Odakle ti prava da žene sve

zlim bićima nazivaš?

Zar se ne bojiš pravde Nebeske?

Zar te nije sramota?

Imaš li obraza , savesti i časti

kad ženu što te voli bezdušnom zoveš?

Može li se duša tvoja propasti spasti

dal se bar zbog reči svojih kaješ?

Ćutiš od mene danima, ti ponosni stvore

a spas duše tvoje i moje u tebi je.

Da zaboravim , zalud mi ljudi govore

propast ili spas moj u tvojim rukama je.

Puštaš da propadam u ponore pakla

jer milosti nemaš ti ni za kog.

Moja je duša davno dno takla

još od dana odbijanja tvog.

Tek da znaš ti sujetni čoveče

na duši , dušu moju ćeš da nosiš

i suze sve što padaju i ovo veče

tugom i suzama svojim ćeš da platiš.

Ne kunem te ja , niti zlo ti želim,

al Nebo daje svima po zasluzi.

I tebi će po zasluzi da dodeli

setićeš se toga kad ti oko zasuzi.

Setićes se mene al kasno biće

jer ja život biram mesto smrti.

Pod kapom nebeskom i za me ima sreće,

iskreno i mene neko će voleti.

Setićeš se mene, ali mene neće biti

da oproštaj za suze svoje ti dam.

Neko drugi u zagrljaj će me skriti

a ti kukavice ostani sam.