Godine prodjose ko dlanom o dlan,

a cini se da juce bese rastanka dan.

Jos uvek u glavi odzvanja glas

zar vise nema nas?

Sve uvrede tvoje jos uvek dobro pamtim,

jos me bole, jos ponekad patim,

al pamtim i srece cas

kad dete nase je ugledalo nas.

Pamtim kad si se meni u ljubav svoju kleo,

al pamtim i kada si svoji novu ljubav sreo.

I one dane kad bejah ti kobna kao kuga,

od ljubavi onolike osta prah...tuga.

Jos bole davne srece casi,

i to sto dozvolismo da nam se ognjiste zgasi...

Sad stojim tu dok me trag te ljubavi  jos pece,

a zivot ne pita nista, ko reka , neumitno, tece.

Godine prodjose ko dlanom o dlan,

a cini mi se da juce bese rastanka dan.

 

Na nebu postoje mnoga sazvezdja. Medju najpoznatijim sazvezdjima su ona iz zodijaka ili kako bi mi prostim jezikom kazali iz horoskopa. E a kako su ta sazvezdja dobila imena i otkud ona bas takva tu na nasem nebu, e to cu pokusati da objasnim u narednih nekoliko tekstova.

Pocecu od sazvezdja Jarca. Ne zato sto se trenutno Sunce nalazi u tom sazvezdju, jer se ne nalazi , vec citavih dva dana, cini mi se, Sunce je u sazvezdju vodolije...ili jos preciznije u znaku vodolije. Zasto kazem u znaku a ne u sazvezdju? Pa to cu da objasnim nekom drugom prilikom.

A sada da se vratimo na to kako je nastalo sazvezdje Jarca.

KRONOS-VREME je postojao od samog pocetka bez pocetka i iz njega je izasao HAOS, ogroman prostor koji je sadrzavao NOC ,IZMAGLICU i ETER. Po zapovesti VREMENA Izmaglica se Nocu vrtela po Eteru sve dok se nije raspolutila stvorivsi dve polutke jajeta iz kojeg je izletela LJUBAV spojivsi tako dve polutke koje su predstavljale NEBO i ZEMLJU, tj. Urana i Geju. Kao najstarija grcka bozanstva od kojih postadose Titani sa KRONOM i REOM na celu.

I tu se pojavise zapetljancije u vidu prorocanstva po kome ce jedno  Kronovo dete zbaciti oca sa prestola te gospodaru neba ne preosta nista drugo nego da svako svoje dete, kako se koje rodi , odmah u pelenama i pojede. Tako ti on pojede Hestiju, Demetru, Heru, Hada i Posejdona, dok mama Rei ne prekipi i ona zgrabi oklagiju...ups...pardon..oklagija je kasnije dosla u upotrebu.

Kod seste trudnoce majka Rea ti u pelene uvije komad stene i poturi prozdrljivom muzu, koju on po vec ustaljenoj navici , i ne sluteci nikakvo nevaljalstvo sa zenske strane, proguta i omoguci briznoj majci da svoji bozansku bebu skloni u pecini Dikti na planini Ida gde je malog Zevsa odgajila koza Almateja.

Kada je Zevs uz pomoc Kureta i pomajke Almateje odrastao i po bozanskoj promisli doznade sta se zbilo s njegovom bracom i sestrama, ode lepo do oca, zgrabi ga za gusu te ovaj povrati svoju decu i onda se ispuni ono prorocanstvo  kojega se Kron toliko bojao.

Zevs je zbacio svog oca sa prestola, bacio ga u Tartar a svoju pomajku Amalteju je bacio  na nebo koja posle mnogo prepricavanja i prepisivanja i prevoda u narodu promeni pol i postade Jarac.

I tako mi danas poznajemo sazvezdje Jarca a to je u stvari koza koja je othranila najpoznatijeg medju bogovoma: Zevsa.

O nekim drugim sazvezdjima i kako su se nasla na nebu koje gledamo svaki dan nekom drugom prilikom.

 

Bogojavljenje (grč. Επιφανεια) je manifestacija Boga na ovom svetu, bilo telesna bilo direktnim delom. Primeri su začeće sina Božijeg i javljenje Svete Trojice prilikom Isusovog krštenja, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordanu.

Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom i njenim mužem Josifom, a tada u svojoj tridesetoj godini pozvao je Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.

 Narodni običaji

Kod Srba se Bogojavljanje slavi veoma živopisno. Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Bogojavljanjem se završava božićno svetkovanje, pa su u nekim krajevima Srbije, do ovog dana išle povorke koledera ili korinđaša, kao i vertepaša i vodičara. U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu povorke. Ovaj običaj je vezan za verovanje u lekovitost i čudotvornost bogojavljanske vode - vodice. Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci.

 

Od kada za tebe znam,

krvlju mi tece oganj vreli,

telom mi plovi zar i plam,

a srce ludo samo tebe zeli.

U snovima mi dodjes,

pa se jutrima sa zeljom borim.

dahom svojim po meni prodjes,

i da te ljubim vascelu noc pozelim.

Od kada za tebe znam,

telom mi duvaju vetrovi strasti.

Koza moja, kozu trazi tvoju.

Noc sa tobom je noc puna slasti,

u zagrljaju tvom ja sam u raju.

Od kada za tebe znam.....

 

Ne, nemoj mi reci da volis me.

Zadrzi dah da ne postane rec.

Umesto toga, samo jako zagrli me;

pogledaj na Istoku se novi dan radja vec.

Ne, nemoj , da me volis , mi reci.

Misao tu u svom srcu skri.

Poljupci nek poteku umesto reci.

Zagrli me jako dok novi dan zri.

Pusti me da slutim

tvojih osecanja zar.

Vidis da i ja cutim,

a dusu ti dajem na dar.

 

Ako bi ste sutra umrli, da li biste otisli na onaj svet mirne duse?

Ovde navodim pet najcescih kajanja.

1. Voleo bih da sam imao snage da zivim zivot kako sam ja zeleo a ne kako su drugi od mene ocekivali.

Kad ljudi shvate da im je zivot skoro na kraju i kad na njega gledaju sa jasnocom shvate da su im mnogi snovi ostali ne ispunjeni.Mnogi ljudi umiru znajuci da su neke izbore u svom zivotu mogli da naprave a i nisu morali. Od trenutka kada izgubimo zdravlje shvatamo da nam zdravlje donosi slobodu koju malo ljudi  uvidjaju, sve dok zdravlje ne izgube.

2. Voleo bi da nisam radio toliko puno

Ovo je najcesce kajanje muskog dela sveta. Mnogi, kad se susretnu sa smrcu zazale sto nisu manje radili, a vise vremena proveli sa svojim najblizima.

3. Voleo bih da sam imao hrabrosti da iskazem svoja osecanja

Mnogi ljudi potiskuju svoja osecanja da bi bili u miru sa ostatkom sveta. Kao rezultat toga pocinju da zive jednim mediokritetskim zivotom i nikada ne postaju onakvi  kakvi bi zaista mogli da budu. Mnoge bolesti su u bliskoj vezi sa gorcinom i besom koje covek  cuva u sebi.

4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa prijateljima.

Mnogi ljudi na nekoliko dana,nedelja pred svoju smrt zale sto su zapostavili svoje prijatelje i tada nisu u mogucnosti da potraze svoje davnasnje prijatelje i nadoknade izgubljeno vreme. Svakome nedostaju prijatelji na samrti.

5.Voleo bih da sam sebi dozvolio da budem srecniji

Mnogi ne shvataju sve do samog kraja da je biti srecan ustvari nas izbor. Ostaju zaglavljeni u svojim navikama i takozvanom komfortu familijarnosti bojeci se promena. Lakse im je da zive ustaljenim zivotom pa makar on bio i bez smeha , nego da naprave neku promenu i budu srecniji.

 

 

Sanjam...

Tvoj poljubac topao i mek.

Tvoje ruke sto po meni klize ko svila,

i znam i u snu da sve je san tek,

al sve je isto kao kad tvoja sam bila.

Zelim...

Tvoj dodir nezan i lak

i u oku, kad me vidis, onaj sjaj.

Daj nazovi, daj mi neki znak,

jer vec umisljam da je kraj.

Volim...

Taj osmeh tvoj sto iscupa dan,

i zagrljaj kad u njega potonem 

ti si moj na javi san,

u srce bih tvoje da stanem.

Dodji...

Od noci ove ti me ukradi,

da te ljubim i do zore sa tobom se sladim.

 

Da..Bila sam budala jer sam igrala po pravilima. Kao maloj devojčici, majka mi je govorila, tj. prenela mi je savet koji je njoj njena majka dala, a ovoj njena majka. Znači tradicionalni savet, koji se prenosi s kolena na koleno o tome kako sačuvati brak a koji glasi: da ti brak dugo traje, kuća uvek mora da bude čista. Pola sata pre nego ti muž stigne kući, operi se, presvuci se, našminkaj, popravi frizuru, i uvek, ali baš uvek dočekaj muža s osmehom na licu. Kuvaj mu jela koja on voli, neka uvek bude čist i popeglan, nikada ne dovodi sebe u situaciju kojom ćeš obrukati sebe a time i muža, budi uvek blaga, puna razumevanja, ne zvocaj, ne pravi scene, i najvažnije od svega uvek moraš biti raspoložena za seks. I brak će da ti traje ceo život. I kad je došlo vreme da se udam, kad sam se udala svega toga sam se pridržavala. Čak i više od toga..zažmurila bi na jedno oko više nego često. S ljubavlju sam brinula o kući, s osmehom bi muža dočekivala i kad mi do osmeha nije bilo. Čekala sam ga da ručamo zajedno, ali su se vremenom ručkovi pretvarali u večere, a vecere u doručke. Na kraju sam odustala. Sada kažem sa sigurnošću da nema pravog saveta za dobar i dugovečan brak. Džaba sva pravila, dzaba ljubav, požvrtvovanje.. Čini mi se da je od svega potrebna volja i želja da nešto uspe. Uprkos tome što sam igrala po pravilima brak mi se raspao. Život mi je okrenut naglavačke. Dugo sam bezuspešno pokušavala da ga okrenem u neku normalu, pa sam na kraju odustala i prihvatila da je možda baš to što je okrenut naglavačke normalno stanje stvari i u tom haosu u kojem je pravilo da nema pravila se osećam, aj neću da kažem da je dobro, al je bar zanimljivo.. Samo se po neki put, a u zadnje vreme sve češće, osećam kao veelika budala baš zato što sam igrala po pravilima, a od toga nikakve vajde ni koristi.  

Trideset godina, ako ne i više, je prošlo.. Kada mi je otac poginuo, vrlo brzo su se sve veze sa njegovima prekinule. Majka se preudala, i stričevi, tetke, kao i baka i deka nisu se puno interesovali za mene, a ni majka se nije trudila da me spoji sa familijom koja mi pripada. Ne bi da grešim dušu, ali čini mi se, da me je namerno odvojila od njih, i ne samo od njih već i od njene familije. Bile smo nas dve samo u našem malom svetu, u kojem nije bilo mesta za tetke stričeve, za nikog, sem za ponekog izabranika njenog srca. Dal me je odvojila od familije zbog straha da će me oni na neki način pridobiti a ona ostati sama, ili iz sebičluka, ne znam, nije ni važno sada.. Važno je da su se davno pokidane veze spojile opet. Pre dve nedelje, tumarala sam po fb. htela sam da vidim koliko nas je, i odmah na početku vidim nju. Mislila sam zbog imena da mi je tetka, slike mi ništa ne znače. Ispostavilo se da mi je snajka. Njen muž mi je brat od strica. Razmenile smo brojeve telefona, i dogovorile da se vidimo. Na sastanku koji je usledio došao je i moj brat. Pomalo glupa situacija..- ja sam ti brat..reče on.. Pričali smo o tome koga se sećam, kakav mi je bio život, o deci, mojoj, njegovoj. Dovezao me je do kuće. Pomalo zbunjeni oboje. A meni duša i srce puni kao košnica. Puni sreće neke neobjašnjive. Dogovorili smo se da dodjem u avgustu kad smo oboje na godišnjem odmoru, da se bolje upoznamo, da upoznam i ostale sestre i braću. Familija je ogromna. Majka ćuti, ne govori ništa, mada guta knedle. Valjda je strah da će biti otkrivene tajne koje odavno za mene nisu tajne. Mojoj blog sestri sam napisala poruku: da znaš kako mi je brat lep i jak.. Zahvalila sam se i virtuelnom, jer od njega je potekla ideja da se približim očevoj familiji. Nije odgovorio ništa, otac mu je umro, možda zato. A ja sam našla izgubljeno..  

Da.. Danas se navršavaju dve godine kako sam ovde na blog.rs. Šta bih mogla da kažem za ovu moju drugu godinu blogovanja? Pa prvo, nema tuge, patnje, suza..Prve godine sam patila, tugovala..ove druge sam volela. Ponekad neodlučna, puna strahova, sumnji..ali kako vreme prolazi neodlučnosti nestaju, strahovi se raspšuju, sumnje se gube, a ja, mogu slobodno da kažem, da svakim danom volim sve jače. Od simpatije, stvara se ljubav, polako, postepeno, sigurno.. U ovoj godini, bas ovde na blogu, čitajući redove žene koja se razvodi, čitajući redove u kojima sam sebe pronalazila, iste nedoumice, isti strahovi, iste želje.. Ta ista žena, što u sebi nosi nemerenu snagu me je sestrom nazvala, a ja sam sestrinstvo to oberučke prihvatila..Bilo je ove druge godine mog blogovanja i varnica, svadja, uvreda..ipak blog nije mirna reka, imamo mi i brzake.. Počela sam sa pesmama, možda će neko reći "šteta" ali sve redje i redje napišem stih. Tuga piše pesme; ljubav, sreća, radost i duša ispunjena nisu baš za stihove. Da budem iskrena malo šta je od mene ostalo od one vile bez krila s početka mog blogovanja od pre dve godine. Ne žalim se, čak naprotiv, ponosna sam na svoju promenu. Čovek kojem je posvećeno pola bloga, odavno nije deo mog života. Ponekad, još uvek, mu pustim poruku, dve..osim izveštaja o prispeću nema odgovora. Možda je tako bolje. Ljubav koja me obuzima i drži već godinu dana i još nešto više, čini da patnja, bol, tuga, nestaju. Sada kada čitam postove iz tog perioda, čini mi se kao da je neko drugi pisao. Kako god..i ova godina blogovanja je bila lepa i vredna, a nadam se da ću još dugo godina slaviti blogovske rodjuse. Pozdrav svim blogerima. Vaša vila bez krila.  

6.Maj. Djurdjevdan.

Nekome slava, nekome obican dan.

Da sam ostala u braku juce bih slavila 20 godina bracnog zivota.

Da, udala sam se na Djurdjevdan.

Juce, 20 godina starija razmisljam i secam se koliko sam onda bila vesela, puna poleta, puna snova od kojih neki nemaju veze sa stvarnoscu. Koliko sam verovala ljudima, koliko sam verovala u ljubav.

Udajom sam prihvatila muzevljevu familiju kao rodjenu. Dever mi je postao brat, svekar otac koji mi je trebao i koji mi je nedostajao..njegova baka je bila i moja baka..sva ona familija koju nisam imala odjednom je pocela da postoji u muzevljevoj, i ja sam je iskreno volela i pokusavala da im ugodim.

Ali oni nisu mene prihvatili kao sestru, cerku, unuku...

Pre 20 godina bila sam na pocetku jedne price, na pocetku moje price...

U toku prve godine rodila sam prvog sina, zatim dve godine kasnije, drugog i jos sest godina kasnije i treceg sina. Bilo je predivnih dana, bilo je i losih, bilo je problema, ruznih reci, podsmeha, nerazumevanja, uvreda, ali ja sam sve oprastala, kao straija sestra, cerka, unuka...a oni su tovarili i tovarili.. Gurali me, nisu me hteli..

A onda je poceo i muz da me gura od sebe. Vrata mog utocista su se zatvarala. Nisam imala vise u ciji zagrljaj da se sakrijem posle svekrovih uvreda i deverovih podbadanja.
Ne kazem ja da su oni losi ljudi, niti da sam ja savrsena, ali moglo je i bolje, drugacije..

I brak se raspao.

Ne znam zasto je muz potpao pod uticaj alkohola i svog oca, ne znam gde ode ljubav, pozrtvovanje, ali kad su mi deca ostala gladna i u prekratkoj odeci i pocepanoj obuci, kad mi je kuca ostala bez ogreva, kad od zime nisam mogla da se okupam mesec dana...stavila sam tacku i otisla...ostavila sve.

Kucu od 90kvm zamenila sam za kucom od 35kvm.

Kuhinju sa sudoperom, radnim delom zamenila sam za jednu plasticnu vanglicu i obican sto.

Sporet sa cetiri ringle i rernom zamenila sam za reso sa samo jednom ringlom. 

Frizider, zamrzivac, friteza, toster, mikrotalasna, mikser...zaboravila sam na njihovo znacenje.

Trpezarijski sto sam zmenila za mali stocic, onaj sto sto se stavlja u dnevnom boravku..stolice...ma sta ce mi..sednem na patos pa jedem...

Tv, dvd, kasetofon, cd plejer, usisivac i to sam zaboravila za sta sluzi...

Kupatilo od 15kvm zamenila sam za jednu plasticnu kacu koju unesem u sobu i u kojoj nalijem vodu koju sam predhodno zagrejala u ves loncu..

Veliki bracni krevet sam zamenila za obican kauc u kojem sa prvo spavala sa najstarijim sinom, dok je najmladji spavao u foteljama, da bi nesto kasnije koleginica jedna mi dala ugaonu garnituru koja ima dva kreveta pa sad na jednom spavam ja sa najmladjim sinom, a na drugom spava moj najstariji sin.

Dvoriste puno cveca zamenih za dvoriste puno korova, cickova i koprive, koje s mukom unistavam evo vec trecu godinu...koprivu ne, od nje deci spremam ukusna jela.

Komsiluk zamenih sa beskrajnim prostranstvom banatske ravnice, do prvog komsije moram da pesacim oko 500 metara po bedemu, ili kako ga mi ovde zovemo begej...u stvari radi se o nasipu koji je podignut uz recno korito da bi se sprecila izlivanja reke koja zna neki put da nabuja i napravi lom. Moj pok. otac je bio bedenar, kad je poginuo firma u kojoj je radio je dala majci kucu , cuvarnicu, koja nije vise bila u upotrebi a koja se srusila 1994 godine od podzemnih voda. Bese ta kuca velika i prostrana.. Kad se kuca srusila, majka je s mukom i na jedvite jade nagovorila direktora tadasnjeg da joj adaptiraju supu i stalu u stambeni prostor..

Muza zamenih za majku...koja ne pije, ali koja ume da bude naporna i teska kao Trepca.

Ne dozvoljava mi da kuvam..kad ne kuvam, onda zvoca zasto ne kuvam, ili jos gore kuka na sav glas kako ona sve sama radi a mi smo joj se navalili na kicmu. Tj. kukala je do letos..onda je otisla da radi i kada je videla da ipak i ja mogu nesto da uradim i nisam bas toliko nesposobna od tada ne zvoca...

Naucila sam da pronalazim zadovoljstvo u malim, malecnim stvarima i da uzivam u onome sto vecina ljudi i ne opaza.

Nije meni zao sto sam brak rasturila, deci porodicu otela...zao mi je zivota koji sam imala u toj kuci, ljubavi sa kojom sam namestala svaki detalj, sadila svaki cvet..Zao mi je sebe sto sam izgubila veru, sto me je strah toliko da ni ne razmisljam o tome da mozda jednom opet imam svoju kucu..Hm...svoju...na zalost i to je bio samo privid i obmana kao i sam brak, ogromna ljubav muzevljeva...sve bese iluzija na kojoj bi pozavideo i sam Dejvid Koperfild.

I mozda sam sebicna, los roditelj, ali sam decu spasla od pakla koji mogu da razumeju samo oni koji su imali bilo kakav kontakt sa alkoholicarem.

U medjuvremenu sam kupila sporetic sa dve ringle i rernom, kupila zamrzivac, ves masinu sam uspela da iskukam od bivseg muza...Vodu u kuci nemam, pa istu koristim tako sto vodu natocim sa bunara u kanister i onda ulijem u ves masinu kroz fiokicu za prasak... Za prosecno pranje masina potrosi oko 80 litara vode...cak i one stedljive. Koleginica jedna druga mi je dala neki crno beli tv, kompjuter mi dala tetka...i dalje sednem na patos kad rucam...

Ne zalim se...samo me nosalgija potkaci ponekad pa mi bude tesko na dusi...

Kazu ljudi da je tesko kad sa konja padnes na magarca...ja sam sa konja ljosnula direkt na zemlju..i sada hodam po toj zemlji, obema nogama sam na njoj...

 

Uskrs. Neću pisati šta je Uskrs, zašto ga slavimo, zbog čega je važan hrišćanima. To uglavnom svi znaju. Pisaću zašto je Uskrs meni važan, jer neki važni dogadjaji u mom životu desiše se baš na Uskrs. Davne, sad već, 1977god. par meseci posle pogibije mog oca, majka i ja smo se preselile u kuću u kojoj i sad živimo. Imala sam tri godine, i sećam se mirisa masne farbe kojom je bio premazan patos. Sve je bilo oker žuto..Detinjstvo mi je bilo obeleženo Uskršnjim poklonima sakrivenim po dvorištu. Izrasla sam u devojčurak, da bi žena postala baš na Uskrs. A onda su Uskrsi bili obeleženi darivanjem poklona svojoj deci. Za Uskrs pre devet godina, zazvonio mi je telefon, mislila sam da me zovu da čestitaju, ali..javiše mi da je teča umro. Od tada ne volim da podižem slušalicu na nepoznat broj. Dve godine kasnije negde iza ponoći, na Uskrs, javili mi da sam postala tetka jedne prelepe curice po imenu Kristina-Julia. To je bio najsrećniji Uskrs. Tetkino pile malo. Prošle godine na Uskrs se upustih u avanturu ljubavi sa čovekom zbog čije ljubavi sam uskrsnula i transformisala se u jednu drugu ženu, bolju, lepšu. Ljubav i jeste smisao Uskrsa. Bog je iz prevelike ljubavi prema čoveku sišao sa svog nebeskog trona medj ljude, obučen kao običan čovek, jeo je što ljudi jedu, hodio je stazama kojima ljudi hode, dozvolio je u svojoj nebeskoj svetlosti ljudima da ga ponize, da ga muče, pljuju, na krst razapnu, i sve to zbog bezgranične ljubavi prema čoveku, svojoj tvorevini. Dao je svoj zemaljski život u zamenu za oprost grehova nama, njegovoj deci. Ljubav je ključ života, pokretač svemira. Želim vam svima ljubavi. Hristos Voskrse.  

Slivaju se niz prozor kapi kise.

Neka me ceznja muci i mori.

Da mi je da mi soba na te zamirise,

da poljupcima ugasis vatru sto gori.

 

Kvasi kisa zemlju zednu da radja,

kapi se slivaju duz olistalog granja.

Tvoja mi usna od meda sladja,

ociju otvorenih tebe sanjam.

 

Cekam te da mi iz daljine se vratis, dodjes.

Da me pozoves u svoj stan,

prstima nezno kroz kosu prodjes,

da ispratimo kisu i docekamo suncan dan. 

 

Dan se polako gasi, nestaje.

Nedostajanje za tobom raste, ne prestaje.

Fale mi tvoje ruke, osmeh i glas.

Reci ljubavne sto cine nas.

Sve one male stvari,

pogledi u tami,

uzdasi, nezni dodiri

pogledima pricamo kada smo sami.

A onda ti odes,

putevi razni te otmu od mene.

Da mi nedostajes to znas, 

tvoj miris mi se utkao u vene.

I dan jos podnesem nekako,

razni ljudi popune delimicno prazninu,

al kad me mrak prekrije polako, 

ceznje me kidaju, do jutra ne prestanu.

Cak mi i snovi razapeti 

na krstu ceznje i nedostajanja.

Dusa ponizno ceka da joj se vratis, 

i vec strepi od novog rastajanja.

I veceras , dok se dan u tamu pretvara,

meni fale ruke tvoje oko struka.

I onaj nemir sto ga strast stvara,

dok me miluje nezno tvoja ruka.

O vi putevi prokleti !

Nemojte zli biti.

Vratite mi sto pre moje bice voljeno

i srece zrno, u oku skriveno.