Poticem iz porodice u kojoj je isprepletano vise nacija i samim tim zastupljene dve hriscanske veroispovesti.Mamin tata je bio po svom ocu nemac po majci madjar i samim tim po veroispovesti pripadao rimokatolicizmu. Majka moje majke je bila srpkinja i samim tim pravoslavne veroispovesti.Kako ljubav ne zna za granice ni nacije ni veroispovest i kako je sve moguce dovesti u red samo kad se hoce dokaz su upravo moj deka i baka koji su svoj zivot tako uredili da ni jedan od njih dvoje nije bio ostecen za mrvu od onog na sta je ponikao.Baka je drzala sve pravoslavne svece i krsnu slavu Sv. Petku,ali su se u kuci ravnopravno drzali i svi rimokatolicki sveci.Deca su im bila naizmenicno krstevana jedno u pravoslavnoj crkvi drugo u katolickoj..pa tako imam dve tetke koje su pravoslavke sa srpskim imenima i moja majka i jos dve tetke koje su katolkinje i s madjarskim imenima.
Roditelji mog oca ,slovaci po nacionalnosti ,nisu ni pravoslavci ni katolici, oni su vernici pravca,da se tako izrazim, pod nazivom Nazareni. Za zivota mog oca nisu dozvolili da me krste ,pa sam ja tako do dana danasnjeg ostala ne krstena ,ali sa ogromnom verom u sebi i ljubavlju prema pravoslavlju.
Kad sam se udala, mislila sam da ulazim u katolicku kucu obzirom da mi je muz bio po ocu polu madjar polu nemac ,a po majci srbin,ali u Vojvodini takve "mesavine"su sasvim normalna pojava. Medjutim svekar je ateista, a njegovi roditelji su poput roditelja moga oca isli u Adventisticku crkvu, narodski poznata kao pokajitska crkva.Prvi Bozic drzali smo katolicki jer sam bila ubedjena da je on katolik,medjutim kad nam se rodio prvi sin ,dodje nam krstevni kum moga muza na babine. Secam se da je izmedju ostalog rekao:" Sad ste porodica, trebalo bi da uzmete slavu,sveca nekog da vas cuva ,vas i kucu vasu." Kako da uzmemo slavu kad smo katolici upitah ja u cudu,a kum se nasmeja i objasni mi da je muz moj krsten u pravoslavnoj crkvi i da je on nekada u toj crkvi bio svestenik .
Tog leta odlucismo se da nam kucna slava bude Sv. Nikola. Nedelju dana pred samu slavu muz je doneo ikonu u kucu i ja sam dugo razmisljala gde da je okacim..nisam znala ali sam je ,valjda instiktivno, okacila bas na istocnom zidu kuce. Komsinica mi je dala bosiljak, a kum je dosao da nam objasni detalje i da nas upozori da je Sv. Nikola posna slava jer pada u vreme velikog posta i da nikako ne smemo da mrsimo taj dan,bez obzira dal postimo ili ne.
Par dana pred slavu trebao je svestenik da sveti vodicu,ali muzevljeva baba stade na kapiju ,nagrdi svestenika,nagrdi nas,svestenik se okrete ode, muz osta da se svadja sa babom, a ja pobegoh u kucu i skrih se u kupatilo plakajuci. Te zime baba dade svoju dusu Bogu a ja pozvah svestenika da dodje i sveti vodu o Vaskrs.
Te godine u decembru ,pa cak dve nedelje pred slavu poceh da pripremam sve sto treba. Kucu sam uglancala, odabrala iz recepata razne djakonije..secam se da sam za predjelo sluzila riblju pastetu na prepecenim kriskicama hleba sa ukrasima od kolutica sargarepe ,krastavaca iz tursije, i maslinkama. Glavno jelo bese pastrmka u vinu..koju je spremio moj muz, kao i riblju corbu. Bilo je tu jos i sarmice od pasulja, riblji fileti, rizoto sa povrcem, przeni oslic. Od kolaca behu neki posni puzici,zvezdice sa orasima, posna bajadera..Slavski kolac sam sama umesila i sama ukrasila i dobila pohvale od svestenika koji je dosao da nam isti reze. Zito, vino, sveca..
Tog dana od jutra pa do kasno u noc bila je puna kuca sveta. Dodjose krstevni kum moga muza i kuma i njihov sin,pa nasi vencani kumovi, svestenik koji je ostao na rucku..razni nasi prijatelji ,moja majka..koja ne voli ribu ali su joj se sarnice sa pasuljom posebno dopale. Bese lepo..veselo, ne suvise jer jos nije bilo godina kako je muzevljeva baba umrla, ali bese lepo. I tako svake naredne godine.
Svekar ateista ,kad bi dolazio na godisnji odmor,trazio je od nas da sklonimo ikonu. Da bi izbegla svadju dan pre njegovog dolaska ikonu bi unosila u nasu spavacu sobu.
A onda smo kupili nasu kucu.
Mog muza je strasno nerviralo sto za slavu ne moze da pece prase. Ja sam bila glavni krivac, jer nisam postovala njegovu zelju.Zadnju slavu koju smo zajedno docekali obelezila je teska svadja ,upravo zbog praseta. Bio je kupio prase i trebao je da ga "uredi" dan pred slavu. Po njegovom obicaju nije me pitao nista ,vec me je samo obavestio da ce da ide kod komsije da sredi prase za sutra, na sta sam ja rekla samo: " Donesi prase, i cekaces slavu sam. Pa objasnjavaj gostima gde ti je zena. Dok sam ja domacica u ovoj kuci se za slavu nece mrsiti."
Vecina komsija drzi takodje Sv. Nikolu kao kucnu slavu i svi oni imaju mrsnu trpezu. Neki stave ribu "da prikazu" da je posna slava,ali ipak krkaju prasence, a moga muza je bilo sramota sto imamo na stolu ribu "kao neki slepci."Ta slava je prosla relativno dobro..mada su se gosti vremenom osipali,jer bi do kraja dana moj muz poceo da zaplice jezikom usled prekomerno popijenih casica rakije, tako da je tog dana bio samo njegov krstevni kum i nas vencani kum i moja majka kojoj sam toga danas saopstila da se ne iznenadi ako me uskoro ugleda na vratima sa decom i koferima. Bila je veoma iznenadjena..Nas dvoje smo odavali utisak srecnog bracnog para. Bese to samo sminka.
Danas, kuca u kojoj smo ziveli zvrlji prazna i ceka procenu ,pa da se proda.Zadnji put tamo bejah negde u maju. Nisam mogla da se suzdrzim,plakala sam satima.Sve je onako ili slicno kako sam ostavila. Moja kuhinja,gde sam pripremala razne djakonije..dnevna, gde sam sluzila goste..trpezarija..spavaca..decija soba.Samo je svo cvece propalo.Slike po zidovima.Goblen "Tajna vecera" u spavacoj...Basta, sto u dvoristu ispod ogromne tresnje ,gde sam jutrom u toplim danima pila kafu uz cvrkut pticica i miris ruza mojom rukom posadjenih i negovanih..Moja basta..i secanja..radost i smeh deciji..tuga ,bol,svadje,uvrede..
I ikona Sv. Nikole na zidu..na istocnoj strani.
On se ozenio. Presao kod zene da zivi,i drzi takodje Sv. Nikolu..ostvario mu se san..stavio je peceno prase na sto...
Ljubav nestaje, polako istice zrno po zrno
k'o pesak iz starog pescanog sata.
i ne znam sta srce ceka samo
tu kraj, tvoga srca, zatvorenih vrata.
Vreme je odavno proslo,da krenem
trebala sam odavno, ali vracam se
ni sama ne znam zasto.Prenem
se iz sna i k'o u bunilu vratim se.
I posecem se opet o srcu slomljenih snova
porezem dlanove o tvoje reci
placem,u suzama zaspim pa budim se iznova
k'o moze moj pad da spreci?
I misle drugi da letim slobodna
ko pahulja bela nosena vetrom
a ja padam sve dublje bolom nosena
valcer poslednji plesem sa tugom.
I nestaje ljubav,topi se ko sneg s proleca
ostaju tragovi sto skrise se u seni
to bese moja ljubav najveca
sto ostavi traga duboko u meni.
Verujem u sudbinu.Verujem da smo svi ovde na zemlji sa nekim razlogom ,nama nepoznatim,ali nismo "pali" s marsa..Postoje razlozi koje mi ne razumemo,dogadjaji nad kojima nemamo moc upravljanja..
Moj zivot je poceo da se resava daleko pre mog rodjenja..
Moja baka po majci rodom je iz okoline Jagodine. Deka ,majcin otac je iz Kovina..Drugi svetski rat ih je doveo oboje u Beograd. Tu su se sreli ,zaljubili i osnovali porodicu..
Zeleli su oboje zarko sina..neko ko ce nastaviti porodicnu lozu..ali volja Bozija je bila drugacija..
Moja majka je trece od osmoro dece. Pet devojcica je prezivelo, dve devojcice i sin jedinac su nazalost preminuli jos kao deca.
Ziveli su u Beogradu, tacnije na Karaburmi u ulici koja se zove Karpatska..tamo su imali stan u vlasnistvu, ali je deka moj odlucio da svoju porodicu dovede u Vojvodinu tacnije u Banat. Moja majka je bila devojka vec od 18 leta kad je stupila u Vojvodjansku ravnicu i iste godine bezmerno se zaljubila u mog tatu. Zabavljali su se tri godine, tajno, jer moja baka nije bas blagonaklono gledala na tu vezu , a ni tatini roditelji. Ipak njih dvoje su se izborili i vencali se .Osnovase svoju malu porodicu. I kao sto to biva ubrzo posle vencanja objavljeno je da mlada ceka bebu. Nigde kraja njihovoj sreci. Moj tata tada odlucuje ,kao i vecina ljudi pocetkom '70 godina da ode u inostranstvo trbuhom za kruhom. Strana zemlja bese Austrija. Majka osta u tadasnjoj Jugoslaviji da saceka da se porodi pa da mu se pridruzi.
Sestra se rodila septembra meseca kao nedonosce..
24. decembra sestrica umire u cetvrtom mesecu svog zivota..sahranise je a tata je i ne vide...umesto na njenu sahranu stigao je na sahranu svom tastu , mom deki kome je srce prepuklo od bola sto je svoje prvo unuce stavio u crnu zemlju.
Pokusase majka i otac da pokupe ostatke svog zivota i da nastave dalje. Otac se zakleo da njegova stopa nikad nece napustiti zemlju pa makar morao da prosi da bi preziveo.
Posle nekoliko meseci zasjalo im je sunce srece jer je majka ostala noseca sa mnom.
Zivot se polako vratio u normalu i moje rodjenje je prividno zacelilo njihove rane za izgubljenim prvencetom.
Poceli su da se kuce. Tata je hteo da podigne kredit da zidaju kucu . Majka je cekala drugo . tj trece dete.
A onda...
22. decembra u 20 casova i 45 minuta zazvonio je telefon.
Majka se javila...i stropostala na pod.
Javise joj da joj je muz stradao u saobracajnoj nesreci
Mog oca udario je automobil marke WV zvan buba odbacio ga 20-tak metara. levom polovinom tela pao je na asfalt, desnom na bankinu..bio je na mestu mrtav..cela leva strana bila mu je smrskana.
Imao je 31 godinu.
Na dan sahrane majku su morali hitno da prevezu u porodiliste. Decak kojeg je nosila umro je u njoj.
Posle par dana ,kad su je otpustili iz bolnice, majka je otisla u kucu svojih sestara da vidi dal sam ja tamo,one joj rekose da sam kod ocevih roditelja.Kako u to vreme saobracaj autobuski bio veoma redak ,majka se uputila pesice..put je vodio pored groblja gde je sahranjen moj otac. Svratila je da vidi kako su mu grob namestili i onesvestila se .
Nasli su je tek ujutru polumrtvu..
Od tog dana ona je invalid..
Od tuge i bola zbog svojih gubitaka dozivela je 4 nervna sloma, ali je ipak sve to prevazisla i nastavila sa ostacima svog zivota i ostacima svoje porodice tj. sa mnom..ja sam joj bila jedina radost.
Mnogo godina kasnije decembar se pokazao u pravom svetlu opet.
25 decembra sam napustila muza..vise se jednostavno nije moglo...
Ove godine ,opet u decembru, izgubih najvecu ljubav svog zivota.
Mislim da ce se sad prokletstvo decembra smiriti na neko vreme,ali me jeza hvata svake godine kad dodje decembar..
Eto zasto ne volim decembar.
Nad ravnicom pade prvi sneg,
pokri oranje i travicu zelenu.
Iz krila Andjela perce,nebeski teg
zaborava pokri ruzu uvelu.
Na belom pokrivacu ledenom,
crne se vrane zlosutnice.
Reci odzvanjaju praznom kucom.
Prazne su i puste ulice.
Iz odzaka se vije crn dim,
i oblaci sivi ljube ravnicu.
U zimskim danima tim,
vetar skripi niz ulicu.
Jos samo zena jedna na prozoru,
sto ga mraz cipkom svojom isara;
stoji nepomicno danima tu
nema ceka novu zoru.
Niko ne vidi suzu
sto iz oka pade u ocaju
u ledenicu malu se pretvori
i sledi srce zgrceno u bolu.
Sta to sa mnom desava se?
Zasto ne mogu od tebe da odem?
Zasto stalno tebi vracam se?
Zasto, kad ne mogu vise nista da dam.
Kakve to sile me teraju,
da ljubav ovu u grudima
pretvaram u ironiju
i da te secem recima?
Kao posednuta da sam,
zlo u meni vrca.
Ili samo povredjena
pa dusa u bolu grca.
Ne znam . Sve tako nestvarno je
Obmana i opsena sve je.
Znala je to dusa ova,
od pocetka sve znala je.
********************************
Dolazim niotkuda.Idem nikamo.
Zivim na proplanku iluzije i sna.
Na pola puta od zemlje,
na pola puta do neba.
U kosi mi lasta krilo skriveno,
U oku kisa novembra.
U dusi vetar polarnih zima.
Prsti su mi uvelo lisce javora.
Obrazi presahlo korito slane vode
sto iz ociju izvirase.
Usne pustinja, vode slatkih poljubaca zedna.
Na trepavicama je magla zaborava.
Pod obrvom jezero tuge
u kojem Sunce umire i zvezde nestaju.
Ja sam samo mrva, trun
sto ti ga vetar nestasni u oko naneo.
Tren jedan tvog zivota.
Vetrovi zaborava ce me zatrpati
prasinom tuge i ocaja.
Tu sam, na pedalj od tebe.
Osetim tvoj dah u kosi svojoj,
pa ipak, duse nam dele
svetlosne godine ,a bejah ti nekada najdraza.
U srcu si me cuvao
Kao kap vode na dlanu.
Sad sve je proslo.
Zbog tebe nestajem polako.
Pretvaram se u prah.
Ruza od mraza oprljena vene,
ceka sneg da je pokrije
da dusu moze da ispusti
daleko od ociju radoznalih,
skrita u tom belilu cednosti i cistote.
I ja tako umirem
skrivena u velu tamne noci.
Svake noci umre deo mene
da niko ne vidi.
A ti i ne znas da cu uskoro
vecnost postati.
Zbog tebe.
A voleo si me nekada....
Pijem kafu juce na pauzi za dorucak i gvirkam svakih 10 sekundi na telefon nadajuci se da ce me se setiti i pustiti makar porukicu neku,ali telefon cuti..ni da bekne...
Pre nekog vremena kupih jednu knjigu o astrologiji od Mileta Dupora..videse je moje koleginice i otada nemam mira..ne zbog knjige..Pokupise se sve devojke u firmi sa jednom jedinom molbom..da "vidim" kad ce se udati..htedoh da im podviknem.."udacete se..ne brinite,od varjace, muza i svekrve necete pobeci..gde zurite toliko?" ,ali se suzdrzah i popustih i pokusah ,sa svojim skromnim znanjem i uz pomoc pomenute knjige i jos par slicnih da im dam neke odgovore trudeci se da im ne ubijam snove, ali ni da ih lazem i izmisljam.
Uglavnom smo se super zabavile..bilo je smeha do suza,jer sam im ta tumacenja predstavila na jedan vrcav nacin..
A onda mi dodje jedno devojce sa molbom da joj uradim uporedni horoskop za nju i njenog decka..
Volim sinastriju, tacno se moze videti gde su prepreke u jednoj vezi ma kakva ona bila..opet sa mojim skromnim znanjem rekoh joj da su njih dvoje o.k. sto je i istina..ni jedan los aspekt nemaju..
Ali, pomenuto devojce mi pridje juce i upita me jos jednom..ocigledno nije bila zadovoljna mojim odgovorom, sta kazu zvezde za nju i njenog dragog..gledam je ja..nemam toliko znanja da bih joj rekla nesto vise nego prvi put, a nemam ni vremena da preturam po knjigama da bih pronasla nesto vise i zadovoljila njenu znatizelju...
I na kraju joj rekoh samo:"Vas dvoje ste o.k. Niko ne moze da zna koliko ce jedna veza da traje ,imam primer gde dvoje imaju mnogo bolje aspekte nego ti i tvoj decko, ali su pukli ovih dana. Sve je stvar volje i odluke..svako kroji svoju sudbinu."
A to dvoje koje pomenuh stvarno imaju predivne aspekte..oni koji se iole razumeju u astrologiju znace sta znaci konjikcija Sunca i Meseca..po Miletu Duporu to je Andjeoski aspekt, jednostavno i jako privlacenje koje traje do groba, osobe koje imaju ovakav aspekt najcesce svoju vezu krunisu brakom, to je duhovna ljubav...Tu je i Njegova Venera na njenom Ascedentu..tj. konjukcija Venere i Asc...opet po Miletu Duporu oznacava odlicne odnose i ljubav vlasnika Venere prema vlasniku Asc...Vlasnik Venere zadrhti pri susretu..Sekstil Njegov Neptun , njena Venera ..jos jedan predivan aspekt...po Miletu Duporu visa ljubav,vanzemaljska,ekstaza..Neptun inspirise Veneru..podstice ono najbolje u njoj..u ovom slucaju vlasnica Venere iznedrila je predivne pesme i crteze.. Tu su jos trigon NJegov Jupiter Njen Jupiter opet sretna veza..trigon Njegov Jupiter njen Merkur koji znaci prijatan razgovor ovo dvoje..ali...
Postoje i izazovni aspekti..egzaktni kvadrat Njenog Saturna i Njegovog Meseca...po Duporu.."ledeni Judin poljubac", antipatija, trovanje odnosa..Tu je i egzaktni kvadrat Njenog Marsa i Njegovog Sunca..antipatija, zloupotreba,preterani zahtevi,sudar ambicije i casti,netakticno ponasanje,uvrede..Ova dva kvadrata se ,cini mi se ,nadopunjuju jedan drugi, unistavaju odnos...
Tu je kvadrat Njegovog Marsa i Njene Venere...ako se uzme u obzir da je Njegov Mars u skorpiji a njena Venera u Vodoliji..Mars u skorpiji je u sedistu,jak posesivan,ljubomoran..obojen sazvezdjem riba tj 12 poljem u kome se nalazi u njegovom natalu znaci da on to sve zadrzava u sebi ,cuti..dok je Njena Venera jedna vesela ,ne posesivna ,pomalo ekscentricna..voli da se igra,da zavodi na jedan detinji nacin,da koketuje..to nervira Njegovog Marsa..strasno ga nervira,ali Mars cuti ne prica..
Konjukcija Njegov Saturn NJeno Sunce dodatno komplikuju stvar..po Duporu: suva erotika;stede za stare dane! odeljeni kreveti, kasno se sete da je moglo i drugacije. Muz obicno stariji. Vernost je tu ,ali cemu; Sunce ceni iskustvo .Saturn zeli sjaja, spekulacije iza toga nakon drugih napora donesu zavidnika. U horoskopu zene to je teska sudbina muza, nesnosna i dosadna duznost.
Da sve bude komplikovanije..Njegov Mesec pada u Njeno 12 polje..polje Karme..a Njeno Sunce u Njegovo 4 polje...opet Karma..
Problem sa Karmickim vezama je sto traze od natusa da rade na sebi,da se menjaju..a ovo dvoje ne zele da se menjaju...i u takvim slucajevima,potpomognut svim pomenutim kvadratima veza prerasta u mucenje.."Ne mogu sa tobom, bez tebe jos teze"
Ako spomenem jos da je Njegova Venera u konjukciji sa Njenim Plutonom, sto po Dupru znaci "svim bice ulazi u druga ali ga i razara"..stradaju oboje..
Oboje znaju sve pomenute aspekte...znaju gde su zamke. Potrebno je jako puno snage i volje da se ovi izazovni aspekti prevazidju..jer po jednoj definiciji "kvadrati traze da se izdignemo iznad nas samih", nisu to bauci,samo Nebo trazi da budemo bolji..
I oboje resise da odustanu..prvo On..posle nekog vremena, umorna od moljenja odustade i Ona..Svi ti izazovni aspekti se pokazase u pravom svetlu tumacenja.
I nosena svim gore pomenutim. dodjoh do zakljucka da ipak svako kroji svoju sudbinu.
A telefon cuti i danas...a tako bih volela bar cvetak da mi pusti...
"Nit sa tobom nit bez tebe
nema mojoj boli ljeka
kad sam s tobom ubijas me
a bez tebe smrt me ceka"
Setam ulicama svog grada
dok se kisa u sneg pretvara,
na dlan mi pahulja prva pada
tugu u osmeh pretvara.
Pitas me:" Sto ste tako sami?"
I pogledi nam se srecu,
Tvoje oci k'o zvezde blistaju u tami.
od pogleda tvog leptirici telom mi polecu.
Zbunjena ne govorim nista,
pogled skrivam ispod trepavica.
Osmeh neki cudan na licu mi blista,
dok mi pahulje rukom svojom brises sa lica.
Pricas mi o sebi dok hodamo lagano;
i moja ruka se cudom u ruci tvojoj nadje.
Vise mi ne smeta kisa sto pada gradom
sve cesce sebe u tvom oku nadjem.
I bi mi zao kad pred kapiju moju stasmo,
i sto je opet prazna ruka moja.
Zar prvog poljupca osetismo
Dve senke na zidu jedna senka je postala.
Jos dugo sam u mraku kraj prozora stajala
pitajuci dal cu te ikad sresti opet
sto ljubih neznanca nisam se pokajala.
Sve bih ponovo, zbog tebe bih presla svet.
Nek su ti proste sve suze moje.
I sve one reci kojima si mi dusu ledio.
Ja pamticu samo ono najbolje tvoje.
I prastam ti sva cutanja tvoja
i one dane kad si me zvao mila moja
a u tvom srcu vec odavno me nije bilo.
I nije bitno ko je kriv i ko prvi poceo je
ubila sam ljubav tvoju i ti si moju obrisao
i samo tuga sada ostala je.
Stvarno, veruj mi, zelim ti srecu sad.
I jos uvek brinem dal' si dobro,
jer negde u srcu mom jos uvek si mi drag.
I ne znam zasto..trebalo ne bi,
al' ko sam ja da bih ti sudila.
Moje je da oprostaj dam ti.
Nikada zlo ti ne bi pozelela.
I zato nek ti je prosto sve,
ti putem svojim kreni ,ja cu svojim poci.
Decembar je,uskoro ce sve pokriti sneg,
na mojoj dusi pasce perce andjela
perce zaborava ,najveci nebeski teg.
Koracam lagano ulicom svog grada.
Novo se jutro radja u dusi.
Tugu lagano iz srca brisem sada,
sve bedeme njene sada rusim.
Volela sam te i ti si to znao.
Dadoh ti dusu ,srce i telo,
a ti si mi samo osmehe krao,
ote mi srce iz grudi celo.
Al' sad kazem dosta je.
Ne dam vise ni trun srca svog.
Dusa da pati prestala je,
ne zelim te vise blizu srca svog.
Hocu osmeh i srecu,
radost da zameni tugu,
hocu ljubav mnogo vecu;
ja ti ne valjam,izvoli nadji drugu.
I ja cu potraziti nekog
ko ce znati mene da voli,
pa cak i samoca od odbijanja tvog
manje ce da me pece i boli.
I znaj zato da mi novi dan u dusi svice,
i novo prolece siri moja krila.
Nova zora bez tebe isto lepa bice;
a ja cu opet biti ona sto sam bila.
Zelim...
Da po tebi prospem poljupce kao zvezda prah,
ruke tvoje oko struka osetim.
Tvog poljupca na vratu vreo dah,
od dodira tvog da zadrhtim.
Zelim...
Da dodirom svojim u tvom oku probudim plam.
Poljubac nezan na usne da spustis mi.
Da budes sa mnom,vise nikad sam,
pod zvezdama zagrljeni ja i ti.
Zelim...
Da san stvarnost postane,
ti i ja za vecnost celu zajedno.
I posle smrti ljubav da ostane,
na nebu ispisana u jato zvezdano.
Bila sam tuzna kad si me sreo.
Dade mi tvoje radosti deo.
Pokaza mi kako su lepe ptice,
sjaj zvezde repatice.
Zasja iskra u oku mom,
zaplamti vatra u srcu tvom.
Sada opet tuzna stojim tu,
Jer ti nesta k'o pahulja bela.
Tuzni smo svak u svom svetu,
srca nam prepuna bola.
Uspeh je to bas neki.
Od jednog , dvoje tuzni ostase.
Mesto pogleda sretnog,pogled je preki
sve nam radosti nestase.
I zasto sve to desi se?
Zbog gluposti i sujete,
izgubih te, izgubio si me,
tuga nam samo ostade.
Ne priznajem rastanke,
i nikad necu.
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet koji tek nice.
Kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda ,još prazna zora
mesecevo srebro ucuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane.
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora,
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem.
I zato ne dam, i zato necu
i zato rastanke ne priznajem.
Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim,
želim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima dok postojim.
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslacka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu.
Zato ne dam i zato necu.
Zato moj odraz još vešto krije
istih osmeha tajne daleke.
Zato cu uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu.
Još uvek naš cvet negde nice,
još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri slecu.
Svi su rastanci tužne price
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad necu.
Mika Antic
