MESECEVA CAROLIJA

Hej Mesece zuti, sto se nebom skitas

nad ravnicom mojom pokrivenom snegom.

Dal' se tamo gore nekada pitas

kako li je srcu mladom ,zaljubljenom.

Dal' slutis sta ljubavi je vatra

ceznja ,sta je, sto telo lomi;

i onaj bol slatki sto se stvara,

kad ne dodje onaj  ko se voli?

Il' ne slutis, vec sve to znades

od davnina ,kad se prva ljubav rodi,

pa nam zato sebe nesebicno dajes

svetlis stazama kojim ljubav hodi.

Pod srebrnim zrakom tvojim

i ruza lepse zamirise

mirisom svojim da opcini,

pa da ljubav jos jednu pricu napise.

I nema coveka sto za ljubav znade

da pod zracima tvojim ljubio nije

ni devojke sto bi sve da dade

zbog srebrne meseceve carolije

 

Naidjoh ovih dana u nekim novinama na clanak o vitezovima Templarima. Fascinantna je to prica koja potice iz perioda oko hiljdite godine posle Hrista ili tako nesto..Osnovani posle prvog krstaskog rata da bi ocuvali hriscansku svetinju Jerusalim od napada i pljacki muslimanskih naroda, kao i da pruze sigurnost velikom broju hodocasnika posle osvajanja Jerusalima.

Ipak najpoznatiji vitezovi ikada su vitezovi kralja Artura i njegov okrugli sto. U celoj prici o kralju Arturu  nekako mi je najcudnije i ne bas viteski prica o prelepoj Gvinevri i vitezu Lasenlotu. Gvinevra je bila kraljica, Arturova zena; Lasenlot je bio vitez , najbolji prijatelj Artura, ali ipak se izmedju ovo dvoje nesrecnika rodila ljubav kojoj se ni jedno ni drugo  nisu mogli oteti. Zbog cele neslavne price propade slavno Arturovo kraljevstvo, a od price o vitezovima osta samo legenda i mit.

Ipak , kada kazemo vitez to zvuci onako bas mocno..zastitnicki, kao da sama rec nosi u sebi kodeks casti, postenja i neceg veceg nego obicno. Pa sada u svakom zitu ima kukolja , pa je valjda i Lasenlot bio taj kukolj.

Mi danas o vitezovima znamo onoliko koliko smo zainteresovani da znamo i onoliko koliko smo videli po filmovima americke produkcije , gde su se vitezovi obicno predstavljali u rosfraj oklopu za koje ne da ti trebaju suncane naocari da bi pogledao u viteza nego ti treba ona maska koju koriste varioci; i ti jadnicci su obicno natovareni macem od dvaes' kila, topuzom, kopljem..naravno kaciga je obavezna sa sve repom od neke jadne ptice...i sad mislim nesto ...ako je prosecan vitez imao oko devedesetak kg , pa plus oko dvadesetak kg onaj njegov oklop i sva cudesa okolo njega, pa oruzje...jadan onaj konj koji je sve to teglio...Tako da mislim da su te ekranizovane pojave viteza malo preterane..Gledala ja na netu ..ima i tih oklopnika, ali obicno imaju odelo primereno modi tog vremena..Vitezovi Templari su imali na sebi nesto kao belu haljinu opasanu nekakvim kaisem i preko pancir od pletene zice , kacigu i ogrtac takodje bele boje sa velikim crvenim krstom.

I zasto su zene slabe na vitezove? Postoji prica da su kraljevi kad bi kretali u pohode i ratove , svju damu ostavljali pod protektoratom najhrabrijeg viteza. To je ucinio i kralj Artur. U ta vremena kada je vladao zakon jaceg to je bilo neophodno maltene. Zene su ucene da budu zene a ne ratnice, izuzev Jovanke Orleanke, a morale su da postuju i nametnute zakone crkve koji nisu bili ni malo naivni. zena je bila izvor greha, zla, razlog sto je Adam proteran iz raja..pa se u skladu sa tim sa njima tako i postupalo. Kada bi kralj odlazio od kuce neko je morao da pazi na kraljicu, da cuva njenu cast i kraljev obraz. I nije ni cudo sto su prelepa Gvinevra i vitez Lanselot otisli stazom kojom nisu trebali. Ona mlada, zeljna dodira, neznosti..On mlad, lep, zgodan u sve onom bljestavom oklopu, stalno joj pred ocima..Stavi vatru pored slame...ako se ne desi pozar, nesto nije u redu.

I nekako se kroz vekove provlacio taj mit o vitezovima...Zene su potajno mastale da imaju jednog hrabrog i casnog coveka pored sebe. Nekog koga nece biti strah da se i sa samim zmajem bori zarad njene casti, ljubavi.

Vitezovi- olicenje hrabrosti, casti i lojalnosti.

Cini se da su danas vitezovi izumrla vrsta, ili ako ih ima veoma su , veoma retki. U danasnje vreme izopacenosti, kada se juri samo za niskim strastima, kada je laz postala istina ne moze da opstane kodeks casti na nivou vitestva.

Ali...

Ni danasnje dame nisu ono sto su bile. Postale smo ratnice savremenog doba. Izlazimo iz udobnosti kuce u dzunglu civilizacije i borimo se svakodnevno sa mnogobrojnim i raznovrsnim zmajevima. Rekli bi neki, toliko smo ocvrsle da nam vitezovi nisu ni potrebni...

Ipak , u dubini nas samih, negde na kraju nasih dusa mi smo jos uvek one bespomocne dame kojima treba vitez da je cuva i brani.

Muskarci , pak dovitljivi u izmisljanju nacina da zadive svoje dame , premetli se od vitezova u sjajnim oklopima sa macem o levom boku, u vitezove koji nam izmame osmeh, stvore san..ulepsaju svakodnevnicu.

Mozda je onim vitezovima s pocetka price bilo teze, mozda je ovim danasnjim teze...Kako zastiti nekoga ko je dovolno jak i moze da zastiti sam sebe? 

Vitezovi danasnjice, cini mi se imaju tezi zadatak. Kad pronadju svoju damu koju zivot nije mazio i u cijem blizem okruzenju jos uvek obitavaju sedmoglave azdaje i ostala neman, pred njima je zadatak da damu obraduju, nasmeju..da je zagrle , bez da ocekuju da ce se iz tog zagrljaja izroditi telesno zadovoljenje. Oni moraju da budu spremni da slusaju svoju damu, pazljivo svaku rec, da shvate njene brige, strahove, borbe. Da stanu pored nje. 

Ne ispred nje, ne iza nje. Pored nje.  Da budu sa visoko uzdignutom glavom. 

Da bodre dusu svoje dame. Da cuvaju dusu svoje dame. Da uveseljavaju dusu svoje dame.

Telo je podlozno propadanju i nije vecno, ali dusa jeste. 

Vitezovima danasnjice je dat mnogo tezi i odgovorniji zadatak.

Oni cuvaju duse svojih dama.

----------------------------------------------------------------------------------------

Ovaj post posvecujem u svoje i u ime svoje blog sestre Tanjane , svim onim muskarcima koji se trude da zenama poput nas dve, ulepsaju sive dane zivota osmehom , lepom recju. Za njihov trud da nam olaksaju, da nas nasmeju, da nam pruze neznost koja nam je potebna da ne zaboravimo na ljudsku dobrotu...

Hvala 

 

Zaustavlja se auto na staro mesto. Poljubac pozdrava, nežan i topao. Prolećna kiša kvasi tiho zemlju. Čuje se kreket žaba. Izlazim iz kola opijena mirisom proleća, ili je to miris tvoj? Miluje me vetrić što se hodanjem mojim stvara, lak kao dodir tvoj. Opijena, kao dete s vrteške kad sidje. Na usnama mi još ukus tvoj medeni. Krila mi od te kiše prolećne rastu, ili je to možda od ljubavi tvoje? Po prvi put osećam tvoju ljubav. Ne strast. Ne želju. Ljubav osećam kao što osećam miris proleća. Osećam kako pupi u tebi, u meni.. Lebdim. Neću da mislim šta će sutra biti, uživam u ljubavi tvojoj sada, kao zemlja što upija blagorodnu kišu proleća. Duša mi sreće puna kao suncokret semena svog. Srce u grudima raste od ljubavi tvoje.. Krila mi raširena. Čekam vetar ljubavi tvoje da poletim opet. Ljubim te ljubavi moja.  

Prvi radni dan u nedelji. Dovoljno loš sam po sebi, ali kad se od ranog jutra krene sa ozbiljnim temama tada takav dan preraste u katastrofu. Kaže mi koleginica jutros, tj. pitam me: "jel si čula da će od aprila hleb skočiti na 70 din?" "jesam, čula sam. A jesi li ti čula da je krompir 120 din/kg?" pitam ja nju. "Da! Sirotinjska hrana i nije više sirotinjska." Zaključuje ona. A ja se mislim: tri sata radću za tri vekne hleba i od dnevnice koju zaradim ostaće mi čitavih 350 dinara od kojih treba da skuvam ručak, kupim doručak, platim račune..odeću i obuću neću da kupujem, to je luksuz. Idu topli dani, šta će mi krpice. Šminku, sredstva za ličnu higijenu, kućnu hemiju, prašak za veš..ma šta će mi to?! Ne kontam baš kuda ide ovaj brod. Što više razmišljam sve mi se više čini da ide u božiju mater. Stiglo mi i rešenje iz suda, zbog tužbe sa kojom teretim bivšeg muža a zbog neplaćanja alimentacije. Kuća u kojoj smo živeli a na koju su me potpuno obespravili, treba da se proceni, a procenu vrši veštak, a veštaka treba da platim 30000 dinara. Pre dve godine dadoh 10000 dinara za istu stvar, ali dotični veštak nije izašao da veštači, ovog novog treba da platim tri puta više, a pitam se odakle? I odakle, našem uvaženom pravosudju ideja da tolike novce traže od samohrane majke troje dece? Ovaj zakon kao da štiti nebrižne očeve. A novčanik mi prazan bukvalno. I ko pita dal imam za hleb deci sutra? Bitno da se traži. Uzeti i ono malo od sirotinje, pa nek pocrkaju od gladi, štrokavi i bez dostojanstva.Uzeli su nam sva prava, sada nam otimaju hleb iz usta.Dovode nas do prosijačkog štapa.I svi ćute.Sprdaju se sa sopstvenom bedom i nesrećom.To što ja,i pitaj Boga koliko majki, sutra neće imati svojoj deci da priušte ručak, nikoga ne interesuje.Pogledaj dom svoj Andjele, Slepi tumaraju u gomili, svima su kičmu polomili.  

Usnama je milovala njegovo telo. Ponekad bi ga nežno gricnula. Njemu se sve češće otimao uzdah. Njegove ruke, tople, jake, ali ipak tako nežne neprekidno su je milovale. Svaki njegov dodir u njoj je izazivao talase želje koju je jedva obuzdavala. Zelela ga je u sebi. Da opet oseti onu slast, kada joj celim telom prodje nešto nalik na niskonaponsku struju. Povukao ju je prema gore. Kosa joj je prekrila lice. Prstima joj je nežno sklonio kosu sa lica i spustio poljubac na njene usne. Ona je rukom dohvatila njegovu muškost i naslonila je na svoje medjunožje ne ispuštajući ga iz ruke. Usne su im i dalje bile spojene. Njegove ruke su i dalje budile talase želje. Nežno je trljala glavićem njegove muškosti po svom klitorisu, dok je želja da ga oseti u sebi postajala sve sad već nepodnošljiva. I njegova želja da prodre u nju je postala nepodnošljiva. Uhvatio je za guzu i brzo i potpuno ušao u nju. Od strasti, njoj se oteo uzdah koji je više ličio na krik. Želja i zadovoljstvo su je naterali da se uspravi. Položio je svoje tople dlanove na njene grudi i nežno ih milovao, stiskao, spuštao bi dlanove do njenih kukova i u naglim trzajima povlačim ka sebi, zatim bi opet lakim dodirom, njegovi dlanovi milovali njene grudi, vrat, dok se ona ritmično pomerala sve brže i brže. Nekoliko puta bi zastala na pragu vrhunca ne bi li produžila užitak, a posle svakog zastajkivanja navala andrenalina je bila sve veća. Želja je bila veća. Tek tihi uzdasi pretvarali su se u krik svaki put kad bi je povukao svom silinom prema sebi zabijajući svoju muškost u nju. Telo joj se počelo grčiti, osetila je u svakom deliću tela orgazam. Pala mu je na grudi, gurnuo je nazad, ulazeći u nju potpuno, još jedna ekstaza, pa još jedna. Njegov ritam je postajao sve brži, zarivao se u nju. Na vrhuncu oboje ispustiše glasan uzdah. Osetila ga je.

Njegov vrhunac i njen u isto vreme.Spustila mu je glavu na grudi.Uhvatio ju je za obraze i nežno poljubio.Želja u njoj se ponovo budila.Želja za njim nikada joj  nije ni nedostajala.Ali snaga za njim jeste.Osetila je kako joj kapljica znoja klizi niz leđa.Kosa joj je bila mokra.Spustila se pokraj njega.Zagrlio ju je.Njena ruka je bila na njegovim grudima.San joj se lepio za trepavice .Ubrzo joj se ušunjao u kosu i ona je zaspala.Tu,na njegovim grudima.U njegovom zagrljljaju.

 

S nestrpljenjem je čekala kraj radnog vremena. Trebalo je da se posle posla vidi sa njim. U utrobi joj se prevrtalo od želje, a vreme je prolazilo sporo. Stajao je na ulici. Visok, krupan; gledao ju je ispod oka, a od tog pogleda njoj su kolena klecala. Otvorio joj je kapiju, išla je iza njega i ako je dobro znala put do njihove sobice. Spustio je ruku u njeno medjunožje. Nije mogla više da obuzda svoju strast. Došlo joj je u trenutku tu na sred dvorišta da ga gurne na zid i zadovolji sebe. Dal zbog zime koja je još uvek trajala, dal zbog pristojnosti suzdržala se. Ipak tek par koraka su ih delila od njihove sobice. Zatvorio je vrata za sobom. Svojim rukama je uhvatila njegove obraze i spustila svoje usne na njegove. Poljubac, tako dugo čekan, mekan, nežan, slastan. Pribila se skroz uz njega. Osetila je njegovu muškost. Obe ruke je svio oko nje. Ljubio joj obraze, vrat. Skinula je bundicu. Opet mu je toplim dlanovima obgrlila obraze tražeći njegove usne. Uzeo je njenu ruku i spustio njen dlan na svoju muškost. Pogledala ga je i šapnula: "skini se i ugrej mi mesto." Osmeh na njegovom licu je govorio više od milion reči. Skinuo je sve sa sebe i zavukao se pod pokrivač. Čekao je nju da mu se pridruži. Njegovo toplo telo grejalo je njeno promrzlo. Ljubio joj je kosu, oči, obraze, vrat..nežno, polako je spuštao poljubac po poljubac po njoj. U njegovom zagrljaju se osetila kao na mekom oblaku. Ljubila je njegove mekane usne.Širila je nozdrve ne bi li upila svaki atom njegovog mirisa.Poljupce je po njemu nizala kao perle od bisera.Nežno, polako..Počela je od uveta pa se polako spuštala preko vrata na njegove grudi, stomak.Vrhom jezika je prelazila preko njegove muškosti.Njegovo telo se grčilo od strasti.Naslanjala je grudi na njegovu muškost, da bi se odvajala od njega i ponovo usnama i jezikom ga dodirivala.

 

 

Od onol'kih zetvi osta saka razi..
Od onakve rapsodije... Samo sum...
Od riznice iskrenosti kusur lazi...
I nema srce sta da trazi tu...

Prave rijeci, kao zvijezde, padnu same...
Po svom nikne jogunasti bijeli krin...
Nekad trazis poentu na kraju drame...
A poentu krije prvi cin...

Glavna lica: Nalicje i lice...
Uspomene i sitnice... Jarko pero rajske ptice...

Sacuvaj me, Boze, Njene ljubavi...
Koja zive rane soli...
Koja kaznjava i boli...
Izbavi me vjecnih sumnji i ljubomore...
Koje more dok ne pokore...
Sacuvaj me, Boze, Njene ljubavi...
Onog ludila i strasti... Sam se nikad necu spasti...
Sacuvaj me od ljubavi kojoj kopni sjaj...
Al' mi u nju ne diraj...

Kad na jednu kartu stavi sve sto imas...
Kad su ti sve misli istoj slici ram...
Kad ne brojis da li dajes ili primas...
Znaci da ces ostariti sam...

Kad se spusti zavjesa... Aplauz slijedi...
Al' u jednom trenu vlada mrkli mrak...
U tom casu posumnjas da ista vrijedi...
Zivot cio... Pepeo i prah?

Zivot cio samo tudji dio...
Kad pogrijesis, pa zavolis vise nego sto bi smio...  

Jedno se jutro na srebrnoj stazi

sto je Mesec prosu zuti,

sretose pahulja sto s neba slazi

i vetar nestasan, nemiran, ljuti.

Zastade na tren pahulja nezna,

da vetar joj isprica najlepsu pricu,

o svetu o kojem ona ne zna,

o ljubicicama sto s proleca nicu.

Pricama svojim vetar pahulju opi.

Ponese je nezno u plave visine,

obeca da nece dati Suncu da je stopi,

da je ona deo zvezdane prasine.

I prepusti se vetru pahulja snezna,

ne znajuc' da je dusa vetra puna nemira;

ne sluteci da je odvec nezna

da preboli bol sto rastanak stvara.

Jer vetar pahulju ostavi samu

da lagano pada ka dnu

pokri je nezno nocna tama

da umre tiho u najlepsem snu.

I u trenu kad pahulja zemlju tace

vetar se seti svojih obecanja.

Na zemlju se vetar spusti da place,

nad svojom pahuljom sto vecno sanja.

Zajeca vetar nad pahuljom malom,

i danas se taj jecaj jos moze cuti,

kad zima zemlju okuje ledom,

to tiho place vetar ludi.

 

Ovu pesmu , moja blog sestra Tanjana i moja malenkost posvecujemo blogeru koji je otisao sa bloga ali koji je ostao u nasim srcima...Samo za Marcaantonia

 

 

Odavno ne napisah pesmu.

Nece me nesto nezne rime.

A mogla bih da pisem o njemu,

u svaki stih da mu protkam ime.

Moje su pesme sada pune strasti.

Plasi me ta snaga sto iz njih izbija.

Dodiri medeni , nezni, slasni,

Noc , nasa soba, on i ja.

Cuvam ko  tajnu  najvecu

svaki nas uzdah sto se s usana otme.

Ne zelim sa nikim da delim svoju srecu

ni pesme da pisem o tome.

Ljubomorno cuvam njega od sveta

ljubav nasu, samo tugu izlazem.

Po mom srcu ljubav seta

al se bojim recju glasnom da ne ureknem.

 

Rano jutro. Napolju oblacno, maglovito, bezveze, ali tesim se jos je februar...tako i treba da bude.

Ustajem. Ne mogu vise da spavam, ni da lezim. Sanjala sam neke mrtve duse. U snu sam znala da su mrtvi pa mi nije bilo prijatno. Razmisljam kad su zadusnice, trebalo bi u crkvu da odem da zapalim svece, prosle zadusnice nisam, pa se moji mrtvi vec osecaju zapostavljeno, ili im nedostajem pa mi zato u snove svracaju.

Ukljucujem kompjuter..moji svi spavaju jos. Kuvam kafu i citam tekstove ispisane mladjanom rukom.Tekst zbog kojeg mi izbegose suze iz oka. Opet susret sa smrcu.

Sivilo napolje..sivilo i u mojoj dusi...Rekoh nekome neki dan da najvise mrzim kad mi kazu da sam mlada i da je zivot ispred mene. Koji zivot? Ja sam moj zivot potrosila, nista nema vise tako vazno da uradim, sem da se potrudim da sebi priustim jos po koju radost ili uzivanje. Zbog opekotina koje doziveh u braku ni na kraj pameti mi nije ni da namecem ni da prihvatam bilo kakve obaveze, ali opet samo o braku razmisljam, o tome kako svrteti musko pored sebe za ceo zivot.

Muskarci su cudna vrsta. Neuhvatljiva. S njima treba postupati veoma mudro i odvec oprezno. Biti oprezan je glavna stavka , bilo da hocemo da upecamo muskarca , bilo da pazimo da same ne budemo upecane. Jer i oni love.

Moje drago bice mi rece jednom da smo mi zene veoma proracunate i da tacno znamo sta hocemo i da oni tu nista ne mogu , ako mi odlucimo da budemo s nekim, mi cemo i biti. Zabluda je kad muskarac kaze "smuvao sam ribu" ..ne, ne..nisi ti nju smuvao , vec ona tebe  brale moj , a ti samo zivi u iluziji da si ti nesto smuvao.

A mi zene, cudne li sorte...Istina je da tacno znamo sta zelimo...Kad zelimo zabavu, nadjemo je, kad zelimo ljubav, nadjemo je...kad zelimo brak...ukopamo se...

Ali, kako upecati muskarca za brak a da se ne ukopamo sa nekom trecerazrednom zabom koja nam se u trenutku ucinila da lici na princa?

Prvo, ne smemo sebi da dozvolimo luksuz zaljubljivanja. Kada biramo muskarca za brak ne smemo odmah da se zaljubimo. Zasto? Pa da nam ljubav ne poremeti vid.

Dobar muskarac za brak mora pre svega da bude situiran. Stambeno i poslovno. 

Da se ne lazemo drage moje, ljubav jeste lepa ali kad stomak pocne da zavija ljubav malo sta moze da ucini po tom pitanju.

Nas potencionalni mladozenja bi bilo pozeljno da ima kucu ili stan u svom vlasnistvu daleko od njegovih drazesnih i nadasve dragih nam roditelja. Udajemo se za njega , ne za celu njegovu familiju.

Velicina stana ili kuce je bitna ali nije od presudnog znacaja.

Nas potencionalni mladozenja takodje mora da bude zaposlen, najbolje da ima svoje neko preduzece jer se tu zaradjuje i veca para..Ako pak radi negde kao radnik za platu , budite spremne drage moje, da se i vi prihvatite posla nekakvog , jer na zalost u nasoj zemlji Sorabiji, ziveti sa jednom platom je nemoguca misija.

Ako nas potencionalni mladozenja ima svoj biznis koji je vec razvijen (najbolja varijanta) , raspitajte se malo o istom, cisto da se zna koliko para tu moze da kapne, ali tada nemojte da ocekujete da vas dragi bude stalno uz vas , jer posao mora da se radi, da se razvija, da se odrzava...Kad je posao u pitanju nema mesta ljubomori, nostalgiji i nedostajanju...to se jednostavno mora. Ne obavezujte svog poslovnog coveka zahtevima da mora da bude pored vas, dajte mu slobodu, ali ne suvise slobode, zapamtite, muskarci su to, njima se nikada ne sme dati suvise slobode.

Ako je u pitanju biznis u zacetku, e pa mile moje tu cete morati malo i da se zrtvujete. Prvo se raspitajte kakav to biznis zapocinje vas dragi, dal je vredan zrtve, pa ako ocenite da jeste vredan, moracete da otrpite i njegova vise dnevna odsustva, i umor i pospanost...

Najbitnije smo resili..stambeno i finansijsko pitanje.

Nas potencionalni mladozenja bi trebao da bude stariji...Stariji su izduvali svoje mladalacke bube, prosli sito i reseto i malo sta moze da im skrene paznju. Paznju sa vas, tj nas potencionalnih udavaca. Uz to gde god se pojavite, ljudi ga znaju, ukazuju mu duzno postovanje , a i vama zajedno s njim , pa na bilo koje mesto da se pojavite , osecacete se kao princeze.

Stariji su takodje  vec ostvareni ljud,i koje ne koce kompleksi i starhovi manje vrednosti. Oni tacno znaju koliko vrede i kao individua i ako muskarac i tako se ponasaju.Alfa muzijaci.

A obicno imaju i kola , pa necete morati da se  bavite rekreativnom setnjom. 

Ako planirate decu sa potencionalnim mladozenjom, a uglavnom brak sluzi za pravljenje beba. tada znajte da ce oni stariji biti mnogo bolji roditelji nego oni mladji koji se jos uvek drze mamine suknje.

E sad, recimo da ste nasle nekog koji ispunjava gore pomenute uslove, postavlja se pitanje, kako tog kapitalca uloviti.

Nemojte da ste naivne, oni tacno znaju vase namere. Lovina je to, instiktivno oseti kad mu se o glavi radi.

Prvo, morate da iskulirate da vama do braka nije stalo vise nego do lanjskog snega. I morate da ga uverite da je tako. Nisu oni bas tako naivni kao sto izgledaju.

Pre nego strpate lovinu u krevet, i ispipate njegove seksualne vestine, ubedite ga da je on jedan od retkih koji moze da vas nasmeje do suza...Kada vam nesto prica o svom poslu, slusajte ga veoma pazljivo kao da je to najvaznija stvar na svetu (i jeste); budite uvek vesele, doterane, mirisljave...ne sme, ali nikako ne sme da vas vidi sa razmazanom sminkom, ili u bilo kom obliku zarozane.On mora da misli da ste vi idealne. Kad namaknete burmu na prst mozete sebi da dozvolite ponekad luksuz da vas vidi malo zarozane...ali ne suvise cesto...jer napolju ima jos pametnih devojaka i boljih od vas. Onih za koje covek misli da nit piske nit kake.

Da bi bile savrsene zene morate uvek biti dame na ulici, maestro u kuhinji i kuci, i kurve u krevetu.

Kada ga dovedete svojoj kuci, pazite da ta vasa pecina bude cakum pakum sredjena..muskarci to ne primecuju , posebno ako im je pred ocima vasa mini suknja, ali kad im usadite ideju za brak i te kao ce pozvati informacije iz svog mozga o tome kako je izgledala vasa kucica. 

Kuvajte za vaseg gospodina. Ispunjavajte mu zelje i prohteve..malo truda nije na odmet..

A kad ga dobro nahranite odvedite ga u krevet i budite divlje i pohotne.

Ne cekajte da on prvi krene u akciju. Uzmite ga. Pokazite strast. Nahranite mu ego svojom zeljom. Nahranite i sebe. 

Kako dani prolaze, vi cete sve bolje da upoznajete svog alfa muzijaka, i moci cete da ocenite dal se vas dvoje i karakterno slazete.. I budite svesne da vase drago bice ima i mane, nikako nije savrsen. Ako deluje savrseno , taj nesto prikriva.

I jos jedna bitna stavka...proverite pre braka koliko je vezan za majku. Dzaba sav vas trud ako se ne dopadnete gospodja  Majci...

U slucaju da posle visemesecnog ocenjivanja utvrdite da ste se presle i da to nije to, recite svom dragom da ga volite, da vam je jedini cilj da se udate za njega i izrodite mu copor dece.

Vecina ce na tu izjaviu da nestane brzinom svetlosti.

Ako vas muzijak pripada onoj manjini koja ostaje, uvek se mozete izbaviti bede , izgovorom da ste jos uvek mlade i nezrele za tako bitan i vazan korak u zivotu. 

Kakav god kraj bio, ne zaboravite da u svemu uzivate maksimalno. Pa cak i dok mu kuvate.

Ako pak ne zelite da se udate, nemojte ciniti fatalnu gresku da to isticete. U tom slucaju u vasem muzjaku ce se stvoriti kontra efekat i umesto da bezi i izmice omci za koju misli da hocete da mu namaknete, sam ce je staviti sebi oko vrata, pitajuci se sta to on nema pa ga vi ne zelite za ceo zivot kraj sebe, posebno ako su ga  do tada zene jurile sa namerom da ga lise slobode.

Ako ne zelite da se udate, nemojte da mu kuvate nikako. Opste poznato je da put do muskog srca vodi preko stomaka..nemojte ni u kucu da ga pustate..sta ce vam u kuci? Da vam zaviruje po coskovima...

Najbitnije je da ne zaboravite da ste vi te koje lovite.

Mi zene smo cudna vrsta, pa se cesto zaboravimo i od lovca se premetnemo u lovinu...kad se osvestimo tad je vec kasno...

Kako god, dal zelite da se udate ili ne, ili uopste ne zelite nikog pored sebe, budite lepe, nasmejane i pre svega zadovoljne sobom.

Volite sebe najvise.

Uzivajte u svakom trenutku svog zivota, pa makar to bio i gorak trenutak, jer zivot je jedan i niko nam ga nece ulepsati sem nas samih. 

A udaja....kako rece jedna mudra zena, ni jednoj od nas udaja i varjaca nije pobegla...

Veliki pozdrav o Vile bez krila 

 

Razmisljam nesto ovih dana..koliko smo zatucani ustvari..

Rekla sam skoro jednoj koleginici, da kojim slucajem zivim u americi ili svedskoj , do sada bi imala mnogo vise partnera jer bi mnogo slobodnije i opustenije mogla da ulazim u vezu.

Ma koliko to blesavo zvucalo , razvedene zene , ovde na nasem brdovitom Balkanu su pod budnim okom baba iz komsiluka koje samo odmahuju glavom i cokcu

Obicno se cuju komentari tipa: Umesto da je gledala da se vrati muzu, ona rajca po selu..nije ni cudo sto je muz oterao.

I uvek je musko u pravu..a mi zene smo crne ovce ili vrane kako kome milo i drago

Kas sam se ja rastala , moja koleginica i kuma me zamalo nije za kose dohvatila i patos pobrisala sa mnom.. "Ti da ostavis mog kuma, njega koji te je obozavao, zivela si ko kraljica pored njega, imala si sta si htela, koji muz je u selu svojoj zeni za rodjendan kupio 101 ruzu?!"

"Ama zeno pusti me na miru...imas svog muza pa gledaj njega..moja je  stvar sto sam otisla."

A onda su pocele price...kao ja imam svalera pa sam zato ostavila muza..pa i to im nije bilo dovoljno nego su me i trudnom nacinili... A ja se nisam branila..Cutala sam , misleci istina jeste spora , ali je dostizna..i tako je i bilo..

A onda sam pozelela da izadjem malo...ali se to pokazala kao nemoguca mislija..u ono par lokala koji postoje u mom mestu ili se nalaze klinci, vrsnjaci moje dece ili se nalaze dede..baba nigde nema..babe spremaju kolace i kuvaju zimnicu.

I gde slobodna zena da izadje, da bi je neko video i mozda zapoceo neki razgovor iz kojeg bi se nesto izrodilo?

Moji jedini izlasci svodili su se na "kuca-posao" i obratno...i tek ponekad bi izasla da odvedem dete u parkic u centru..tamo gde su bile neke druge majke koje su udate i koje su me gledale pomalo popreko..kao neku nakaradnu osobu...

A onda sam pozelela muski dodir, poljubac..bio mi je potreban seks...dve ipo godine apstinencije je puno po svim kriterijumima, jedino ako se ne spremate za kaludjerstvo..ali opet naidjoh na problem.

Koga izabrati u moru slobodnih, mladjih , starijih, ozenjenih...?

Nude se oni..prosto neverovatno...kao kerovi , s oprostenjem, koji onjuse novu kosku jos ne glodjanu, pa bi svaki od njih da strpne malo..i ja se naljutim.."E vala s ove koske necete da glodjete!"

Svesna u kakvom svetu zivimo, da sam pod budnom prismotrom pola sela, pomislih da je dobro da nadjem nekog iz drugog mesta, ali sam i tu brzo odustala jer me mrzelo da se zbog nekog kuronje, majem okolo naokolo...

A onda, pokusah da zamislim kako bi ta veza izgledala...i slika mi se ni malo nije dopala...

Nasi muskarci su hvalisavci...Udarice da se hvale na sva zvona o svom plenu koji su uspeli da ulove...da sve bude jos crnje i gore  sasvim slucajno sam prisustvovala razgovoru par mladica kojima je inje po kosi napadalo...

Prvi: "Znas onu malu koju sam juce izveo na veceru?"

Drugi: "Znam...jer si uspeo nesto?"

Prvi: "Zar sumnjas? Mala se jebe ko stuka!"

Drugi: "A jel radi sve radnje? "

Prvi: "Sve , brate..kurvica me digla u deveto nebo"

U tom u drustvo ulazi treci "badza" i pridruzuje se razgovoru takodje hvaleci se sa seksualnim podvizima svoje "kurvice". A onaj prvi mu objasnjava koja je i cija njegova "mala"

Htedoh ja da skocim i da ih pitam kad su im izabranice kurve zasto su uopste sa njima ali odustah...bilo mi je ispod casti da im i rec ispustim. Tuzno je to da zenu koja je slobodna u ljubavi i zeli da svog ljubavnika digne u deveto nebo, zavrsi tako sto je nagrde najcrnje.

Ali taj razgovor me naterao da se potpuno povucem iz namere da bilo sta pokusam u resavanju mog seksualnog statusa.

Proslo mi kroz glavu da je njihovom mestu mogao da bude moj frajer a na mom jedan od mojih sinova...i stresla sam se..

Pricam majci sve to...a ona mi kaze: "A sta se cudis, takvi su ti oni, ostaci Turaka cerko"

I ja se zamislih nad tim...Turci su nam odavno otisli sa Balkana. Gledam ove Turske serije, cini se da su se sami Turci modernizovali. Njihove zene rade, uce skole, sminkaju se, oblace mimi suknjice i majicice na bretele...Negde sam procitala da musliman po Kuranu nema pravo da bije svoju zenu. Isto tako sam negde procitala, da bas u Turskoj , ako muz zeni de obezbedi dovoljnu kolicinu kafe , ona ima prava da trazi razvod.

Nasi muzevi cesto ne obezbedjuju ni ono osnovno. Hranu, ogrev, odecu i obucu.

Zene cesto osvanu u modricama. Bivaju lisene lepe reci, razumevanja, seksa. Ali opet kada ucine preljubu to je greh najcrnji.

Ako je zena slobodna i otvoreno prica o seksu, o svim vrstama seksa, drustvo je gleda kao najgoru. To znam iz licnog iskustva..Imam dve koleginice..kad se nas tri sastvaimo obavezno placemo, ali od smejanja...i jednom ja posaljem mojoj koleginici animaciju na kojoj penis iz spustenog stanja prelazi u cvrsto stanje i na njemu ispisano srecan rodjendan..i mi se smejemo ko tri opicene. U tom jedna treca koja je dosta starija od nas zaviri na telefon i ugleda malog nestaska. Kako je ona pocrvenela , pa to je nesto nevidjeno. Ja rekoh vise iz zezanja: A sta si se ti zacrvenela tako, ko da nikada nisi videla onu stvar? Ona odgovori: Pa nisam ja ko vi , bezobrazna pa da mi je obraz ko djon i od niceg se ne postidim. Ja njoj na to: Mene su ucili da je sramota krasti, ali da u muskom telu niceg nema od cega bi se stidela.

I sad ovih dana razmisljam. Koliko nam Turci sluze kao izgovor za sujeverja, za tabu teme...i skontah na kraju..Dzaba Turci odose, mi iz Turske nikada.

Imala sam srecu da u komsiluku nadjem coveka koji se preziva Diskrecija. Mada sam bila u pocetku jako obazriva, sada sam slobodna skroz...Kada volim podamnom se zemlja trese. Jedino tako mogu.

Nekada mi neko rece da je u ljubavi sve dozvoljeno. I da sve ono sto se svidja oboma koji ljubavnu igru igraju nije ni sramota ni  blam.

Samo eto, zalosno je sto smo blizi Turskoj s pocetka proslog veka nego Evropi kojoj uporno stremimo.

 

 

Znate, kad sam ostala u drugom stanju sa prvim detetom, kao tek novopečena majka, dadoh sebi obećanje, da nikada neću vaspivati svoju decu kao što je mene moja majka terorisala, a ne vaspitavala. Ne kažem ja da je ona nešto pogrešila,ali je bila isuviše stroga i opterećujuće brižna. Bar po mom mišljenju. I uglavnom sam ja uspevala da ne krenem njenim stopama i ne počnem da terorišem rodjenu decu nametanjem svoje volje i svog mišljenja. U neku ruku njoj je bilo lakše, imala je mene jednu, mirno i povučeno dete, koje je više volelo da zavuče nos u kakvu knjigu, neg da jurca po ulici sa ostalom decom. Ja ih imam troje, ali i pored toga uspevala sam da uvedem demokratiju bez straha i s pravom glasa i maloletnih članova. Ali danas, za ručkom, uradih nešto što me je podsetilo na rodjenu majku..elem, skuvah za ručak gulaš od iznutrica, tačnije od dzigerice, sa testeninom, zamirisa cela kuća, svi tanjire olizali, a moje najmladje dete gleda u onu dzigericu, dzigerica gleda njega, ko će tu koga da pojede Bog sveti zna. Jadničak nabada na viljušku onu dzigericu pa je stavi u usta, ali čvrsto zatvorivši okice, kao da ako ne vidi lakše će mu biti. Prevrće onu dzigericu po ustima nikako da je proguta, ali se ipak svojski borio sa neprijateljem, namršteno gledajući na bojno polje tj. tanjir. I u jednom trenutku kad mu je valjda dozlogrdilo da se borbuje sa pomenutom iznutricom, pogledao me molećivo i pitao: "mama, jel mogu ja ovo da ostavim za posle?" A ja ko veštica neka dreknuh: "ne može! Jedi to il će varjača da radi! " I tad mi se upali lampica.. Bože šta ja to radim? Pa zvučim kao moja majka kad me terala da istu namernicu zbrišem s lica tanjira. I ugrizoh se za jezik. Došlo mi da samu sebe izmlatim. A malecki, junački pojede sve iz tanjira, pa pobedonosno reče: "vidi mama, prazan tanjir."i odnese tanjir..