Categories
My Links
NE VOLIM DECEMBAR
vilabezkrila | 16 Decembar, 2009 12:47

Verujem u sudbinu.Verujem da smo svi ovde na zemlji sa nekim razlogom ,nama nepoznatim,ali nismo "pali" s marsa..Postoje razlozi koje mi ne razumemo,dogadjaji nad kojima nemamo moc upravljanja..


Moj zivot je poceo da se resava daleko pre mog rodjenja..
Moja baka po majci rodom je iz okoline Jagodine. Deka ,majcin otac je iz Kovina..Drugi svetski rat ih je doveo oboje u Beograd. Tu su se sreli ,zaljubili i osnovali porodicu..
Zeleli su oboje zarko sina..neko ko ce nastaviti porodicnu lozu..ali volja Bozija je bila drugacija..


Moja majka je trece od osmoro dece. Pet devojcica je prezivelo, dve devojcice i sin jedinac su nazalost preminuli jos kao deca.
Ziveli su u Beogradu, tacnije na Karaburmi u ulici koja se zove Karpatska..tamo su imali stan u vlasnistvu, ali je deka moj odlucio da svoju porodicu dovede u Vojvodinu tacnije u Banat. Moja majka je bila devojka vec od 18 leta kad je stupila u Vojvodjansku ravnicu i iste godine bezmerno se zaljubila u mog tatu. Zabavljali su se tri godine, tajno, jer moja baka nije bas blagonaklono gledala na tu vezu , a ni tatini roditelji. Ipak njih dvoje su se izborili i vencali se .Osnovase svoju malu porodicu. I kao sto to biva  ubrzo posle vencanja objavljeno je da mlada ceka bebu. Nigde kraja njihovoj sreci. Moj tata tada odlucuje ,kao i vecina ljudi pocetkom '70 godina da ode u inostranstvo trbuhom za kruhom. Strana zemlja bese Austrija. Majka osta u tadasnjoj Jugoslaviji da saceka da se porodi pa da mu se pridruzi.


Sestra se rodila septembra meseca kao nedonosce..
24. decembra sestrica umire u cetvrtom mesecu svog zivota..sahranise je a tata je i ne vide...umesto na njenu sahranu stigao je na sahranu svom tastu , mom deki kome je srce prepuklo od bola sto je svoje prvo unuce stavio u crnu zemlju.


Pokusase majka i otac da pokupe ostatke svog zivota i da nastave dalje. Otac se zakleo da njegova stopa nikad nece napustiti zemlju pa makar morao da prosi da bi preziveo.
Posle nekoliko meseci zasjalo im je sunce srece jer je majka ostala noseca sa mnom.
Zivot se polako vratio u normalu i moje rodjenje je prividno zacelilo njihove rane za izgubljenim prvencetom.
Poceli su da se kuce. Tata je hteo da podigne kredit da zidaju kucu . Majka je cekala drugo . tj trece dete.


A onda...


22. decembra u 20 casova i 45 minuta zazvonio je telefon.
Majka se javila...i stropostala na pod.
Javise joj da joj je muz stradao u saobracajnoj nesreci
Mog oca udario je automobil marke WV zvan buba odbacio ga 20-tak metara. levom polovinom tela pao je na asfalt, desnom na bankinu..bio je na mestu mrtav..cela leva strana bila mu je smrskana.


Imao je 31 godinu.


Na dan sahrane majku su morali hitno da prevezu u porodiliste. Decak kojeg je nosila umro je u njoj.


Posle par dana ,kad su je otpustili iz bolnice, majka je otisla u kucu svojih sestara da vidi dal sam ja tamo,one joj rekose da sam kod ocevih roditelja.Kako u to vreme  saobracaj autobuski bio veoma redak ,majka se uputila pesice..put je vodio pored groblja gde je sahranjen moj otac. Svratila je da vidi kako su mu grob namestili i onesvestila se .
Nasli su je tek ujutru polumrtvu..


Od tog dana ona je invalid..

Od tuge i bola zbog svojih gubitaka dozivela je 4 nervna sloma, ali je ipak sve to prevazisla i nastavila sa ostacima svog zivota i ostacima svoje porodice tj. sa mnom..ja sam joj bila jedina radost.


Mnogo godina kasnije decembar se pokazao u pravom svetlu opet.
25 decembra sam napustila muza..vise se jednostavno nije moglo...
Ove godine ,opet u decembru, izgubih najvecu ljubav svog zivota.
Mislim da ce se sad prokletstvo decembra smiriti na neko vreme,ali me jeza hvata svake godine kad dodje decembar..


Eto zasto ne volim decembar.

 #
PRVI SNEG
vilabezkrila | 15 Decembar, 2009 08:14

Nad ravnicom pade prvi sneg,

pokri oranje i travicu zelenu.

Iz krila Andjela perce,nebeski teg

zaborava pokri ruzu uvelu.

Na belom pokrivacu ledenom,

crne se vrane zlosutnice.

Reci odzvanjaju praznom kucom.

Prazne su i puste ulice.

Iz odzaka se vije crn dim,

i oblaci sivi ljube ravnicu.

U zimskim danima tim,

vetar skripi niz ulicu.

Jos samo zena jedna na prozoru,

sto ga mraz cipkom svojom isara;

stoji nepomicno danima tu

nema ceka novu zoru.

Niko ne vidi suzu

sto iz oka pade u ocaju

u ledenicu malu se pretvori

i sledi srce zgrceno u bolu.

 #
NA KORAK OD ZEMLJE,NA KORAK DO NEBA
vilabezkrila | 12 Decembar, 2009 08:18

Sta to sa mnom desava se?

Zasto ne mogu od tebe da odem?

Zasto stalno tebi vracam se?

Zasto, kad ne mogu vise nista da dam.

Kakve to sile me teraju,

da ljubav ovu u grudima

pretvaram u ironiju

i da te secem recima?

Kao posednuta da sam,

zlo u meni vrca.

Ili samo povredjena

pa dusa u bolu grca.

Ne znam . Sve tako nestvarno je

Obmana i opsena sve je.

Znala je to dusa ova,

od pocetka sve znala je.

********************************

Dolazim niotkuda.Idem nikamo.

Zivim na proplanku iluzije i sna.

Na pola puta od zemlje,

na pola puta do neba.

U kosi mi lasta krilo skriveno,

U oku kisa novembra.

U dusi vetar polarnih zima.

Prsti su mi uvelo lisce javora.

Obrazi presahlo korito slane vode

 sto iz ociju izvirase.

Usne pustinja, vode slatkih poljubaca zedna.

Na trepavicama je magla zaborava.

Pod obrvom jezero tuge

u kojem Sunce umire i zvezde nestaju.

Ja sam samo mrva, trun

sto ti ga vetar nestasni u oko naneo.

Tren jedan tvog zivota.

Vetrovi zaborava ce me zatrpati

prasinom tuge i ocaja.

Tu sam, na pedalj od tebe.

Osetim tvoj dah u kosi svojoj,

pa ipak, duse  nam dele

svetlosne godine ,a bejah ti nekada najdraza.

U srcu si me cuvao

Kao kap vode na dlanu.

Sad sve je proslo.

Zbog tebe nestajem polako.

Pretvaram se u prah.

Ruza od mraza oprljena vene,

ceka sneg da je pokrije

da dusu moze da ispusti

daleko od ociju radoznalih,

skrita u tom belilu cednosti i cistote.

I ja tako umirem

skrivena  u velu tamne noci.

Svake noci umre deo mene

da niko ne vidi.

A ti i ne znas da cu uskoro

vecnost postati.

Zbog tebe.

A voleo si me nekada....

 #
SVAKO KROJI SVOJU SUDBINU
vilabezkrila | 11 Decembar, 2009 09:12

Pijem kafu juce na pauzi za dorucak i gvirkam svakih 10 sekundi na telefon nadajuci se da ce me se setiti i pustiti makar porukicu neku,ali telefon cuti..ni da bekne...

Pre nekog vremena kupih jednu knjigu o astrologiji od Mileta Dupora..videse je moje koleginice i otada nemam mira..ne zbog knjige..Pokupise se sve devojke u firmi sa jednom jedinom molbom..da "vidim" kad ce se udati..htedoh da im podviknem.."udacete se..ne brinite,od varjace, muza i svekrve necete pobeci..gde zurite toliko?" ,ali se suzdrzah  i popustih i pokusah ,sa svojim skromnim znanjem i uz pomoc pomenute knjige i jos par slicnih da im dam neke odgovore trudeci se da im ne ubijam snove, ali ni da ih lazem i izmisljam.

Uglavnom smo se super zabavile..bilo je smeha do suza,jer sam im ta tumacenja predstavila na jedan vrcav nacin..

A onda mi dodje jedno devojce sa molbom da joj uradim uporedni horoskop za nju i njenog decka..

Volim sinastriju, tacno se moze videti gde su prepreke u jednoj vezi ma kakva ona bila..opet sa mojim skromnim znanjem rekoh joj da su njih dvoje o.k. sto je i istina..ni jedan los aspekt nemaju..

Ali, pomenuto devojce mi pridje juce i upita me jos jednom..ocigledno nije bila zadovoljna mojim odgovorom, sta kazu zvezde za nju i njenog dragog..gledam je ja..nemam toliko znanja da bih joj rekla nesto vise nego prvi put, a nemam ni vremena da preturam po knjigama da bih pronasla nesto vise i zadovoljila njenu znatizelju...

 I na kraju joj rekoh samo:"Vas dvoje ste o.k. Niko ne moze da zna koliko ce jedna veza da traje ,imam primer gde dvoje imaju mnogo bolje aspekte nego ti i tvoj decko, ali su pukli ovih dana. Sve je stvar volje i odluke..svako kroji svoju sudbinu."

A to dvoje koje pomenuh stvarno imaju predivne aspekte..oni koji se iole razumeju u astrologiju znace sta znaci konjikcija Sunca i Meseca..po Miletu Duporu to je Andjeoski aspekt, jednostavno i jako privlacenje koje traje do groba, osobe koje imaju ovakav aspekt najcesce svoju vezu krunisu brakom, to je duhovna ljubav...Tu je i Njegova Venera na njenom Ascedentu..tj. konjukcija Venere i Asc...opet po Miletu Duporu  oznacava odlicne odnose i ljubav vlasnika Venere prema vlasniku Asc...Vlasnik Venere zadrhti pri susretu..Sekstil Njegov Neptun , njena Venera ..jos jedan predivan aspekt...po Miletu Duporu visa ljubav,vanzemaljska,ekstaza..Neptun inspirise Veneru..podstice ono najbolje u njoj..u ovom slucaju vlasnica Venere iznedrila je predivne pesme i crteze.. Tu su jos trigon NJegov Jupiter Njen Jupiter opet sretna veza..trigon Njegov Jupiter njen Merkur koji znaci prijatan razgovor ovo dvoje..ali...

Postoje i izazovni aspekti..egzaktni kvadrat Njenog Saturna i Njegovog Meseca...po Duporu.."ledeni Judin poljubac", antipatija, trovanje odnosa..Tu je i egzaktni kvadrat Njenog Marsa i Njegovog Sunca..antipatija, zloupotreba,preterani zahtevi,sudar ambicije i casti,netakticno ponasanje,uvrede..Ova dva kvadrata se ,cini mi se ,nadopunjuju jedan drugi, unistavaju odnos...

Tu je kvadrat Njegovog Marsa i Njene Venere...ako se uzme u obzir da je Njegov Mars u skorpiji a njena Venera u Vodoliji..Mars u skorpiji je u sedistu,jak posesivan,ljubomoran..obojen sazvezdjem riba tj 12 poljem u kome se nalazi u njegovom natalu znaci da on to sve zadrzava u sebi ,cuti..dok je Njena Venera jedna vesela ,ne posesivna ,pomalo ekscentricna..voli da se igra,da zavodi na jedan detinji nacin,da koketuje..to nervira Njegovog Marsa..strasno ga nervira,ali Mars cuti ne prica..

Konjukcija Njegov Saturn NJeno Sunce dodatno komplikuju stvar..po Duporu: suva erotika;stede za stare dane! odeljeni kreveti, kasno se sete da je moglo i drugacije. Muz obicno stariji. Vernost je tu ,ali cemu; Sunce ceni iskustvo .Saturn zeli sjaja, spekulacije iza toga nakon drugih napora donesu zavidnika. U horoskopu zene to je teska sudbina muza, nesnosna i dosadna duznost.

Da sve bude komplikovanije..Njegov Mesec pada u Njeno 12 polje..polje Karme..a Njeno Sunce u Njegovo 4 polje...opet Karma..

Problem sa Karmickim vezama je sto traze od natusa da rade na sebi,da se menjaju..a ovo dvoje ne zele da se menjaju...i u takvim slucajevima,potpomognut svim pomenutim kvadratima veza prerasta u mucenje.."Ne mogu sa tobom, bez tebe jos teze"

Ako spomenem jos da je Njegova Venera u konjukciji sa Njenim Plutonom, sto po Dupru znaci "svim bice ulazi u druga ali ga i razara"..stradaju oboje..

Oboje znaju sve pomenute aspekte...znaju gde su zamke. Potrebno je jako puno snage i volje da se ovi izazovni aspekti prevazidju..jer po jednoj definiciji "kvadrati traze da se izdignemo iznad nas samih", nisu to bauci,samo Nebo trazi da budemo bolji..

I oboje resise da odustanu..prvo On..posle nekog vremena, umorna od moljenja odustade i Ona..Svi ti izazovni aspekti se pokazase u pravom svetlu tumacenja.

I nosena svim gore pomenutim. dodjoh do zakljucka da ipak svako kroji svoju sudbinu.

A telefon cuti i danas...a tako bih volela bar cvetak da mi pusti...

"Nit sa tobom nit bez tebe

nema mojoj boli ljeka

kad sam s tobom ubijas me

a bez tebe smrt me ceka"

 #
PREZIVECU...
vilabezkrila | 09 Decembar, 2009 19:27
 #
NEZNANAC I JA
vilabezkrila | 08 Decembar, 2009 20:37

Setam ulicama svog grada

dok se kisa u sneg pretvara,

na dlan mi pahulja prva pada

tugu u osmeh pretvara.

Pitas me:" Sto ste tako sami?"

I pogledi nam se srecu,

Tvoje oci k'o zvezde blistaju u tami.

od pogleda tvog leptirici telom mi polecu.

Zbunjena ne govorim nista,

pogled skrivam ispod trepavica.

Osmeh neki cudan na licu mi blista,

dok mi pahulje rukom svojom brises sa lica.

Pricas mi o sebi dok hodamo lagano;

i moja ruka se cudom u ruci tvojoj nadje.

Vise mi ne smeta kisa sto pada gradom

sve cesce sebe u tvom oku nadjem.

I bi mi zao kad pred kapiju moju stasmo,

i sto je opet prazna ruka moja.

Zar prvog poljupca osetismo

Dve senke na zidu jedna senka je postala.

Jos dugo sam u mraku kraj prozora stajala

pitajuci dal cu te ikad sresti opet

sto ljubih neznanca nisam se pokajala.

Sve bih ponovo, zbog tebe bih presla svet.

 #
NEK TI JE PROSTO SVE
vilabezkrila | 08 Decembar, 2009 09:10

Nek su ti proste sve suze moje.

I sve one reci kojima si mi dusu ledio.

Ja pamticu samo ono najbolje tvoje.

I prastam ti sva cutanja tvoja

i one dane kad si me zvao mila moja

a u tvom srcu vec odavno me nije bilo.

I nije bitno ko je kriv i ko prvi poceo je

ubila sam ljubav tvoju i ti si moju obrisao

i samo tuga sada ostala je.

Stvarno, veruj mi, zelim ti srecu sad.

I jos uvek brinem dal' si dobro,

jer negde u srcu mom jos uvek si mi drag.

I ne znam zasto..trebalo ne bi,

al' ko sam ja da bih ti sudila.

Moje je da oprostaj dam ti.

Nikada zlo ti ne bi pozelela.

I zato nek ti je prosto sve,

ti putem svojim kreni ,ja cu svojim poci.

Decembar je,uskoro ce sve pokriti sneg,

na mojoj dusi pasce perce andjela

perce zaborava ,najveci nebeski teg.

 #
DOSTA JE BILO!
vilabezkrila | 06 Decembar, 2009 07:29

Koracam lagano ulicom svog grada.

Novo se jutro radja u dusi.

Tugu lagano iz srca brisem sada,

sve bedeme njene sada rusim.

Volela sam te i ti si to znao.

Dadoh ti dusu ,srce i telo,

a ti si mi samo osmehe krao,

ote mi srce iz grudi celo.

Al' sad kazem dosta je.

Ne dam vise ni trun srca svog.

Dusa da pati prestala je,

ne zelim te vise blizu srca svog.

Hocu osmeh i srecu,

radost da zameni tugu,

hocu ljubav mnogo vecu;

ja ti ne valjam,izvoli nadji drugu.

I ja cu potraziti nekog

ko ce znati mene da voli,

pa cak i samoca od odbijanja tvog

manje ce da me pece i boli.

I znaj zato da mi novi dan u dusi svice,

i novo prolece siri moja krila.

Nova zora bez tebe isto lepa bice;

a ja cu opet biti ona sto sam bila.

 #
ZA HLADNE ZIMSKE NOCI...
vilabezkrila | 04 Decembar, 2009 20:10
 #
ZELIM
vilabezkrila | 29 Novembar, 2009 18:50

Zelim...

Da po tebi prospem poljupce kao zvezda prah,

ruke tvoje oko struka osetim.

Tvog poljupca na vratu vreo dah,

od dodira tvog da zadrhtim.

Zelim...

Da dodirom svojim u tvom oku probudim plam.

Poljubac nezan na usne da spustis mi.

Da budes sa mnom,vise nikad sam,

pod zvezdama zagrljeni ja i ti.

Zelim...

Da san stvarnost postane,

ti i ja za vecnost celu zajedno.

I posle smrti ljubav da ostane,

na nebu ispisana u jato zvezdano.

 #
POSLE I PRE
vilabezkrila | 28 Novembar, 2009 22:53

Bila sam tuzna kad si me sreo.

Dade mi tvoje radosti deo.

Pokaza mi kako su lepe ptice,

sjaj zvezde repatice.

Zasja iskra u oku mom,

zaplamti vatra u srcu tvom.

Sada opet tuzna stojim tu,

Jer ti nesta k'o pahulja bela.

Tuzni smo svak u svom svetu,

srca nam prepuna bola.

Uspeh je to bas neki.

Od jednog , dvoje tuzni ostase.

Mesto pogleda sretnog,pogled je preki

sve nam radosti nestase.

I zasto sve to desi se?

Zbog gluposti i sujete,

izgubih te, izgubio si me,

tuga nam samo ostade.

 #
MESECEVO SREBRO
vilabezkrila | 28 Novembar, 2009 08:57

Ne priznajem rastanke,
i nikad necu.
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet koji tek nice.
Kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda ,još prazna zora
mesecevo srebro ucuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane.
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora,
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem.
I zato ne dam, i zato necu
i zato rastanke ne priznajem.
Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim,
želim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima dok postojim.
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslacka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu.
Zato ne dam i zato necu.
Zato moj odraz još vešto krije
istih osmeha tajne daleke.
Zato cu uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu.
Još uvek naš cvet negde nice,
još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri slecu.
Svi su rastanci tužne price
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad necu.

                                    Mika Antic

 #
VESTICA DOBROG SRCA
vilabezkrila | 26 Novembar, 2009 11:47
Sanjam nocas da sam vestica. Mogu da pomeram stvari pogledom i isto tako da zamrznem stvari pogledom..mogu da citam misli ljudske,mogu da razumem govor zivotinja i biljaka..i ono najvaznije za vesticu..mogu da letim. Ali ja letim bez metle. Nije prvi put da sanjam da letim, i uvek isto..uzasavam se letenja u snu. Bojim se visine, a i kad hocu da se ovojim od zemlje osetim silinu nekakvu koja mi sledi krv u zilama. Ali nocas sam letela ,kao vestica..poplasih se u pocetku ali zacuh glas neki koji mi rece "mozes ti to da kontrolises, sve je to u tvojoj glavi." I poleteh ja. Nisam se odvojila vise od metra od zemlje ali letela sam..nekim ulicama,klasicnim usoranim Banatskim ulicama..i najednom jezero predamnom...Ravna povrsina vode nad kojom se izdize sumaglica zore i Sunce koje se radja u daljini.Predivan prizor. I pomislim u snu: "da je moje milo ovde da vidi ovu lepotu" i tog trenutka izgubih moci. Poceh da padam prema vodi. utvrdih da nisam bas bila na metar iznad ,posto je pad potrajao. Obala daleko. A ja slab plivac. Ali se dovukoh nekako do obale i najcudnije izadjoh na obalu suva. Ali snovi su to. I vesticija posla. Posle sanjah livadu neku prepunu cveca i ja idem kroz te divne cvetne glavice,ali se neki pametni ljudi dosetili da ograde livadu i meni bese zao sto necu vise moci da setam kroz tu lepotu. Probudih se sa teskom glavoboljom. odoh na posao i vratih se kuci jer nisam mogla da radim. A kuci..ne mogu da spavam,da jedem... Skoro me nasla skolska na facebook-u. obradovah se jako puno. Nismo se cule skoro 20 godina. Nas dve smo i rodjake. Lepo je to kad pronadjes delic doba koje pamtis samo po lepim stvarima. Volela bih da se vratim u to doba kad mi je najveci problem bila drugarica koja mi preotela decka i kako da popravim keca iz matisa..Sada se srecem sa mnogo komplikovanijim problemima, primorana sam da ih resavam kako umem i znam..Bilo bi dobro da stvarno imam moc s kojom mogu da procitam tudje misli, ali mozda i ne bi..Cudno je to kako se covek promeni kad ga pritisnu problemi, ponekad ne prepoznajem samu sebe. Napadam ljude koji su mi dragi, savetujem ih sta i kako treba da rade u svojim zivotima,kritikujem ih,zameram. a ne umem da posavetujem sebe, ne umem da se snadjem u sopstvenom zivotu. Pa se sada pitam odekle mi pravo da sudim o tudjim zivotima, mozda i meni neko zamera nesto pa ipak cuti i nista ne govori. Nisu vestice samo one koje baju oko kazanceta. Dovoljno da se covek promeni i zabode nos tamo gde ne treba,kad povredi ljude svojim recima pa da se polako ali sigurno pretvori u vesticu. Nadam se samo da necu da poruznim kao vestica, jer moram da napomenem da sam sama sebi udelila kompliment na izgled u snu..ali to je fizicki izgled..nadam se da mi dusa nece poruzneti, da cu ostati vestica dobrog srca. Odoh da zamadjijam ovu glavobolju..a mozda i usnijem moje milo..Prema njemu se ogresih najvise..Sad znam zasto sam tako dugo zidala bedeme oko sebe...njima sam stitila one koji su mi dragi..stitila ih od svoje nezgodne naravi,ostrog jezika i nepromisljenosti..njima sam ih stitila od same sebe.  #
NE VREDI
vilabezkrila | 25 Novembar, 2009 16:05

Ne vrede sve molitve moje.

Sva obecanja, zaklinjanja.

Kameno ostaje srce tvoje.

K'o u praznoj sobi glas moj odzvanja.

Ne vrede ni vatre ljubavi moje,

nista ne moze led sa tvoga srca da otopi.

Ne kuca vise za me srce tvoje.

Sve greske moje ne mozes mi oprostiti.

Ne vrede sve suze moje

sto mi po licu trag ostavljaju.

Nisam vise nista tvoje,

prazne mi ruke u tami ostaju.

******************************************

Napisem jos po nekad pesmu il' stih

o tuzi,o tebi, o nama.

o tome kako sam sama,

o sreci iz dana onih

i kako si me voleo tad.

Znam jos uvek

da se u daljine zagledam nema

i u oblacima trazim tvoj lik.

Zatvorim oci i osetim na usnama

poljubac nezan mek i tih.

Zelje puste te

jos uvek znaju da slome me.

Povedu me putevima svojim,

u narucje tuge odvedu me.

I ti me odavno ne volis,

odbijanjima svojim me lomis.

Trazis od mene nemoguce,

trazis mi da te ne volim

a zbog tebe postojim.

*********************************************

Bices ti uvek MILO MOJE

hteo to ili ne

sve dok kuca srce moje

bices mi zivot i sve.

Mozes cutanjima svojim da lomis me.

I da mi trazis nemoguce stvari.

Ja cu i dalje da VOLIM TE

I nista tu ljubav nece da pokvari.

I mozda ti u trenu slabosti

kazem reci teske i opore.

ljuta jesam jer me ne volis ti

svi sto gube se ljute.

Al kad me bure besa prodju

i oluje kad se u meni stisaju

suze mi niz obraze podju

proklinjem sebe u ocaju.

 I molim tada tiho necujno

sve Andjele nebeske

Da OPROSTI Mi se sve to

sve reci te sto bodu k'o zaoke.

 #
MOLITVA
vilabezkrila | 22 Novembar, 2009 07:28

Skrusena pred Tobom stojim

svetiteljko moja mila,

za dusu Te svoju molim

da vratis joj mir, da bude sto je bila.

Molim Tebe ,sve Svece ,Andjele i Boga,

za oprostaj greha srcu sto voli.

Pomozite da ljubav iscupam iz srca svoga,

da prestanem da ga volim ,dusa vas moli.

Ne znam vise sta radim,

zbog ljubavi ove dusa mi se kida.

Od kad mi Bog za njega ljubav u srce posadi

dusa nad sobom jeca i rida.

Uplite svece da mi svetle u mraku,

da dusu moju ne ganjaju vise djavoli crni.

Ne zelim da skoncam u paklu,

pomozi mi Svetiteljko,dusu moju u Nebo vini.

Molim vas ,vratite mi mir i spokoj,

da zvezda opet umom oku zablista.

Dusa ova zeli otici u raj,

ali nije vise dovoljno cista.

Skrusena stojim pred Tobom

svetiteljko moja draga.

Boze, Ti znas sta je u srcu mom,

pomozite mi ja vas molim, pomozite sada.

******************************************

Gledam kako se jutro radja,

iza brda se zora rumeni.

Za nama je jos jedna svadja,

nema vise sta da se kaze,od bola se zanemi.

A nekada si me ljubio strasno,

u nocima zimskim ,hladnim i belim.

Po meni padali su poljupci slasno,

k'o pahulje bele leteli su poljupci tvoji.

Topila sam se u zagrljaju tvom,

gorela od ljubavi plama.

Sad se tuga naselila u srcu mom,

ostadoh opet potpuno sama.

I skripuce sneg pod stopama mojim,

u noci ovoj snegom zavejanoj.

Ledi me hladnoca sa usana tvojih,

sta davao si meni nekada,sada dajes njoj.

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16  Sledeći»