kraj ..

.medju nama ostase uspomene samo ..

i bol...

ja ne imadoh snage da gledam

dok te oni sa Neba na kusnju mecu...

ti ne imade razumevanje za jacinu moje ljubavi..

za brigu.. za zelju..za nedostajanje...

i presudih samoj sebi..

rekoh ti jednom da meni zivota nema bez tebe..

.istina to je..

ja sam danas ubila samu sebe.

.u sivilo dusa usla je..

mozda ti sutra ni primetiti neces

da me nema u zivotu tvom..

verovatno je tako.

.nastavices tamo gde bio si..

nikada neces ni pitati kako sam ja..

a i zasto bi..

ja sam tek tamo neko dalek i stran

 koga si pustio u svoj zivot na tren..

a ja opijena dobrotom tvojom

 pozeleh da se nastanim zauvek..

i bila spremna da ostavim sve...

samo da ti pozoves me..

zloupotrebih gostoprimstvo tvoje...

pocinih greske..rekoh reci teske..

zato idem..zato stegoh srce opet,

zato dusi krila lomim i zatvaram je...

po dobru me pamti...zaboravi zlo..

ako sam zasluzila to..

i oprosti.. ja sebi necu moci..

VOLIM TE ..i vicem to iz snage sve..

i nadam se da ce ljubav ta spojiti nase duse dve..

.nekada...negde..

Zbogom mi ostaj najlepsi moj snu..

u srcu si bio..i zauvek ostaces tu.

.lLJUBIM TE

 

Jos jednu noc sama,

grle me mesto tebe

 tuga i tama.

 Umesto poljupca tvog,

suza vrela se sa usnama srece,

suza iz oka mog.

 Jastuk mi menja rame tvoje,

 znaj,jadna zamena to je.

 Ja hocu tebe,

da u zagrljaju tvom gorim,

 da dodiri tvoji tope moga srca led.

 Hocu poljupca tvoga plam.

Zasto sam ja ovde,

a ti tamo sam?

Pomisli samo koliko gubimo

 cekajuci neka bolja vremena;

 zar je ljubav nasa

na propast osudjena?

Reci, reci da znam

dal da sa tugom od tebe odem

il da te do groba cekam.

 Kazi nemoj da cutis vise,

 ako me neces ,idi !

 Iz oka mog padace kise.

Oprosti sto trazim da mi kazes to sve.

 Ja samo zelim da znam dal volis me.

Reci da cekam i cekacu te

do sudnjeg dana,

 ako me neces idi

i ne osvrci se,

 pusti me da placem

dok suze ne presuse iz ociju mojih

dok ne zaceli i poslednja rana.

 Reci ...Kazi..Kad te molim,

 ne kidaj mi dusu cutanjem,

 ne dozvoli da te za mrvicu ljubavi molim.

 

 

Kada bih ruku stavila ti na grudi

znao bi u trenutku tom

koliko ruka moja zudi

da miluje te i milovanju da se preda tvom.

Kada bih ti dlan na obraz stavila

i u oku tvom potrazila lik svoj

znao bi da te ni jedna nije volela

koliko te volim ja ,mili moj.

Kada bih usne svoje na tvoje spustila

znao bih tada da sve sto rekoh istina je

ko leptir rasirio bi i ti krila,

do zvezda da poletimo zajedno milo moje.

 

 

Ti si moja inspiracija,

moja radost i moja kob.

Ljubav vecna u venama,

rascvala tresnja i hladan grob.

Volim te i mrzim istovremeno,

i otisla bih i scucurila se u zagrljaju tvom.

osecanje to greje i ledi me,

ja nisam vise ja

otkad ti si u zivotu mom.

Sa tobom kad sam,boli sve i pece,

tebe kad nema jos je i teze.

 

Zbogom!.. Nikada mozda necu

tvoj mili vise cuti glas,

nikada nece ruka moja,

grleci tebe u samoci,

rasplesti tvoju gustu vlas;

niti ce ikad vise moci

carobna senka tavne noci

u zagrljaju naci nas...

I sve to zasto? Ja sam znao:

Tuga i radost-sve je san.

I dok sam slatki sanak snivo,

s gordoscu ja sam ocekivo

rastanka naseg tuzni dan.

Tako pobozno fakir pada.

Sluzeci verno  Bogu svom:

Svrsetak igre smrt mu sprema,

Al on od smrti straha nema,

nego se gordo sreta sa njom.

 

”ĆERKA i njen POKLON TATI”
Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju
cerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo
malo.
Bio je Božic. Sledeceg jutra je devojcica donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je
za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema nicega, jako
se naljutio. Cerkicu je prekorio: “Ako nešto pokloniš, ocekuje se da se u kutiji nešto
nade!!”
Devojcica ga je žalosno pogledala i s suznim ocima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha
sam je napunila poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred cerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj. Do
kraja života cuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osecao izgubljeno i ocajno,
uzeo je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je cerka spremila
unutra.
Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju voljeni,
prijatelji, deca, Bog… Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti. Prijatelji su
andeli, koji nas dignu s dna, kada imamo poteškoce i podsete nas na to, kako se leti.  

Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom
skrivenom mestu na Zemlji. Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda,
predlozila: "Hajdemo se igrati skrivalice! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju
osecajima."
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi precutati, zapitala:
"Skrivalice?
Kakva je to igra?" "To je jedna igra", zapocela je objasnjavati Ludost, "u kojoj ja
pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem,
polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik."
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Odusevljenje. Sreca je toliko skakala da je
nagovorila Sumnju i Apatiju koje nikada nista nije interesovalo.
Ali nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala?
Ionako je uvek,na kraju, svi pronadju. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je
zapravo mucilo to sto on nije bio taj, koji se setio predloziti igru. Oprez nije hteo
reskirati. "Jedan, dva, tri." pocela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i
uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila
u senku Uspeha koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta. Velikodusnost se nikako
nije mogla odluciti gde ce se sakriti, jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog
od njenih prijatelja. Lepota je uskocila u kristalno cisto jezero, a Sramezljivost je
provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je nasla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda
u dahu vetra. Sebicnost je pronasla skroviste, ali samo za sebe! Laz se sakrila na dno
okeana (laze, na kraju duge!), a Pozuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio
sakriti, ali to nije vazno. Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronasla
skroviste jer je bilo sve zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se
prekrasnim pupoljcima. "Milion", povikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvo je pronasla Lenjost, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula Veru kako raspravlja
o teologiji s Bogom, a Strast i Pozuda su iskocile iz kratera od straha.
Slucajno se tu nasla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebicnost nije trebalo ni traziti.
Sama je izletela iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom. Od
tolikog trazenja Ludost je ozednela, i tako u kristalnom jezeru pronasla Lepotu. Sa
Sumnjom joj je bilo jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala da
sedi na obliznjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve. Talenat u zlatnom klasju zita,
Teskobu u izgoreloj travi, Laz na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana!), a Zaborav je
zaboravio da su se uopste icega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde pronaci. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada
je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak. Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od
besa i iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan
krik. Ruzino je trnje izgrebalo Ljubavi oči.
Ludost nije znala sta da ucini. Pronasla je pobednika,osecaj nad osecajima, ali Ljubav
je postala slepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i naposletku odlucila
zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj. Tako je Ljubav ispala pobednik nad
osećajima,ali ostala slepa,a Ludost je prati gde god ide.  

 

 

Misli na me kad sunce istece

sa blistavih zorinih visina;

misli na me kad setno vece

prodje s plastom srebrnastih tmina;

kad te srce ustreptalo zove

na vecernjih uzivanja snove.

Slusaj iz nocne tame

glasove sume same

misli na me!

Misli na me kad sudbe puti

zauvek me od tebe razdvoje;

Vreme tugom kad srecu pomuti

i salomi jadno srce moje.

Misli: mada cas rastanka boli-

ne odvoji onoga sto voli!

Dok zivota bude za me

cuces kucanje srca same:

Misli na me!

Misli na me kada dodje doba

da zanavek mene zemlja skrije;

Misli na me kad vrh moga groba

cvet usamljen krune svoje svije,

i tada ce iz vecnog pokoja

k tebi doci dusa moja.

I tad ces sred nocne tame,

cut jecanje noci same:

Misli na me!

              ALFRED DE MISE

 

Vi koji se volite cutanjem,

 i vi koji volite se lutanjem;

Vas koje daljine spajaju,

znajte da cete potpuni biti

kad reci iz grla pustite

 i kada razdaljina bude

 tek otet uzdah iz grudi

 u tmini noci dok mrak

obavija tele vasa iznemogla

od zelja i strasti.

 Vi koji snove uzaludne sanjate

 o ljubavi vecnoj i bezmernoj

Vi koji o ljubavi besmrtnoj pesme pevate

 znajte nema ljubavi vecne

niko ne moze beskrajno voleti

i zalud pesme ispevane

to su tek reci samo

svedoci nemoci Vase.

 Jer trenutka ovog u jad padate

 vec sledeceg necemu lepsem se nadate.

 Vi koji ceznete za zagrljajem samo

i ne usudjujete se da pozelite vise

Vi koji jadikujete sto ste ostavljeni

i niz obraze vam liju kise

 Jadni ste, znajte, jer snage nemate

 da ucinite za sebe nesto vise.

Placete nad sudbinom svojom

kunete Nebo i sudbu zlu

i ne znate da ste stvoreni

da ljubite iznova i ponovo na javi i u snu

i kad patite Vi ljubite

i kad placete Vi ljubite

i kad padate Vi ljubite

 i ljubicete do groba svog.

 Vi koji se ljubite cutanjem

i mislite da to je dovoljno

varate se, ljubav trazi saputanje

u tami skriveni ili pod mesecinom

 Vi koji ste daljiom razdvojeni

i mislite da ljubav je dovoljno jaka

 da pobedi daljine i prepreke sve

zabludne su misli vase

ljubavi treba toplina dragoga tela

vatre strasti u hladnoj noci

ljubavi treba pogled nezan

 i sjaj u oku sto budi plam

ljubavi treba dodir nezan,poljubac

ljubav je tuzna kad si sam.