Zelim večeras da vas upoznam sa jednom misterioznom damom. Njeno ime je Lilith.

Po jednoj legendi, Haldejski Lucifer Adad-Asur, žudnjom svojom iz bezdana vremena stvara Lilith. U Talmudu je to pražena Adamova,koja sme izgovoriti ime Boga, što Adamu samom nije dozvoljeno. Ona uspeva da zavadi Kaina i Avelja (Abela). Njoj služe svi elementi. Kad izgubi Adama beži s duhovima, služe je tri Andjela, ali je Bog vraća na zemlju da služi Adama. Tako zatim radja Alu, nakazu bez usta i ušiju, pola čovek, pola djavo, koji luta po napuštenim grobovima. A služe je 1000 crvenih demona..Nakon progona iz raja, Adam izlazi na vrata kajanja, Eva na vrata milosrdja, zmija na vrata tuge, a djavo na vrata greha. Od Lilith potiče istočni greh; ona inficira intelekt erotskim predstavama, podiže telo, budi podsvest, atavističke nagone praroditelja, gura u razuzdan život i sve perverzije koje prete da unište civilizaciju- crna magija Atlantide. Prezir etike i estetike, čisti životinjski seks, uživanje,iživljavanje, neukusni trofeji razbijenih himenova, podzemno trgovanje telom, drogiranje zdravog života otrovnim voćem; jabuka greha koja cveta na krvi nevinih i jakih; rat nedužne braće; iza kiše nesreće otrovna gljiva u čekanju sunca.."

Tekst preuzet iz knjige "Astromedicina" Mileta Dupora.

Lilith neki astrolozi nazivaju crnim mesecom..da ne bude zabune, Lilith nije tamna strana ovog našeg meseca što tajne ljubavnika zna, Lilith je posebno nebesko telo, doduše koje nije sasvim locirano..postoji neki asteroid koji leti oko zemlje i zovu ga Lilith, ali dal je to baš naša dama noći..ko zna. E sad, neko veče izneh Tanjani moju teoriju o nick-ovima, i koliko o nekome možeš saznati na osnovu nick-a; ne kakav mu je život, već kakav je ko tamo unutra, tamo u tamnim vijaletima naših duša..I z onog dela nas kojim , po astrologiji , gospodari Lilith...U toj maloj recenici koja nas oznacava na delicu virtuelnog neba, krije se mnogo vise nego sto nam se na prvi pogled cini...

Eto krenucu od Sanjarenja56

Osoba koja voli vise od bilo cega da sanjari...ne da sanja, sanjamo kad spavamo, sanjarimo budni, zatvorimo oci i putujemo...

Casper

ona ponekad pozeli da bude nevidljiva kao duh, ali je u dusi dobrica  koje se mnogi plase ali ona ni mrava ne bi zgazila.

Unajedina

Una...ime jedne reke, mozda je njoj dusa poput reke , nemirna , penusava i prelepa, ali ipak zeli da nekome bude jedina

Behappy...postoji pesma koja kaze don't wory be happy...tako i ona i kada je brige salome, niko to ne vidi , sve ona uspe da sakrije ispod svog predivnog osmeha...

Uspavana

samo joj se cini da je uspavana, mozda bi zelella da je uspavana, ali je sve osim uspavane...

 Suky

taj nick me asocira na jednu vragolastu osobu, ali ima velike doze ozbiljnosti u njemu..

Mandrak72

secam ga se iz stripa, znam da je carobnjak, ili madjionicar..kako god, svoje reci on boji magijom i predtavlja je nama...

nesanica

sta li je uzrok nesanice ovoj devojci? ljubav? sta bi drugo moglo biti. Jedino se zbog ljubavi provode noci bez sna i u bunilu.

marcoantonie

rimski vojnik...castan i posten, odan svom cezaru...ipak pada na kolena i u samu smrt zbog ljubavi prema jednoj zeni...zbog cega jedino i vredi umirati ako ne zbog ljubavi?

Tanjana

devojka koja bi samo malo da joj se zivot promeni pa da je ne zulja...mozda ona prica, kako neko rece , samo o razvodu..samo?!?!..ali svoj krst nosi kako ume i zna, rekla bih ja veoma dostojanstveno

didiland

nasa didi ima svoj svet i svako ko udje u taj njen svet sa namerom da isti poremeti biva izbacen napolje...nema mesta za drugacija razmisljanja..nema mesta za kompromise...podseca me na sebe pre nekoliko godina...takva sam bila i ja, lupala glavom o zid...glava boli, zidu nista, naucih da je lakse obici zid ili ga preskociti

bezimena

e ona vam zacepi usta pa ne mozete ni da kazete ono sto hocete...i ona je od onih koje idu glavom kroz zid, verni pobornici istine, svoje verzije istine. Pre neko vece imadoh diskusiju sa njom..podsetila me na Milosevicevo doba kada nam je vlast svima zapusavala usta...sta ocekivati od nekog ko nema ime..

mesecina

e ova curica koja krije sjaj meseca u oku zna i ono sto ne zna da zna...pametna devojcica koja uprkos svojim mladjanim godinama zna dobar savet da da

Blackmoonlight

svetlost crnog meseca...devojka koja prelepo pise, tekstovi drze podjednaku paznju citaoca od pocetka do kraja ali...postoji nesto u njoj misteriozno, tajno, nesto pomalo opasno...

AnaM

e ova devojka sve izvrne naglavacke...vesele prirode, gde ona prodje trag smeha ostaje

Bealeaver (ako sam dobro napisala)

devojka koja uprkos svemu veruje u svoje snove , u ljubav pre svega....

Ako sam nekog izostavila ja se izvinjavam.

Moja namera ovim postom nije da prozovem bilo koga, vec da ukazem da nick koji izaberemo nije samo lepo slozeno par slova...mi se iza tog nicka krijemo...izvlacimo iz nase duse ono sto jesmo nesvesno i postavljamo u nick

da ne bi samo druge stavila na ovu crno belu listu evo mene za kraj

vilabezkrila

http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/generalna/2009/08/11/zasto-vila-bez-krila

pa procitajte ovaj moj post koji napisah davno...pa cete skontati

Pozdrav blogerski svete

I bez ljutnje...ja na mom blogu necu nikome zapusiti usta, ja sam demokrata

 

E da vidimo...da ne bi bila proglasena muskomrscem ili ne dao Bog zenom homoseksulnoscu sklonoj aj malo da naruzim i nas zene...Zasto su zene takve kakve jesu? Cujem okolo cesto muskarce koji kazu "ona moja vestica..." umesto vestice cesto se koriste epiteti poput krava..ili neka druga zivotinjka se upotrebi da bi se zensko celjade uporedilo sa njom..ali se cuje i samo ono "ona moja....' pa se ostavi sagovorniku da naslucuje sta je ta njegova..I opet odgovor trazim u mracnoj pecini ljudske istorije..videli smo iz predhodnog posta kako su nasi muskarci funkcionisali u pecini i nije su tu nesto bitno promenilo sem izgleda pecine, ali da vidimo kako su to zene funkcionisale u pecini...

Ne verujem da su se zene tada budile prve, uzgvirile bi ispod krzna tek kada bi buka u pecini postala nesnosna od graje, placa, svadje..ili bi ih rodjeni stomak naterao da ustanu iz kreveta...dok bi muvale oko vatre i gledale dal se butka od bizona ispekla, zaskocio bi je od pozadi pecinko ne piajuci je dal je i njoj do igrarija...a onda bi posle toga morala da ga nagovara, pa da gundja i na kraju da ga izbaci iz pecine da bi se ovaj smilovao da ide da ulovi nesto...i tu nasa heroina ostaje sama u pecini ili sa jos par svojih saplemenjkinja i posto nisu imale sta puno da rade, nije bilo tv-a i ostalih cudesa modernog doba, njima je jedino ostalo da klikeraju i da razvijaju svoje male sive celije..Dok su muskarci bili u lovu i lovili zverke i usput mislili kako da sebe sacuvaju od istih , zenice su sedele u polumracnoj pecini i razvijale svoje , danas veoma poznate , vestine...pod 1. -ogovaranje..pod 2. -kako ulepsati sebe i svoje okruzenje...i ubrzo pocinju da diktiraju mladjim narastajima muskog roda koji nisu bili spremni za lov da donesu ovaj kamen ovde...pa da taj isti kamen premeste i onaj deo pecine..mozda bi bilo dobro probusiti rupu na zidu pecine da bude vise svetlosti..itd...onda im padne jedno prepodne da bi bilo dobro da nagovore svoje jake muskarce da naprave kolibu napolje i ovaj jadnicak se satro dok je napravio nesto sto se poklapalo sa njenom vizijom ne sluteci da ga je na Tantalove muke stavila samo zato sto ga je jedno jutro dok se on nehajno ceskao posvuda i mislio kako da napuni stomak , pogledala pohotljivo ona saplemenkinja koja je eto njoj u inat, za dve glave vislja od nje same...jer sta reci, ona ipak voli svog lovca...i tako...vekovi prolaze zene grade i nadogradjuju svoje vestine a kasnije to nadogradjivanje odlazi u nedogled...

Muskarcima se pak dopalo zensko ulagivanje zbog komada mesa i dobrog krzna...muskarci su ispunjavali zenske zamisli one su za uzvrat njima pruzale osecaj da su posebni..rekli bi neki simbioza...

Ni danas se nije nista puno promenilo...promenila se pecina, nadogradnja..zene i dalje stoje iza uspesnog muskarca a ovi i dalje samo zude da idu u lov...nije bitno na sta je taj lov, bitno da se pobegne iz pecine, tj. kuce...

Zato drage moje, kada vas muskarac kidise na suknju kakvu a ta suknja nije vasa nego ko zna cija , znajte to pecinko izgviruje iz naseg muskarca..kada se nase musko uzneveri pa trazi  razlog da izadje iz kuce pustite ga...to opet nas pecinko izgviruje opet..ali isto tako i kad se zarozaju, i blenu po vasceli dan u televizor i to je nas pecinko kome je muka od izlaska iz pecine u spoljni svet pun zverova...

Zivot danas se ne razlikuje puno od onog pre par miliona godina...ili ima manje...oprostite mi na neznanju...samo su se zveri promenile, sve ostalo je isto...

 

Zašto su muškarci takvi kakvi jesu? Često čujem rečenicu "onaj moj skot" ili nešto slično i pitam se zašto su neki muškarci skotovi? Odgovor nadjoh u mračnoj pećini ljudske istorije..da, da u pećini. Da vidimo koje su aktivnosti pećinskog muškarca: probudi se u ko zna koje doba, zeva, češe se, a zna se zašta se muško ujutru prvo počeše, ili možda samo proverava dal mu je alatka prisutna, tegli se, prdi i gleda šta će da strpa u stomak..dok on obavlja jutarnji ritual gore pomenut, njegovo ženče muva oko hrane, neprikladno se naginjući napred, a naš Pećinko videvši je u provokativnoj pozi, navaljuje na nju ko mutav na telefon. Posle gore pomenute akcije ona mu mimikom objašnjava da nema više mesa i naš junak,pomalo nevoljno, odlazi u lov na kakvu strašnu zverku. Dok je naš junak u lovu, naša junakinja, pošto ne zna šta će sama sa sobom, izmišlja razna pomagala da joj život bude lakši i bolji. Moje lično mišljenje je da su žene glavni krivci za život kakav danas poznajemo, da smo čekale na muškarce još bi se jurili po pećinama.. Naš junak dovlači neku zverku a naša junakinja ga dočekuje kao kakvog princa, jer da nema njega, ne bi bilo mesa, krzna..da budemo realne,ko bi nama lovio dok mi u stomaku trpimo potomka, a i što da se mi lomimo kad već ne moramo. Kao zahvalnost za lovinu naša junakinja dvori svog hrabrog lovca, i obožava ga, kao i njegovog naslednika, jer dobar lovac znači opstanak za porodicu, dobar lovac znači život. Zbog toga naši muškarci bivaju zaštićeni, poput belih medveda, i to lično od nas žena. I ko je nama kriv, kada smo, kroz vekove, umesto da suzbijemo nesrećnu pojavu, mi još više istu pospešavale, a muškarci se navadili pa su sad ko naši političari koji se dokopaju fotelje pa narodu kožu deru, i ne možeš im ama baš ništa, sve dok ne pobrljaviš i ne svrgneš diktatora atentatom.  

Volela sam bajke da citam kao mala. Volela sam bajke da citam i kao velika, vec odrasla zena. Volim da ih citam i sada. Najvise volim da gledam neki crtac koji prica neku bajku, Uspavana lepotica, Lepotica i zver, Pepeljuga, Palcica..te su mi omiljene jos ako su u Dizni produkciji...zaboravih Aladin i carobna lampa...

Ali...Znam to ali kvari sve, ali sta u stvari porucuju te bajke?

Ja to vidim ovako:

USPAVANA LEPOTICA

Zato sto njeni roditelji zaboravise da pozovu izvesnu osobu na slavlje povodom rodjenja i krstenja , zla vestica baca kletvu na tek rodjeno dete koje pojma nema ni da je zivo. Boze koliko zla..Nema na ovom svetu vestica u tom smislu, ali postoje jako zli i pakosni ljudi. Devojka je rasla okruzena ljubavlju i srecom ali kada je stvarno trebalo da pocne da zivi nabola je nespretna svoj prstic na vreteno, meni licno se vise svidja ona verzija sa trnom ruze, i pada u komu. Sto godina ona  tako spava. To je nerealno skroz, cak i kao mala stalno sam se pitala kako je opstala da sto godina ne prezalogaji nista, ali mama mi je rekla da je to svet bajki gde vladaju neki drugi zakoni i gde ima vila i vestica koje ne postoje u stvarnom zivotu, sto i nije bas sasvim tacno, ali dobro...

Posle sto godina , pukim slucajem tu nailazi neki princ avanturista , vidi dvorac zaraso u trnje i korov pa ajd da gvirne unutra kad tamo ima sta i da vidi , lepa cura spava, on je poljubi i odmah se u nju zaljubi , nema veze sto je ona od njega starija sto godina.. i ziveli su srecno do kraja zivota. Ni u jednoj bajci nema napisano sta je bilo posle tog "i ziveli su srecno do kraja zivota" Da li to znaci da kad se udas ili ozenis prestaje zivot? ili to posle nije tako interesantno...?

LEPOTICA I ZVER

E ova bajka je stvarno cudo..sta ce sve sirota devojka da poljubi i da zavoli..kad kazem sirota mislim na siromasnu devojku..Elem njen otac je neki cudan seljak koji smislja tako neke stvari i zbog toga ga mesto u kojem zive, proglasilo poluludim. Ona je najlepsa cura u selu ali masta o nekom boljem zivotu. Da se razumemo, ona je zadovoljna ovakvim zivotom ali ipak tezi da ode iz sela. Splet okolnosti je dovodi u prekrasan i prevelik dvorac ciji je vlasnik niko drugi vec zver u ljudskom obliku. Verovatno je to bio neki jadan i izoblicen momak , princ ili tako nesto koga zbog ruznoce nije htela ni jedna cura, pa se ovaj razocaran zatvorio u dvorac i redom kako ko bi u njega usao hladnokrvno bacio u tamnice bez nade da ikad ugleda svetlost dana. Surovo nema sta, pakosno veoma, ali on je princ. Nasa devojka konta veoma brzo da ako bude fina i ljubazna prema cudovisnom gazdi da ce dobro da prodje, i tako...vremenom ona ipak otkriva lepotu njegove duse i zaljubljuje se u njega. Naravno i on je pod nekim cinima jer je nesto zabrljavio pa sada mora da nauci lekciju tako ruzan i jadan. E da je u to vreme , kada je ta bajka smisljana, bilo plasticne hirurgije rasplet bi bio mnogo realniji, ovako ispada da je u ovom slucaju ona njega poljubila i on se cudom preobrazio u prelepog i zgodnog frajera. Meni se cini da je pisac ove bajke hteo da spase svoju heroinu vecnog ljubakanja sa zverkom. Princ srecan sto je opet covek, ona srecna sto je ulovila tako dobrog frajera i obezbedila se..i tako srecni  ziveli su do kraja zivota...

PEPELJUGA

E ovoje bajka u koju sam cvrsto verovala, tj. da ljubav ne zna za klasne razlike, siromastvo i ostale gluposti. Verovala pa se i udala verujuci da Pepeljuga ipak moze da zavrsi na dvorcu...Ali..nije tako. Mislim, moze pepeljuga da zavrsi na dvorcu, ali ce na nos to da joj izadje kad tad. Danas znam iz licnog iskustva da Pepeljuge princevima sluze kao zabava , da ako se kojim slucajem princ i zacori u Pepeljugu, kralj obavezno svim silama sabotira vezu, on je u stvari zla maceha, a Pepeljuga se posle nekog vremena vraca u svoj pepeo da zivi ako ne srecno ali onda mirno i spokojno. Princevi su cudna neka sorta, pa ce oni Pepeljuzi kad tad da reknu nesto kao "dosla si kod mene da zivis kao princeza, kod tvojih nisi imala ni hleba da jedes..." E sad ako je Pepeljuga stvarno materijalista ona ce dobrim razvodom da ojadi princa, ali ako nije pokupice one krpice u kojima je dosla i otici ce...Bajka o Pepeljuzi...pa vise ne verujem u nju...to jednostavno ne biva, velike su tu razlike po svim pitanjima...

PALCICA

Moja omiljena...tamo bas ima vila koliko ti dusa hoce...u crtacu na jednom mestu dok Palcica prica sa svojom majkom o tome da li postoje mali ljudi kao ona sto je i posle nejasnog majcinog odgovora nasa mala heroina konstatuje: "nema mesta za male ljude u velikom svetu" O kako je ovo tacno! 

Nasa malena devojka , ne veca od palca, prolazi kroz svasta nesto samo da bi dosla do svog vilinskog princa, zlotvora nikad dosta i u ovoj bajci ali nasa malena uspeva da dopre do vilinskog princa zahvaljujuci svojim prijateljima...za njih dvoje verujem da su ziveli srecno do kraja zivota. Ipak je to vilinski svet, mali ljudi koji zive u krunicama cveca i voze se na bumbarima i u kocijama koje " vuku" leptiri. Kako rece moja majka to je caroban svet, tamo ne vaze ljudski zakoni.

ALADIN

Siromasak nas Aladin...rekla bih ja da je on muska verzija Pepeljuge.

Sve te bajke...pune nam glave pricama da ljubav pobedjuje uvek i da se zlo topi pred ljubavlju, da kad se udas ili ozenis ono posle se zove " srecno do kraja zivota."

Kako bi izgledala nasa Pepeljuga da je na primer na kraju pisalo: " ziveli su lepo desetak godina a onda je princ poceo da pije jer nije isterao svoje momacke bube, jer ga nasa Pepeljuga vezala na kratak lanac, deca vriste i jure na sve strane, pa je princ poceo da posecuje odaje mladjane dvorske dame koja se tu zatekla pod nerazjasnjenim okolnostima, u polu pijanom stanju..." Da li bi tada devojcice ceznule za svojim princevima na belom konju i vencanju iz bajke koje posle otplacujes pola zivota? Da li bi tada siromasne curice sanjale o dvorcima iz bajke ili bi na sam pomen princa pljcnule tri puta, pomerile se s mesta , pri tom izgovarajuci "sacuvaj me Boze!"

u ovim bajkama, Pepeljuzi posebno jedino mogu da se prepoznaju i nadju one devojke koje eto nazivamo sponzorusama...nek je gadan, ruzan i smrdi na beli luk i neku trecerazrednu sljivku, nek smrdi prdi i podriguje, vazno je da on ima racun u banci, ferarija u garazi, vilu u elitnom delu grada, jahtu od 19 metara ukotvljenu na najblizoj morskoj obali i zlatnu kajlu od pola kile oko vrata..armani odelo, neke firmirane cipele iz kojih izviruju bele kao sneg carape...

Decu treba uciti da bez postenog rada nema para, Boze kako ovo ofucano zvuci, kao najveca laz ikada izgovorena...pa ja posteno radim i zaradim citavo "bogatstvo" od 14 000 hiljada mesecno. Dovoljno za jednu Pepeljugu...

Nema mesta za nas male ljude u velikom svetu. Mi mali obicno sluzimo kao zabava onim velikim...zabave se, postavljaju pravila, zahtevaju...a onda odu i ozene se sa princezom... 

Malo su mi misli depresivne ovih dana...otud i ovakav tekst...malo sam ljuta na zivot, na ono sto mi servira...gladna sam ljubavi, zedna sam srece, mira i spokoja, a zivot mi nudi princeve koji zakeraju, postavljaju uslove, te ovo, te ono...Kad dignem glavu i usudim se da kazem "e ovo mi smeta, ne zelim tako ,necu vise da molim za mrvicu neznosti ,zelim da budes tu i kad ja za to osetim potrebu a ne samo kad ti hoces, hocu da volim i budem voljena bez uslova, bez uvrtanja, bez komplikacija, arogancije i ostalih princevskih sranja..." da prostite na izrazu... princ kao princ digne nos i  nece ni da se javi...

Razmisljam da potpuno odustanem od ljubavi...ljubavi prema muskarcu. Sta ce meni to? Sta ce mi nemir u grudima koji mi krade miran san?

Na kraju Palcice kada je vilinski princ po prvi put poljubi njoj porastu krila...hocu li ih ja ikad dobiti? Ona prava, ne ova izmisljena, lazna, koja pucaju pod teretom stvarnosti... 

Pepeljuga...tesko je da neko ko nema nista nadje sebi ravnog...za nekog ko nema nista bukvalno i najveci siromasak je princ...i koliba je dvorac najlepsi...nema mesta za nas male ljude u velikom svetu...cak i da se moj princ smiluje i pogleda opet na sirotinju, za neke dve godine kada , zahvaljujuci poslu koji sada pokrece, postane car naci ce sebi neku pravu princezu...Pepeljugama je mesto u pepelu, tamo treba i da ostanemo. Snovi samo povredjuju...

Za kraj postavljam zadnju scenu mog omiljenog crtaca " palcica" Uzivajte...

 

 

 

Sutra je 34 godine od kako nema mog tate , a ja imam 36 godina...skoro ga i ne pamtin ali i to jedno secanje je dovoljno...

Neku noc sam ga sanjala, zalila sam mu se kako me klinci nista ne slusaju , on se nasmejao pa mi rece: " na brini , bice oni o.k....bice sve u redu"

Cudan osecaj je ovladao mnome tog jutra, neko spokojstvo...

Gde god da si tata saljem ti veliki zagrljaj i poljuubac...i hvala

Tvoja cerka D.

 

Hej ti vetre što se ljutiš?

U prozor mi lupaš ceo dan.

Zar ne možeš malo da ćutiš,

zar ne vidiš da sanjam mio san?

Sanjala sam sanak mio,

u snu mi je dragi bio.

Taman da me nežno poljubi ,

ti o prozor lupi.

Nesta sanak srcu mio,

ostade mi ruka prazna.

Sad je tuga gde je osmeh bio ,

samoća mi kao kazna.

Al moj dragi zovnu mene,

da me ljubi, da me grli,

moje usne oči snene,

isti sanak mi smo snili.

A ti vetre lupaj samo.

Od hladnoće tvoje breza drhće.

Što ti jače duvaš tamo,

mene dragi grli čvršće.

 

Zivot je lep. To napisah juce na fb. pa sam pomislila sta ako je to samo trenutno osecanje,sta ako izgovaranjem tih reci izbaksuzisem lepote trenutak i vratih se pa ubelezih jos i pu pu da ga ne ureknem,ali kasno. nauk za sledeci put. divljenje zadrzavam za sebe.najlepse su stvari koje srce skriva. a ovaj tekst dodajem sa mobilnog tel. koji lici na dzepni kompjuter. zivela tehnika  

Kad nebo progleda zvezdanim ocima

i srebrni mesec prospe osmeh svoj;

nocna tama kad obgrli sve,

u tisini beskrajnoj, nocima 

ja ljubila bih te.

Ruke bih svoje krila stidljivo,

na tvojim grudima srcu blizu.

Poljupce spustala ceznjivo

jedan po jedan k'o bisere u nizu.

A kada noc sklopi svoje zvezdane oci,

i Sunce zablista na horizontu,

noc za nama zaboraviti necu moci,

za tobom ginem k'o ratnik na frontu.

Za usnama tvojim , dodirom mekim.

Proslu noc cu da snevam vasceli dan, 

jer zatreperim , k'o list breze na vetru, kad se setim,

i cekam, noc novu, da ti opet sebe celu dam.

 

Trosi se Oktobar.

Opada k'o sa grane list.

Topi se leta zar.

Jos malo pa ce pasti

sneg beo i cist.

Kruni se mesec zut,

k'o zrnevlje s klipa kukuruza,

za kraljicu sneznu se priprema put

da zablista zima ko Andjeoska suza.

Zlati Sunce topola grane,

i breze , kose svoje , zlatom pokrise.

Sve se na pocinak sprema da krene.

Budni ostace svati sto curu isprosise.

Iz daljine se cuje crkvenih zvona zvon.

Svetle prozori Bozije kuce.

Veceras se , eto, zeni on

nezni ubica moje srece.

Kad novo jutro zarumeni

Oktobra zutog ostace samo bleda sen.

On ne pripada vise meni.

Pred ljudima i pred Bogom

od danas on je samo njen.

 

Od danas stavljam tacku.

Sanjalica se odrice svojih snova.

Za dusu , pakost pribadam, kao znacku,

od sutra ja sam neka druga , nova.

Ranise mi dusu ti muski stvorovi.

Bezbroj puta zbog njih sam u blato pala.

Ko baloni od sapunice rasprsise se moji snovi,

svi se oni igraju, to nisam znala do sada.

Nisam znala to do sada,

al sada naucih i lekciju tu,

zato cu da im se svetim od sada,

svi ce me zeleti , ali imace me samo u snu.

Zamrzoh nacisto musli rod,

ni jedan mi ne treba ni blizu.

Od mene napravise krpu za pod,

mesto bisera , suze lijem u nizu.

Al danas kazem dosta je,

ljubav za mene ne postoji vise.

Prica moja prosta je ,

nit mi sunce sije , nit mi liju kise.

Zbog bezdusnog muskog stvora,

ja izgubih najlepsi deo duse svoje,

okusice snagu besa moga,

svu jacinu moje oluje.

Postajem pakosna i nemilosrdna zena,

koja stiklom muski rod gazi,

bezdusna tamna sena,

rukom smrti sto miluje i mazi.

Poljubac moj bice poljubac smrti,

hladnoca groba moje ruke dodir.

Mozda ce nekad moje srce ritmom strasti biti,

ali vise nikad u srcu ljubavi nemir.

 

Ako nemas nista u planu,

po ovom tmurnom i kisnom danu,

ja bih da dodjem malo do tebe,

pa da se sakrijem pod tvoje cebe,

da te nezno posvuda ljubim,

da na ramenu tvom zaspem , pa se probudim,

da se u zagrljaj tvoj skrijem

i sa usana tvojih jos malo pijem.

Pa kad dan zameni tama

ja cu kuci svojoj, polako, sama

po secanju cu da prebiram

i ponovni susret da sanjam,

i radovacu se kao dete

kad me Vi , drago moje opet pozovete,

da ti opet u zagrljaj poletim

kao ptica ,nezno , na dlan da ti sletim.

 

 Tece noc k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti cudno usnio
vidjeh tebe pored mene
nase kceri nerodjene
u goloj se vodi budio

Ref.
Ej, ne vjeruje
srce pameti
ej, pa me tjera
tamo gdje si ti

Za pokoru sto te volim
imenom se tvojim molim
tebe molim, Boga preklinjem
gazio bi' hladan kamen
i po trnju zivi plamen
samo dahom da te dotaknem

Ref. 2x

Tece noc k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti cudno usnio
sretna zvijezda padalica
pala preko tvoga lica
a nisam je jadan vidio

 

Preplavi me kao more sto obalu svoju plavi,

nezno, bescujno mi zelju u telo stavi.

U snove mi se uplete k'o riba u mrezu

i samo pozelim snena da me ruke njegove stezu.

Noc  zvezda puna je njegova scena

na kojoj on igra u mome filmu

i dok se u njegovom zagrljaju budim snena

poljupcima svojim u meni on budi zenu.

Cudno je to, kad zena poput mene

vecito hladna ko najhladnije stene

najednom od vatre gori sva

vatra ljubavi me budi iz sna....

Ponekad k'o zbunjeno dete neko

gledam u sebe i ne prepoznajem se;

ljubav moja me doceka meko

i ko nikada pre, predajem se...

Cudno je to da zena kao ja

bogatstvo za njegov poljubac bih dala

U njegovom oku moj lik sja

glasno sad kazem "volim ga"

priznajem javno ono sto dusa je davno znala.

 

On ume jednim pogledom

da probudi u meni nemire.

I jednim dodirom da probudi

pozaspale moje leptire.

U njega  dok gledam osetim

slabost u kolenima.

I srce ovo na tren zastane

krv brze potece mojim venama.

Pitam se, a trebalo ne bi

dal je ljubav ovo ili strast samo

i samo zelim da me ljubi

da osvanem u zagrljaju tom

Njegove ruke su ruke carobnjaka

a usne njegove nektar sto bogovi piju

put do raja noc je svaka

kad nam srca u istom ritmu biju.

Ja krila sirim dok sam sa njim

i letim smelo u nebeske visine

samo kraj njega umem da zivim

on ima ono nesto sto budi mene.

 

On ume jednim pogledom

da probudi u meni nemire.

I jednim dodirom da probudi

pozaspale moje leptire.

U njega  dok gledam osetim

slabost u kolenima.

I srce ovo na tren zastane

krv brze potece mojim venama.

Pitam se, a trebalo ne bi

dal je ljubav ovo ili strast samo

i samo zelim da me ljubi

da osvanem u zagrljaju tom

Njegove ruke su ruke carobnjaka

a usne njegove nektar sto bogovi piju

put do raja noc je svaka

kad nam srca u istom ritmu biju.

Ja krila sirim dok sam sa njim

i letim smelo u nebeske visine

samo kraj njega umem da zivim

on ima ono nesto sto budi mene.