvoje.

K'o u praznoj sobi glas moj odzvanja.

Ne vrede ni vatre ljubavi moje,

nista ne moze led sa tvoga srca da otopi.

Ne kuca vise za me srce tvoje.

Sve greske moje ne mozes mi oprostiti.

Ne vrede sve suze moje

sto mi po licu trag ostavljaju.

Nisam vise nista tvoje,

prazne mi ruke u tami ostaju.

******************************************

Napisem jos po nekad pesmu il' stih

o tuzi,o tebi, o nama.

o tome kako sam sama,

o sreci iz dana onih

i kako si me voleo tad.

Znam jos uvek

da se u daljine zagledam nema

i u oblacima trazim tvoj lik.

Zatvorim oci i osetim na usnama

poljubac nezan mek i tih.

Zelje puste te

jos uvek znaju da slome me.

Povedu me putevima svojim,

u narucje tuge odvedu me.

I ti me odavno ne volis,

odbijanjima svojim me lomis.

Trazis od mene nemoguce,

trazis mi da te ne volim

a zbog tebe postojim.

*********************************************

Bices ti uvek MILO MOJE

hteo to ili ne

sve dok kuca srce moje

bices mi zivot i sve.

Mozes cutanjima svojim da lomis me.

I da mi trazis nemoguce stvari.

Ja cu i dalje da VOLIM TE

I nista tu ljubav nece da pokvari.

I mozda ti u trenu slabosti

kazem reci teske i opore.

ljuta jesam jer me ne volis ti

svi sto gube se ljute.

Al kad me bure besa prodju

i oluje kad se u meni stisaju

suze mi niz obraze podju

proklinjem sebe u ocaju.

 I molim tada tiho necujno

sve Andjele nebeske

Da OPROSTI Mi se sve to

sve reci te sto bodu k'o zaoke.

Skrusena pred Tobom stojim

svetiteljko moja mila,

za dusu Te svoju molim

da vratis joj mir, da bude sto je bila.

Molim Tebe ,sve Svece ,Andjele i Boga,

za oprostaj greha srcu sto voli.

Pomozite da ljubav iscupam iz srca svoga,

da prestanem da ga volim ,dusa vas moli.

Ne znam vise sta radim,

zbog ljubavi ove dusa mi se kida.

Od kad mi Bog za njega ljubav u srce posadi

dusa nad sobom jeca i rida.

Uplite svece da mi svetle u mraku,

da dusu moju ne ganjaju vise djavoli crni.

Ne zelim da skoncam u paklu,

pomozi mi Svetiteljko,dusu moju u Nebo vini.

Molim vas ,vratite mi mir i spokoj,

da zvezda opet umom oku zablista.

Dusa ova zeli otici u raj,

ali nije vise dovoljno cista.

Skrusena stojim pred Tobom

svetiteljko moja draga.

Boze, Ti znas sta je u srcu mom,

pomozite mi ja vas molim, pomozite sada.

******************************************

Gledam kako se jutro radja,

iza brda se zora rumeni.

Za nama je jos jedna svadja,

nema vise sta da se kaze,od bola se zanemi.

A nekada si me ljubio strasno,

u nocima zimskim ,hladnim i belim.

Po meni padali su poljupci slasno,

k'o pahulje bele leteli su poljupci tvoji.

Topila sam se u zagrljaju tvom,

gorela od ljubavi plama.

Sad se tuga naselila u srcu mom,

ostadoh opet potpuno sama.

I skripuce sneg pod stopama mojim,

u noci ovoj snegom zavejanoj.

Ledi me hladnoca sa usana tvojih,

sta davao si meni nekada,sada dajes njoj.