Categories
My Links
KO JE KRIV?
vilabezkrila | 28 Januar, 2011 19:16
Zašto su muškarci takvi kakvi jesu? Često čujem rečenicu "onaj moj skot" ili nešto slično i pitam se zašto su neki muškarci skotovi? Odgovor nadjoh u mračnoj pećini ljudske istorije..da, da u pećini. Da vidimo koje su aktivnosti pećinskog muškarca: probudi se u ko zna koje doba, zeva, češe se, a zna se zašta se muško ujutru prvo počeše, ili možda samo proverava dal mu je alatka prisutna, tegli se, prdi i gleda šta će da strpa u stomak..dok on obavlja jutarnji ritual gore pomenut, njegovo ženče muva oko hrane, neprikladno se naginjući napred, a naš Pećinko videvši je u provokativnoj pozi, navaljuje na nju ko mutav na telefon. Posle gore pomenute akcije ona mu mimikom objašnjava da nema više mesa i naš junak,pomalo nevoljno, odlazi u lov na kakvu strašnu zverku. Dok je naš junak u lovu, naša junakinja, pošto ne zna šta će sama sa sobom, izmišlja razna pomagala da joj život bude lakši i bolji. Moje lično mišljenje je da su žene glavni krivci za život kakav danas poznajemo, da smo čekale na muškarce još bi se jurili po pećinama.. Naš junak dovlači neku zverku a naša junakinja ga dočekuje kao kakvog princa, jer da nema njega, ne bi bilo mesa, krzna..da budemo realne,ko bi nama lovio dok mi u stomaku trpimo potomka, a i što da se mi lomimo kad već ne moramo. Kao zahvalnost za lovinu naša junakinja dvori svog hrabrog lovca, i obožava ga, kao i njegovog naslednika, jer dobar lovac znači opstanak za porodicu, dobar lovac znači život. Zbog toga naši muškarci bivaju zaštićeni, poput belih medveda, i to lično od nas žena. I ko je nama kriv, kada smo, kroz vekove, umesto da suzbijemo nesrećnu pojavu, mi još više istu pospešavale, a muškarci se navadili pa su sad ko naši političari koji se dokopaju fotelje pa narodu kožu deru, i ne možeš im ama baš ništa, sve dok ne pobrljaviš i ne svrgneš diktatora atentatom.  #
DEMISTIFIKACIJA BAJKI
vilabezkrila | 21 Januar, 2011 21:11

Volela sam bajke da citam kao mala. Volela sam bajke da citam i kao velika, vec odrasla zena. Volim da ih citam i sada. Najvise volim da gledam neki crtac koji prica neku bajku, Uspavana lepotica, Lepotica i zver, Pepeljuga, Palcica..te su mi omiljene jos ako su u Dizni produkciji...zaboravih Aladin i carobna lampa...

Ali...Znam to ali kvari sve, ali sta u stvari porucuju te bajke?

Ja to vidim ovako:

USPAVANA LEPOTICA

Zato sto njeni roditelji zaboravise da pozovu izvesnu osobu na slavlje povodom rodjenja i krstenja , zla vestica baca kletvu na tek rodjeno dete koje pojma nema ni da je zivo. Boze koliko zla..Nema na ovom svetu vestica u tom smislu, ali postoje jako zli i pakosni ljudi. Devojka je rasla okruzena ljubavlju i srecom ali kada je stvarno trebalo da pocne da zivi nabola je nespretna svoj prstic na vreteno, meni licno se vise svidja ona verzija sa trnom ruze, i pada u komu. Sto godina ona  tako spava. To je nerealno skroz, cak i kao mala stalno sam se pitala kako je opstala da sto godina ne prezalogaji nista, ali mama mi je rekla da je to svet bajki gde vladaju neki drugi zakoni i gde ima vila i vestica koje ne postoje u stvarnom zivotu, sto i nije bas sasvim tacno, ali dobro...

Posle sto godina , pukim slucajem tu nailazi neki princ avanturista , vidi dvorac zaraso u trnje i korov pa ajd da gvirne unutra kad tamo ima sta i da vidi , lepa cura spava, on je poljubi i odmah se u nju zaljubi , nema veze sto je ona od njega starija sto godina.. i ziveli su srecno do kraja zivota. Ni u jednoj bajci nema napisano sta je bilo posle tog "i ziveli su srecno do kraja zivota" Da li to znaci da kad se udas ili ozenis prestaje zivot? ili to posle nije tako interesantno...?

LEPOTICA I ZVER

E ova bajka je stvarno cudo..sta ce sve sirota devojka da poljubi i da zavoli..kad kazem sirota mislim na siromasnu devojku..Elem njen otac je neki cudan seljak koji smislja tako neke stvari i zbog toga ga mesto u kojem zive, proglasilo poluludim. Ona je najlepsa cura u selu ali masta o nekom boljem zivotu. Da se razumemo, ona je zadovoljna ovakvim zivotom ali ipak tezi da ode iz sela. Splet okolnosti je dovodi u prekrasan i prevelik dvorac ciji je vlasnik niko drugi vec zver u ljudskom obliku. Verovatno je to bio neki jadan i izoblicen momak , princ ili tako nesto koga zbog ruznoce nije htela ni jedna cura, pa se ovaj razocaran zatvorio u dvorac i redom kako ko bi u njega usao hladnokrvno bacio u tamnice bez nade da ikad ugleda svetlost dana. Surovo nema sta, pakosno veoma, ali on je princ. Nasa devojka konta veoma brzo da ako bude fina i ljubazna prema cudovisnom gazdi da ce dobro da prodje, i tako...vremenom ona ipak otkriva lepotu njegove duse i zaljubljuje se u njega. Naravno i on je pod nekim cinima jer je nesto zabrljavio pa sada mora da nauci lekciju tako ruzan i jadan. E da je u to vreme , kada je ta bajka smisljana, bilo plasticne hirurgije rasplet bi bio mnogo realniji, ovako ispada da je u ovom slucaju ona njega poljubila i on se cudom preobrazio u prelepog i zgodnog frajera. Meni se cini da je pisac ove bajke hteo da spase svoju heroinu vecnog ljubakanja sa zverkom. Princ srecan sto je opet covek, ona srecna sto je ulovila tako dobrog frajera i obezbedila se..i tako srecni  ziveli su do kraja zivota...

PEPELJUGA

E ovoje bajka u koju sam cvrsto verovala, tj. da ljubav ne zna za klasne razlike, siromastvo i ostale gluposti. Verovala pa se i udala verujuci da Pepeljuga ipak moze da zavrsi na dvorcu...Ali..nije tako. Mislim, moze pepeljuga da zavrsi na dvorcu, ali ce na nos to da joj izadje kad tad. Danas znam iz licnog iskustva da Pepeljuge princevima sluze kao zabava , da ako se kojim slucajem princ i zacori u Pepeljugu, kralj obavezno svim silama sabotira vezu, on je u stvari zla maceha, a Pepeljuga se posle nekog vremena vraca u svoj pepeo da zivi ako ne srecno ali onda mirno i spokojno. Princevi su cudna neka sorta, pa ce oni Pepeljuzi kad tad da reknu nesto kao "dosla si kod mene da zivis kao princeza, kod tvojih nisi imala ni hleba da jedes..." E sad ako je Pepeljuga stvarno materijalista ona ce dobrim razvodom da ojadi princa, ali ako nije pokupice one krpice u kojima je dosla i otici ce...Bajka o Pepeljuzi...pa vise ne verujem u nju...to jednostavno ne biva, velike su tu razlike po svim pitanjima...

PALCICA

Moja omiljena...tamo bas ima vila koliko ti dusa hoce...u crtacu na jednom mestu dok Palcica prica sa svojom majkom o tome da li postoje mali ljudi kao ona sto je i posle nejasnog majcinog odgovora nasa mala heroina konstatuje: "nema mesta za male ljude u velikom svetu" O kako je ovo tacno! 

Nasa malena devojka , ne veca od palca, prolazi kroz svasta nesto samo da bi dosla do svog vilinskog princa, zlotvora nikad dosta i u ovoj bajci ali nasa malena uspeva da dopre do vilinskog princa zahvaljujuci svojim prijateljima...za njih dvoje verujem da su ziveli srecno do kraja zivota. Ipak je to vilinski svet, mali ljudi koji zive u krunicama cveca i voze se na bumbarima i u kocijama koje " vuku" leptiri. Kako rece moja majka to je caroban svet, tamo ne vaze ljudski zakoni.

ALADIN

Siromasak nas Aladin...rekla bih ja da je on muska verzija Pepeljuge.

Sve te bajke...pune nam glave pricama da ljubav pobedjuje uvek i da se zlo topi pred ljubavlju, da kad se udas ili ozenis ono posle se zove " srecno do kraja zivota."

Kako bi izgledala nasa Pepeljuga da je na primer na kraju pisalo: " ziveli su lepo desetak godina a onda je princ poceo da pije jer nije isterao svoje momacke bube, jer ga nasa Pepeljuga vezala na kratak lanac, deca vriste i jure na sve strane, pa je princ poceo da posecuje odaje mladjane dvorske dame koja se tu zatekla pod nerazjasnjenim okolnostima, u polu pijanom stanju..." Da li bi tada devojcice ceznule za svojim princevima na belom konju i vencanju iz bajke koje posle otplacujes pola zivota? Da li bi tada siromasne curice sanjale o dvorcima iz bajke ili bi na sam pomen princa pljcnule tri puta, pomerile se s mesta , pri tom izgovarajuci "sacuvaj me Boze!"

u ovim bajkama, Pepeljuzi posebno jedino mogu da se prepoznaju i nadju one devojke koje eto nazivamo sponzorusama...nek je gadan, ruzan i smrdi na beli luk i neku trecerazrednu sljivku, nek smrdi prdi i podriguje, vazno je da on ima racun u banci, ferarija u garazi, vilu u elitnom delu grada, jahtu od 19 metara ukotvljenu na najblizoj morskoj obali i zlatnu kajlu od pola kile oko vrata..armani odelo, neke firmirane cipele iz kojih izviruju bele kao sneg carape...

Decu treba uciti da bez postenog rada nema para, Boze kako ovo ofucano zvuci, kao najveca laz ikada izgovorena...pa ja posteno radim i zaradim citavo "bogatstvo" od 14 000 hiljada mesecno. Dovoljno za jednu Pepeljugu...

Nema mesta za nas male ljude u velikom svetu. Mi mali obicno sluzimo kao zabava onim velikim...zabave se, postavljaju pravila, zahtevaju...a onda odu i ozene se sa princezom... 

Malo su mi misli depresivne ovih dana...otud i ovakav tekst...malo sam ljuta na zivot, na ono sto mi servira...gladna sam ljubavi, zedna sam srece, mira i spokoja, a zivot mi nudi princeve koji zakeraju, postavljaju uslove, te ovo, te ono...Kad dignem glavu i usudim se da kazem "e ovo mi smeta, ne zelim tako ,necu vise da molim za mrvicu neznosti ,zelim da budes tu i kad ja za to osetim potrebu a ne samo kad ti hoces, hocu da volim i budem voljena bez uslova, bez uvrtanja, bez komplikacija, arogancije i ostalih princevskih sranja..." da prostite na izrazu... princ kao princ digne nos i  nece ni da se javi...

Razmisljam da potpuno odustanem od ljubavi...ljubavi prema muskarcu. Sta ce meni to? Sta ce mi nemir u grudima koji mi krade miran san?

Na kraju Palcice kada je vilinski princ po prvi put poljubi njoj porastu krila...hocu li ih ja ikad dobiti? Ona prava, ne ova izmisljena, lazna, koja pucaju pod teretom stvarnosti... 

Pepeljuga...tesko je da neko ko nema nista nadje sebi ravnog...za nekog ko nema nista bukvalno i najveci siromasak je princ...i koliba je dvorac najlepsi...nema mesta za nas male ljude u velikom svetu...cak i da se moj princ smiluje i pogleda opet na sirotinju, za neke dve godine kada , zahvaljujuci poslu koji sada pokrece, postane car naci ce sebi neku pravu princezu...Pepeljugama je mesto u pepelu, tamo treba i da ostanemo. Snovi samo povredjuju...

Za kraj postavljam zadnju scenu mog omiljenog crtaca " palcica" Uzivajte...

 #
MOJE SUZE PADAJU KA GORE
vilabezkrila | 21 Decembar, 2010 15:18

 

 

Sutra je 34 godine od kako nema mog tate , a ja imam 36 godina...skoro ga i ne pamtin ali i to jedno secanje je dovoljno...

Neku noc sam ga sanjala, zalila sam mu se kako me klinci nista ne slusaju , on se nasmejao pa mi rece: " na brini , bice oni o.k....bice sve u redu"

Cudan osecaj je ovladao mnome tog jutra, neko spokojstvo...

Gde god da si tata saljem ti veliki zagrljaj i poljuubac...i hvala

Tvoja cerka D.

 #
DUNI VETRE JAČE
vilabezkrila | 28 Novembar, 2010 21:17

Hej ti vetre što se ljutiš?

U prozor mi lupaš ceo dan.

Zar ne možeš malo da ćutiš,

zar ne vidiš da sanjam mio san?

Sanjala sam sanak mio,

u snu mi je dragi bio.

Taman da me nežno poljubi ,

ti o prozor lupi.

Nesta sanak srcu mio,

ostade mi ruka prazna.

Sad je tuga gde je osmeh bio ,

samoća mi kao kazna.

Al moj dragi zovnu mene,

da me ljubi, da me grli,

moje usne oči snene,

isti sanak mi smo snili.

A ti vetre lupaj samo.

Od hladnoće tvoje breza drhće.

Što ti jače duvaš tamo,

mene dragi grli čvršće.

 #
Zivot je lep uz mobilni telefon
vilabezkrila | 19 Novembar, 2010 11:42
Zivot je lep. To napisah juce na fb. pa sam pomislila sta ako je to samo trenutno osecanje,sta ako izgovaranjem tih reci izbaksuzisem lepote trenutak i vratih se pa ubelezih jos i pu pu da ga ne ureknem,ali kasno. nauk za sledeci put. divljenje zadrzavam za sebe.najlepse su stvari koje srce skriva. a ovaj tekst dodajem sa mobilnog tel. koji lici na dzepni kompjuter. zivela tehnika  #
GINEM ZA TOBOM
vilabezkrila | 13 Novembar, 2010 20:36

Kad nebo progleda zvezdanim ocima

i srebrni mesec prospe osmeh svoj;

nocna tama kad obgrli sve,

u tisini beskrajnoj, nocima 

ja ljubila bih te.

Ruke bih svoje krila stidljivo,

na tvojim grudima srcu blizu.

Poljupce spustala ceznjivo

jedan po jedan k'o bisere u nizu.

A kada noc sklopi svoje zvezdane oci,

i Sunce zablista na horizontu,

noc za nama zaboraviti necu moci,

za tobom ginem k'o ratnik na frontu.

Za usnama tvojim , dodirom mekim.

Proslu noc cu da snevam vasceli dan, 

jer zatreperim , k'o list breze na vetru, kad se setim,

i cekam, noc novu, da ti opet sebe celu dam.

 #
NA KRAJU OKTOBRA
vilabezkrila | 02 Novembar, 2010 17:29

Trosi se Oktobar.

Opada k'o sa grane list.

Topi se leta zar.

Jos malo pa ce pasti

sneg beo i cist.

Kruni se mesec zut,

k'o zrnevlje s klipa kukuruza,

za kraljicu sneznu se priprema put

da zablista zima ko Andjeoska suza.

Zlati Sunce topola grane,

i breze , kose svoje , zlatom pokrise.

Sve se na pocinak sprema da krene.

Budni ostace svati sto curu isprosise.

Iz daljine se cuje crkvenih zvona zvon.

Svetle prozori Bozije kuce.

Veceras se , eto, zeni on

nezni ubica moje srece.

Kad novo jutro zarumeni

Oktobra zutog ostace samo bleda sen.

On ne pripada vise meni.

Pred ljudima i pred Bogom

od danas on je samo njen.

 #
LJUBAVNI NEMIR
vilabezkrila | 24 Oktobar, 2010 08:02

Od danas stavljam tacku.

Sanjalica se odrice svojih snova.

Za dusu , pakost pribadam, kao znacku,

od sutra ja sam neka druga , nova.

Ranise mi dusu ti muski stvorovi.

Bezbroj puta zbog njih sam u blato pala.

Ko baloni od sapunice rasprsise se moji snovi,

svi se oni igraju, to nisam znala do sada.

Nisam znala to do sada,

al sada naucih i lekciju tu,

zato cu da im se svetim od sada,

svi ce me zeleti , ali imace me samo u snu.

Zamrzoh nacisto musli rod,

ni jedan mi ne treba ni blizu.

Od mene napravise krpu za pod,

mesto bisera , suze lijem u nizu.

Al danas kazem dosta je,

ljubav za mene ne postoji vise.

Prica moja prosta je ,

nit mi sunce sije , nit mi liju kise.

Zbog bezdusnog muskog stvora,

ja izgubih najlepsi deo duse svoje,

okusice snagu besa moga,

svu jacinu moje oluje.

Postajem pakosna i nemilosrdna zena,

koja stiklom muski rod gazi,

bezdusna tamna sena,

rukom smrti sto miluje i mazi.

Poljubac moj bice poljubac smrti,

hladnoca groba moje ruke dodir.

Mozda ce nekad moje srce ritmom strasti biti,

ali vise nikad u srcu ljubavi nemir.

 #
CEKAJUCI....
vilabezkrila | 17 Oktobar, 2010 10:05

Ako nemas nista u planu,

po ovom tmurnom i kisnom danu,

ja bih da dodjem malo do tebe,

pa da se sakrijem pod tvoje cebe,

da te nezno posvuda ljubim,

da na ramenu tvom zaspem , pa se probudim,

da se u zagrljaj tvoj skrijem

i sa usana tvojih jos malo pijem.

Pa kad dan zameni tama

ja cu kuci svojoj, polako, sama

po secanju cu da prebiram

i ponovni susret da sanjam,

i radovacu se kao dete

kad me Vi , drago moje opet pozovete,

da ti opet u zagrljaj poletim

kao ptica ,nezno , na dlan da ti sletim.

 #
NE VJERUJE SRCE PAMETI
vilabezkrila | 05 Oktobar, 2010 20:09

 Tece noc k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti cudno usnio
vidjeh tebe pored mene
nase kceri nerodjene
u goloj se vodi budio

Ref.
Ej, ne vjeruje
srce pameti
ej, pa me tjera
tamo gdje si ti

Za pokoru sto te volim
imenom se tvojim molim
tebe molim, Boga preklinjem
gazio bi' hladan kamen
i po trnju zivi plamen
samo dahom da te dotaknem

Ref. 2x

Tece noc k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti cudno usnio
sretna zvijezda padalica
pala preko tvoga lica
a nisam je jadan vidio

 #
PRIZNAJEM JAVNO
vilabezkrila | 26 Septembar, 2010 09:49

Preplavi me kao more sto obalu svoju plavi,

nezno, bescujno mi zelju u telo stavi.

U snove mi se uplete k'o riba u mrezu

i samo pozelim snena da me ruke njegove stezu.

Noc  zvezda puna je njegova scena

na kojoj on igra u mome filmu

i dok se u njegovom zagrljaju budim snena

poljupcima svojim u meni on budi zenu.

Cudno je to, kad zena poput mene

vecito hladna ko najhladnije stene

najednom od vatre gori sva

vatra ljubavi me budi iz sna....

Ponekad k'o zbunjeno dete neko

gledam u sebe i ne prepoznajem se;

ljubav moja me doceka meko

i ko nikada pre, predajem se...

Cudno je to da zena kao ja

bogatstvo za njegov poljubac bih dala

U njegovom oku moj lik sja

glasno sad kazem "volim ga"

priznajem javno ono sto dusa je davno znala.

 #
NJEMU...STO BUDI MOJE LEPTIRE
vilabezkrila | 24 Septembar, 2010 19:35

On ume jednim pogledom

da probudi u meni nemire.

I jednim dodirom da probudi

pozaspale moje leptire.

U njega  dok gledam osetim

slabost u kolenima.

I srce ovo na tren zastane

krv brze potece mojim venama.

Pitam se, a trebalo ne bi

dal je ljubav ovo ili strast samo

i samo zelim da me ljubi

da osvanem u zagrljaju tom

Njegove ruke su ruke carobnjaka

a usne njegove nektar sto bogovi piju

put do raja noc je svaka

kad nam srca u istom ritmu biju.

Ja krila sirim dok sam sa njim

i letim smelo u nebeske visine

samo kraj njega umem da zivim

on ima ono nesto sto budi mene.

 #
NJEMU...STO BUDI MOJE LEPTIRE
vilabezkrila | 24 Septembar, 2010 19:35

On ume jednim pogledom

da probudi u meni nemire.

I jednim dodirom da probudi

pozaspale moje leptire.

U njega  dok gledam osetim

slabost u kolenima.

I srce ovo na tren zastane

krv brze potece mojim venama.

Pitam se, a trebalo ne bi

dal je ljubav ovo ili strast samo

i samo zelim da me ljubi

da osvanem u zagrljaju tom

Njegove ruke su ruke carobnjaka

a usne njegove nektar sto bogovi piju

put do raja noc je svaka

kad nam srca u istom ritmu biju.

Ja krila sirim dok sam sa njim

i letim smelo u nebeske visine

samo kraj njega umem da zivim

on ima ono nesto sto budi mene.

 #
ZIVOT JE CUDO
vilabezkrila | 19 Septembar, 2010 17:34

Jeseni prosle u bolu sam grcala

zbog ljubavi izgubljene gorko plakala.

Sve mi je bilo tuzno i sivo...

Jeseni ove zbog ljubavi nove srce moje opet je zivo.

Jeseni prosle mislih da je kraj

da nicega za me nema vise.

Al zivot mi pokaza svoj sjaj

i moja dusa opet vesele pesme pise.

Opet vidim boje sveta,

i sarenu jesen tu.

Srce mi se ko maj rascveta

kad on je kraj mene tu.

Zivot je cudo, i kad se najmanje nadas

nebo ti otvori vrata nova.

I dok mislis da padas,

ka tebi leti ljubav nova.

da spasi ti srce da spasi dusu,

da opet vidis sve boje sveta,

da ti se opet srce ko maj rascveta.

 #
SRCE
vilabezkrila | 11 Septembar, 2010 21:41

Srescemo se opet, ko zna gde i kada,

nenadano i naglo javice se meni-

mozda kad u dusi bolno zastudeni,

i u srcu pocne prvi sneg da pada.

Na usnama nasim poniknuti nece

ni prekor , ni hvala; niti tuga nova

sto ne osta vise od negdanjih snova

ni kaplja gorcine , ni trenutak srece.

Ali starom strascu pogledam li u te:

to nove ljubavi javlja se glas smeo!

Jer to srce hoce, to je njegov deo-

Uvek novi deo od nove minute.

                          Jovan Ducic

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16  Sledeći»