Categories
My Links
VERUJEM OPET
vilabezkrila | 09 Septembar, 2010 19:04

Tvoj mi je miris po kozi svuda

i osecam jos tvoje prste u  kosi

tvoj dah na mome vratu...

zelja me opet ka tebi nosi.

Osecam mili ljubav tvoju

u svakom pogledu u svakoj reci

dacu ti svu ljubav svoju

za dodir i poljubac sto dusu leci.

Ne bojim se vise da cu ostavljena biti

tvoj pogled govori od reci vise.

Najlepse , na tvom ramenu je sniti

zbog tebe, u mom oku , suze nikada vise.

I verujem opet celom dusom svojom

u ljubav , u srecu , ljude i cuda.

Pronadjena  ljubavlju tvojom 

imam hrabrosti da letim svuda.

Ti dao si snagu krilima mojim

i ucis me da kraj tebe sama letim

da iskreno i slobodno volim 

i da se u ljubavi ni malo ne stedim

U tvom zagrljaju dusa je ova pronasla spas

i svako vece se pomolim Bogu

da cuve tebe , da cuva nas....

 #
I ODE AVGUST...
vilabezkrila | 02 Septembar, 2010 17:00

Mrvi se leto u avanu prolaznosti

i avgust se klati k'o jabuka zrela

 u krilo jeseni necujno ce pasti

umoran od strasti Sunca vrela

  Jesen ce svojim prstima kroz krosnje proci

 kao cesalj kroz kose devojacke.

Devojka ce mladicu stidljivo prici

nudeci mu k'o grozdje usne slatke.

 Krajem avgusta noc mirise

 na karamelu i vanilu

i poneka cura uzdise

 i ime voljenog doziva u bunilu.

 Na kozi joj jos vreo avgust dise

 krv joj se vrela od zelje k'o val peni.

 Ona zeli srcem zene i nista vise

kraj avgusta najtezi je zaljubljenoj zeni.

 #
TREBAS MI
vilabezkrila | 25 Avgust, 2010 23:20

Potreban mi je zagrljaj tvoj.

Da se draga ruka oko mene svije.

Da danu sto svice dobro jutro kaze osmeh moj

a ne da se suza u oku krije.

Potreban mi je osmeh tvoj

da mi veru u ljubav i zivot vrati.

Da iz duse poleti ptica roj

sto ce pesmom novi dan da pozlati

Potrban mi je poljubac tvoj.

Da tlo pod nogama izgubim

Sigurnost da ti jesi moj

i da smem da te celim srcem volim.

Potreban si mi ti, 

da cutim blizu tebe

da se ostvare svi moji sni

u tvom oku da pronadjem sebe.

Da te za ruku drzim 

i ljubav svoju po tebi prospem

kao mesec sto prosipa srebra svog prah

da te celim svojim bicem volim

dok zora na istoku ne osvane

da ti od ljubavi moje zastane dah.

Potreban si mi jako drago moje

samo zagrljaj i nista vise

pa da dodje sve na svoje

i nemarim sto opet padaju kise.

 #
DESET BOZIJIH ZAPOVESTI - NE UBIJ
vilabezkrila | 22 Avgust, 2010 10:08

Ovo je najvaznija Bozija zapovest koja naglasava svetost i cenu ljudskoga zivota. Ako je zivot potekao od Boga , jedino Bog ima pravo da ga oduzme. Svaki gresni postupak koji vodi skracivanju sopstvenog ili tudjeg zivota predstavlja prekrsaj seste zapovesti. Ova zapovest zabranjuje ubistvo , ali i samoubistvo. Ona ukazuje na cinjenicu da postoji greh kojim ljudi naglo ili postepeno prekracuju sebi ili drugima zemaljsko postojanje.

Unistavanje nasih moralnih , dusevnih i telesnih sposobnosti je neka vrsta samoubistva. Zato moramo da se brizljivo staramo o svojoj ishrani , umnom i telesnom radu i odmoru, bez obzira kakve nas muke i nedace zadesile. Biblija je prepuna razlicitih pouka o umerenosti. Prekrsaj ove zapovesti je i nemarnost prema nasusnim potrebama nasih bliznjih koji pate. Sebicnost je veliki greh, dok su nesebicnost i darezljivost bozanske osobine.

Gospod Isus naglasava da greh pocinje u srcu. Spoljasnja manifestacija onoga sto se rodilo u ljudskom srcu bice vidljivi akt ubistva. Mrznja je isto tako razarajuca kao i ubistvo. Svet je danas prepun mrznje i ubijanja. Na zalost, mnogi koji kazu da veruju u Boga cine greh mrznje i ubistva. Imajuci na umu tu veliku biblijsku istinu, moramo shvatiti da reforma ljudskoga karaktera pocinje reformom srca , a ne promenom spoljasnjosti.

Nasuprot mrznji , postoji vecna Bozija ljubav. Ko ima ljubavi taj sigurno nece ubijati ni sebe ni druge.

Zato treba da volimo sebe i da cuvamo nasa tela , jer nasa tela su stanovi za dusu koju nam je bog dao. Niada ne smemo da odustanemo od zivota i ako potkleknemo i pozelimo da zivot nam se zavrsi pritisnuti raznim mukama , ipak treba da skupimo snagu i sa verom u Boga da natavimo dalje, jer On nikada nece da dozvoli da nam se desi nista strasno i lose ako iskrenog i detinjeg srca verujemo u njegovu pomoc i nesebicnu zastitu. I treba jos i da znamo da ce nam On oprostiti slabost nasu jer zna da nas a tela nisu savrsena da nas kinje i tiste razne zelje i strasti i muke, da nas djavo bocka svojim trozupcem stalno i da nas tera da cinimo svakakve ludosti a koje su protiv Boga, cak i pre nego pocinimo neku ludost On ce nam oprostiti jer je njegova ljubav bezgranicna kao i miliost Njegova...

Licno kad god zapadnem u bedak , kada me tuge i razne druge muke i nedace spopadnu sa svih strana uzmem Bibliju i citam Knjigu o Jovu...i nista mi ne vrati tako brzo samopouzdanje i veru u zivot , ljubav i Bozansku milost kao taj deo Biblije.

Pozdrav blogerski svete...

 #
ZA JEDAN ZAGRLJAJ TVOJ
vilabezkrila | 20 Avgust, 2010 20:33

Cudno je to...

Dvoje se sretnu, zavole, 

kunu se u vecnu ljubav 

i da ih niko i nista rastaviti nece

A onda kad prodje sve to

kad prve rane zabole

sva obecanja padnu u zaborav

nestanu svi tragovi srece.

         ***

Kao dva stranca smo sto nikada rec progovorili nisu

a voleli smo se nekad i mislili da imamo svet na dlanu.

Ja sam mislila da imam svet na dlanu dok pored mene stojis

Sad ni zdravo da mi izustis, cutis kao da me nema

a tu sam sve ovo vreme , tu pored tebe, tako blizu

a tako daleko od svega...od nas, od tebe

Muce me secanja nocas, upletena su medj zvezde

u cvece, u travu, u lastinom letu, u pesmi slavuja..

U suncokrete! znam koliko ih volis, znas koliko ih volim

Opet me tuga miluje po kosi svojim koscatim prstima

opet se lazno smesim ljudima, opet zivim zivot koji nemam

jer sve moje je kod tebe odavno, srce mi kod tebe ostalo

Kako mislis da zivim bez srca? Kako da volim? Reci mi..

A , ne..neces ti meni nista reci, ti cutis, to najbolje znas...

Jos puno ce vode rekama proteci pre nego te zaboravim

jos puno leta iza sebe cu ostaviti dok u mojim mislima izbledis

i prestanes da me bolis..Ti za kog bi zivot dala, za jedan zagrljaj tvoj

I posle svega jos uvek te volim...Ma nek ide do djavola sve...

 #
DA...TAKVA SAM JA...BAS TAKVA...
vilabezkrila | 19 Avgust, 2010 17:35

 #
VREDNO ZIVETI
vilabezkrila | 10 Avgust, 2010 18:28

Opet je ljubav k'o lopov,

u srce moje prste zavukla,

trazeci po praznom dzepu duse moje,

onu mrvicu sto fali,

da se ljubavi vatra raspali.

I otimah se ja kao dete

sto ga , umornog, teraju u snove,

pa pod vlast istih padne do zore..

Ne vredi...

I ovaj put ce ljubav 

srce da mi opljacka;

da ga pohara i praznog ostavi.

I ovaj put ce srce slomljeno

krvlju svojom dusu da ispuni.

I ovaj put ce potoci suza

niz obraz da se sliju.

Znam to...Dusa oseca..

Oblaci tuge u oku se kriju..

Lanci i katanci kojima srce vezah

nisu jaki dovoljno;

okovi kojima dusi krila svezah

padose sami.

I tek krila sto rasirih u punom sjaju

lomim ih svojim  sumnjama i strahovima.

I opet cu na kolena pasti

u kaljugu osecanja vlastitih.

I opet cu proklinjati dan i cas kad se rodih

i opet zvacu smrt da mi dusu uzme

Opet...

Al' samo tako je jedino vredno ziveti

pa makar srce uz put izgubila,

pa makar boleleo, pa makar patila...

Jer samo tako i treba ziveti

voleti do poslednjeg daha....

 #
STREPNJA
vilabezkrila | 07 Avgust, 2010 23:34

Nebo puno zvezda

al' najsjajnije zvezde nema...

Trava svitaca puna,

al' najlepseg svica nema...

Drhtim od strpnje ko sas na vetru

k'o osudjenik sto presudu ceka.

Noc mi je ova najduza na svetu

iz oka na dlan, mojih suza reka.

Znam gresila jesam,

ta nisam ja Andjeo nebeski,

ti bi bar to trebao da shvatis

Zbog straha, zbog sumnje sebe dala nisam,

i nikada mi nismo bili bas bliski

al samo ne htedoh da zbog mene patis.

Ne javljas se..i to mi budi novi strah

da gubim ono sto imala i nisam

i ne znam zasto mi zastaje dah

mozda te ipak volela jesam

Mozda te vise od svih volim

jer nikada nisam sledjena ovako bila

i jedino sto ostaje mi je da se molim

da sam ti jos uvek mila.

 #
ANDJELI
vilabezkrila | 04 Avgust, 2010 13:47

Ovo je prica o jednom malom decaku , ali ne suvise malom; dovoljno malom da ne ume da se brani od zlih duhova,ali dovoljno velikom da zna da ga isti napadaju,mada u svojoj cistoj decijoj dusi nikada nije moglo naci ni jedan trun razloga s kojim bi ih optuzilo. Taj decak je jednog dana krenuo kroz sumu. Suma s pocetka bese prepuna cveca i leptira najsarenijih krila koji su leprsali oko decaka kao da zele da se sa njim igraju. Decak u svojoj bezbriznoj igri i jurnjavi za leptirima ne primeti da se udaljio od pocetka sume , suma je postajala sve gusca i mracnija.Iz svakog drveta ,cinilo se ,virile su oci sjajne nekog zlog duha.Grane siblja su ga sibale po licu i,cepale njegovu odecu,ostavljale krvav trag na njegovim malim rucicama.Mali decak se nije predavao,koracao je hrabro nadajuci se da ce uskoro naici na kraj sume i da ce ga Sunce obasjati. Ali kraj sume se nije nazirao.Postajalo je sve mracnije i mracnije ,a senke oko njega su bivale sve strasnije i culi su se neki cudni zvuci posvuda. Decak je bio gladan i zedan;nozice su mu bile umorne od dugog hodanja; niz izgrebane obraze pocese da se slivaju krupne vrele suze.Ponosan kakav je bio, obrisao je suze i nastavio da koraca ,dok je iza sebe cuo glasove kako se zlokobno cere i sapucu: "Odustani! Ne mozes ti to! Slab si! Nisi dovoljno dobar! Dusa ti je ruzna! Ne zasluzujes..!" Decak ih je slusao i slusao i u jednom trenutku pozele da odustane.Seo je ispod jednog drveta iz koga se zlokobno cerekalo Beznadje ,i kad htede da mu prepusti svoju dusu na milost i nemilost ,kroz vlazne trepavice od suza ugleda proplanak obasjan svetloscu ispred sebe i na njemu veliko drvo rascvetale tresnje.Decak skupi poslednje atome svoje snage ,podize se i krene prema proplanku kroz zbunje i trnovite grane koje kao da su pokusavale da ga sprece. Stigavsi do proplanka ,zaslepljen svetloscu koja kao da je iz samog drveta isijavala, decak sede pod drvo i zatvori oci ,jer naviknut na mrak sume ne mogase odmah da otvorenih ociju sagleda lepotu drveta.Drvo ne samo sto je isijavalo svetlos nego je isijavalo i prijatnu toplotu,slicnu onoj sto Sunce isijava u maju kada svojom toplotom nagoni da se sva priroda rasveta. Sedelo je tako zatvorenih ociju i pustalo da ga ta toplota miluje ,a onda otvori oci jer htede da pogleda kakvo je to drvo. Obilazio je oko drveta,zagledao ga je ,udisao miris njegovog cveta, pogleda uprtom ka granama koje su bile visoke;i kad je spustio pogled pred sebe ugleda svetlu skoro providnu pojavu. Nikada decak ne vide nekog tako lepog i s takvom mirnocom u ocima. Prikaza se osmehnu ,kao da je mogla da procita decakove misli , pruzi mu ruku . U prvi mah decak se dvoumio ,nije znao sta da radi ,ali posle kraceg razmisljnja ipak pruzi ruku predivnom bicu ,a ono ga povede u samo drvo. A tamo je bilo jedno veliko ogledalo sa lepim zlatnim ramom ukraseno dijamantima i svim ostalim dragim kamencicima koja su reflektovala svoj odsjaj po podu ,zidovima i svodu prostorije. Prikaza ga odvede do tog ogledala postavi ga ispred i upita ga " Pogledaj i reci mi sta vidis?" Decak se zagledao u svoj odraz u ogledalu al ne vide nista..a onda kao kroz maglu poce da nazire svoj lik ,svoju figuru,ali to nije bio on..bio je likom i stasom on,ali..decak se snuzdi i slegnu ramenima..Prilika ga upita: "Sto si se rastuzio?Zar ti se ne svidja ono sto si video? Decak je pogleda sa suzama u ocima i odgovori  joj: "Kako da mi se svidja nekoko je tako mali ,slab i ruzan"

Decak sede pored ogledala dok su mu se dve suze slivale niz obraz. Prikaza ga pogleda i podize sa poda, obrisa mu suze sa lice , a zatim ga ponovo postavi pred ogledalo. "Pogledaj dobro u ogledalo pa mi kazi sta vidis" rece prikaza naglasavajuci rec "dobro". Decak se zagledao isto kao i prvi put. U pocetku ne vide nista , ali kada se odraz razjasnio , decaku se rasirise oci i usta mu se otvorise. Poce prstom da upire u ogledalo i mucajuci poce da govori : "To, to ssam ja! Ali kako?!"

U ogledalu je decak video sebe ali ne odevenog u pocepano odelo, ne izgrebanog i cupavog. U ogledalu je video sebe odevenog u odelo od najfinijeg materijala, na glavi mu je bila kruna prepuna dijamanata i ostalog dragog kamenja, u desnoj ruci mu se sjajio mac s kojim je mogao da pobedi i najgoreg neprijatelja, a u levoj ruci mu je bio stit s kojim je mogao da se odbrani od bilo kakvog napadaca.

Decak je zbunjeno stajao pred ogledalom, u odrazu je video sebe, ali on to nije bio..Prilika stade iza njega i poce da mu objasnjava: "Vidis dete, ovo sto sada ti vidis u ogledalu je odraz tebe onakvog kakav jesi u stvari, oraz rvoje plemenitosti,dobrote i pravednog duha. Ovo sto sada vidis u ogledalu je odraz tvoje ciste duse , duse koja je dostojanstvena i casna i dostojna kralja, zbog toga kruna na glavi, duse koja poznaje pravdu, koja ceni iskljucivo istinu i koja zna kada i sta treba reci , otuda mac i stit. Ne treba da se bojis zlih duhova koji tumaraju okolo tebe, oni ti nista ne mogu sve dok ti je dusa ovakva kakva je. Samo treba da znas da ce zli dusi uvek na tebe dva put cesce nasrtati neg na neke druge, jer oni zele sjaj tvoj za sebe, ali treba da znas i to da dokle god uspes da sacuvas sjaj i cistocu duse svoje da ces iz svake bitke izaci kao pobednik..nikada se ne predaj, nikada ne odustaj, bori se za svoje snove, za svoju srecu,ali pazi da u toj borbi ne povredis neke druge duse , koje mozda nisu tako blistave kao tvoja." Prikaza okrete decaka prema sebi i nastavi: "Tvoj jedini zadatak je da ne popustas pred zlim dusima zivota i da uvek pamtis sta si danas video u ogledalu." 

Decaka preplavi neki cudan osecaj zadovoljstva i srece i ucini mu se u trenutku da moze i da poleti ako bi to hteo. Prilika kao da mu je citala misli i rece mu: " Idi sada, i pamti danasnji dan, jednom cete put zivota opet navesti u ovu sumu i dovesti pred ovo drvo, nadam se da ces i tada biti ovako lep , hrabar i pravedan." Prilika poljubi decaka u kosu i nestade poput magle koju razveje vetar..

Decak , pomalo zbunjen, ali jos uvek pod utiskom dozivljenog krete kroz sumu koja sad vise i nije bila bas toliko ni mracna ni strasna. Ubrzo se drvece pocelo proredjivati i decak ugleda ogromno prostranstvo prepuno cveca i divljih konja koji su mirno pasli.

 ponekad nam muke koje nam zivot spremi  oduzmu svu snagu i u trenutku ocaja i beznadja pozelimo da odustanemo od svega , pa cak i zivota samog. Tada u nas zivote ulaze ljudi koje neko sa Neba posalje, da nas podsete koliko nam je dusa lepa i cista i koliko ustvari vredimo i da vredi ziveti i nastaviti dalje. Ova prica je posvecena svim onim Andjelima u ljudskom obliku koji se pojave na tren u nasim zivotima da nam pokazu da i mi krila imamo i da i mi mozemo da letimo. Ova prica je posvecena svim onim prijateljima koji su tu kada padnemo i koji nas podizu i ne dozvoljavaju da rondamo po blatu ocaja i beznadja.

Ovu pricu napisah davno, cini mi se ima vise od dve godine i posvetih je coveku kojeg je Nebo poslalo da mi pokaze koliko je dusa mojaj os uvek lepa i sjajna i ako  su je drugi ocrneli i najgorom prikazali. Posvetih je coveku uz ciju sam nesebicnu duhovnu pomoc pregrmela najteze dane mog zivota. Kroz odnos sa njim sam ipak shvatila da moja dusa i nije bas toliko sjajna,ali se trudim da greske koje pocinih tada ispravim u odnosu sa nekim drugim ljudima. Ipak na kraju krajeva On mi je jednom prilikom rekao "Andjeli su na nebu, nisu na zemlji. Zemljom koracaju gresni i obicni ljudi.I mi gresimo jer smo samo ljudi."

 #
DESET BOZIJIH ZAPOVESTI -NE CINI PRELJUBE
vilabezkrila | 30 Jul, 2010 07:42

Odavno vec zelim da pisem o Deset Bozijih zapovesti. Skoro svi , verujem, da znaju o cemu se radi, i mozda ne bi trebalo da se tu puno pise,ali osecam neku potrebu da mozda podelim sa nekima moje vidjenje istih.

Moje najomiljenije , da se tako izrazim, zapovesti su Ne lazi i Ne vrsi preljubu..ali da pocnem od pocetka

U temelju modernih zakona i savremenih moralnih nacela nalazi se i Dekalog ili Boziji Zakon od deset zapovesti. Danas se rec "zakon" smatra kao skup zabrana ili nacelo koje se ne sme prekrsiti, Bozije Zakone ne bi trebalo da gledamo kao skup zabrana vec kao proglas Bozije milosti, jer Bog u svojoj milosti i ljubavi zeli da covecanstvo razume da je garancija ovozemaljske srece u poslusnosti. On zeli da nas zastiti od zla koje proishodi iz prekrsaja Zakona ili greha.

 Vecina nas zna da je Bog dao dve table , svojom rukom  ispisane, sa zakonom ili zapovestima Mojsiju. Vecina nas zna i koje su to zapovesti...i sve su vazne.Ali cu ja danas da se usresredim na jednu gore vec pomenutu.

Preljuba..ili Ne cini preljube..to je sedma zapovest koja direktno osudjuje neverstvo u braku. Brak je najstarija i najsvetija Bozanska ustanova. Medjutim covek je danas toliko nisko pao u svom moralnom otudjenju od Boga da mu svetost bracne zajednice ne znaci mnogo. Hiljade razorenih porodica, hiljade dece koje je ostalo bez roditelja , hiljade unistenih mladih bica za ceo zivot, uporno svedoce koliko su strasne posledice nepostovanja te zapovesti. Krsenje ove zapovesti je gresni akt protiv Boga, porodice, Crkve i drzave

I da budem jasna..ova zapovest ne zabranjuje samo gresno delo vec i neciste misli. Isus Hrist nas uci da preljuba nije samo telesni cin , nego i zelja u srcu. Iz srca izlaze zle misli i preljube.

"A ja vam kazem da svaki koji pogleda na zenu sa zeljom ,vec je ucinio preljubu u srcu svojemu." (Matej 5, 27-28) 

Po meni strasnija je preljuba koja potice iz srca nego ona telesna..jer telom gospodare razne potrebe..a srce je izolovano od tih telesnih potreba..Zena ili muskarac , sve jedno, mogu telesno da budu savrseno verni svom partneru,ali da im je srce kod nekog drugog i tim svojim ponasanjem oni povredjuju sami sebe i svog partnera i ko zna koliko jos ljudi koji su njima bliski.

Sreca nasa sto je Bog milostiv toliko koliko je milostiv pa nam , ako se iskreno pokajemo, prasta svaki greh, pa cak i greh preljube, kako telesne tako i duhovne..

I mozda ce sada neko da pomisli od kuda sve ovo na mom blogu. Obzirom da sam bila udata i da sam razorila svoju porodicu, odakle mi pravo da sada pisem o ovome..Pa pravo iskustva...

Naravno...bilo je sve mnogo lakse pre dve hiljade godina kada je ljudima tako malo trebalo da budu srecni.. Sta danas da radi zena ili muskarac ako onaj drugi partner vodi porodicu u propast? Porodica jeste svetinja ali bi u bracnoj zajednici trebalo da bude svetinja za oba bracna partnera..I jeste istina da se po raspadu bracne zajednice uniste mnogi zivoti..ma koliko se trudili da nastavimo dalje, nikada taj neki novi pocetak nece biti nov i neopterecen prosloscu ako iza sebe imamo propali brak i decu. To se ne moze  obrisati. I ta deca , ma koliko da se mi trudimo da ih duhovno izvedemo zdrave iz cele te zbrke bivaju opterceni poremecajem vrednosti, jer na zalost ,  uce nas od malih nogu da treba da se udamo i zivimo srecno do kraja zivota sa tim za koga smo se udale..niko ne pominje razvod. 

Otudjene od Boga, pa cak i pogresno tumacenje Biblije ( u Bibliji zena nije bice nizeg reda, vec na jedan skriven nacin zena je uzviseno bice) , pogresno vaspitanje muske nam populacije, gde ,kakve li ironije, majke i bake uce svoje sinove i unuke da su isti uzvisenog roda jer su muskarci ,postavilo je nas zene u jedan nezavisan polozaj. Same smo sebi navukle omcu oko vrata, drustvene norme i olaksale muskom svetu zivot u svakom pogledu..Cak se i ta preljuba drugacije gleda kada je izvrsi muskarac i kada je izvrsi zena. Kada muskarac prevari svoju partnerku onda je to relativno o.k. isti dobije titulu zavodnika i super frajera..postoje cak zene koje gvore: "Pa moj muz je sposoban i za mene i za drugu.."  Dok kad zena izvrsi preljubu ona dobije "titulu" razaraca porodice, nemoralne zene, lose majke i obicno je porodica muza i sam muz izbace iz kuce , uzmu joj decu i ona biva posramljena i obelezena za veci deo svog zivota. Ako pak pokusa ponovo da osnuje porodicu, po pravilu nekom , nailazi ponovo na nekog "maminog sina" i taj je maltretira po vise osnova..ljubomora kao prva stavka.."Ako si prevarila onog sa kojim decu imas, sta ja da ocekujem onda?" itd.. da ne pominjem koliko moze da boli majku kada joj ne daju decu da vidi zbog njenog greha, ili kada je se rodjena deca odreknu zato sto ih je podredila tamo nekom muskarcu i svojim strastima. Naravno niko se ne zapita zasto je do neverstva doslo na prvom mestu..ali se cesto cuje kada muz prevari zenu.."potrazio je van kuce ono sto nema u kuci."  Ma nemoj!

Sa naucnog stanovista muskarac kad vara to nije toliko strasno jer on ulazi u zenu, dok zena prima muskarca u sebe..muskarac to radi zbog poludelih hormona, zena vara zbog osecanja.. 

 Sve ovo sam napisala kao rezultat nekih tudjih iskustava..Nikada nisam telesno izvrsila preljubu. Porodica i brak su za mene bile svetinja, a ja lavica koje je iste branila po cenu i samog zivota. Na zalost nisam imala lava pord sebe ,vec obicnog primerka balkanskog muskarca. Muskarac koji je ziveo zivot po onoj pesmi narodnjackoj "ozenjen sam kao momak zivim". Nisam sigurna 100% ali postoji velika verovatnoca da me je u toku nasih godina ljubavi varao. 

Jesam bila neverna u duhovnom smislu..i jesam varala srcem. Priznajem. I najgore sto se ne kajem uopste. Prema gore navedenom..gorecu u paklu. Ali opet, postavljam sebi pitanje..ima li veceg pakla od ovog u kojem sam sada? Za nekog kome je porodicni zivot ideal i jedini moguci put , ziveti sa ostacima svoje porodice, biti sa muskarcem samo radi telesnih zadovoljstva, ne moci krenuti napred zbog opekotina lazi , prevare i izdaje..izgubljena vera u ljubav, ljude i brak...samo po sebi to je vec pakao. I najgore je kad pomislim da me taj pakao ceka narednih pedesetak godina..Ma kakav moj zivot bio, mozda se i udam ponovo, mozda osnujem novu porodicu, mozda mi se vrati vera u ljubav i ljude i brak..ipak tu ce uvek biti trag onog sto je trebalo da traje zauvek.

 Po ucenjima Bog je nas duhovni otac, nas duhovni roditelj..i kao svaki roditelj On samo zeli da mi budemo srecni i zadovoljni. Kada mi patimo i On pati..a mi bi trebali da stremimo da On bude srecan, ali da to stremljenje ne bude obaveza, vec nasa zelja i potreba..Ja sam daleko od srecne i zadovoljne duse. Ponekad mi se cini da nikada necu ni biti..i najgore je sto ovakvih nerecnih dusa ima jako puno, jos gore je sto vecina tih dusa nije ni svesna da je nesrecna.

Svet bi bio daleko lepse mesto za zivot kada bi se postovalo svih deset Bozijih zapovesti...Licno mislim da bi to onda bio raj gde bi se ljudi postovali, voleli i brinuli vise o onom drugom neg o sebi samom, ljubav bi cvetala , niko nikog ne bi ubijao, lagao varao..Kad bolje razmislim...bilo bi lepo ali i dosadno..ili je zivot u paklu samo jedna losa navika u nizu losih navika koje ima covek.

Kako god, cak i sami ateisti moraju da priznaju da su deset Bozijih zapovesti ipak ispisane u ljudsku korist..pa sada na kraju krajeva nije toliko ni vazno ko ih je pisao..vazno je da ih imamo i da ih retko kad postujemo jer smo zaslepljeni sujetom, besom, pohlepom...Po mom  misljenjiu pakao i raj su u nama samima..kada smo u miru sa sobom i svojim postupcima dusa nam je mirna i uzivamo u blagodetima raja, kada je obratno dusa nam gori u vatri nezadovoljstva i samim tim mi prolazimo kroz pakao..a sve opet zahvaljujuci poimanju dobra i zla, i pomenutim zapovestima...

Zabranjeno voce je slatko, dokaz tome je i Eva koja je uvalila Adamu jabuku, ali vredi li jabuka bas toliko? Vredi li jabuka naseg dusevnog mira? Vredi li jabuka nase srece? Svako iskusenje se moze porediti sa jabukom. Ljudi su definitivno iskomplikovali zivot i postojanje do nevidjenih granica... 

A ja vise necu da vas gnjavim sa ovom temom..

pozdrav od Vile bez krila 

 #
ZELIM..
vilabezkrila | 28 Jul, 2010 08:42

Zelim...

da po tebi prospem poljupce,

kao sto se prosipa topla letnja kisa.

Da osetis moje strasti bujice,

oluju sto se tek na tren stisa.

Zelim..

da moje ruke plesu po telu tvom,

da se uzdah otme ti iz grudi

i prolomi kroz noc kao grom,

da u meni jos vecu zelju probudi.

Zelim..

oko moga struka ruke tvoje,

i usne tvoje na mom vratu.

Od dodira tvog zadrhti k'o struna telo moje,

i pozelim da kazaljke stanu.

Zelim..

da se kraj tebe budim,

da ti ljubim oci snene.

Zato noci ove kraj mene budi,

najlepse je kraj zene zaljubljene. 

 #
OPROSTITE PESNIKU
vilabezkrila | 18 Jul, 2010 07:30

Danas mi se pisu pesme.

Pesme o ljubavi, o sreci;

o onom osecaju zbog kog se sve sme;

kad kao Sunce, sijaju zvezde u noci.

I trazim reci da rimu sklopim,

zavirujem u svaki kutak duse svoje,

srce svoje u ljubav da potopim

i perom ljubavi da ispisem najlepse pesme svoje.

Al' avaj! Nece me rime danas.

Mojom dusom pire srece vetrovi.

Dok je tuga ispustala svoj glas,

dok su se rusili svi moji snovi,

iz tog ocaja i tuge te

nastase moje najblje pesme.

Sada kad Sunce mi opet sija

sve redje napisem stih.

Na ovom svetu postojimo samo on i ja;

i nije me briga za sve njih

sto mozda ocekuju rec pesnika;

sreca je moja prevelika,

a ja bice sebicno

ne zelim da s nikim podelim

ovo osecanje magicno.

Samo zelim da ga volim

i da on bude centar mog svemira

moja potreba i razlog mog nemira.

A Vi dragi moji oprostite

na sebicnost moju preveliku.

Znacete ako ovoliko volite;

ako ne, neka i vama Nebo podari srecu ovoliku 

 #
ZNAS , JA SAM ODNEKUD SA ZVEZDA.....
vilabezkrila | 11 Jul, 2010 18:11

Mika Antic za Vas...nas...mene....

 #
KAD MUSKARAC ZELI
vilabezkrila | 06 Jul, 2010 18:50

Kad muskarac pozeli zenu,

kad poljupcima budi vatru njenu,

kad od svakog dodira zadrhti kao struna,

kad ljubavi je zdela puna.

Kad je uzme bez pitanja

u tamnoj noci i bela svitanja.

Kad mu se iskra u oku budi,

kad za njenim poljupcima zudi.

Tada zena sebe nesebicno daje,

ljubi bez razmisljanja, nikada se ne kaje.

Dodiri njegovi ruse sve njene zidove

od predrasuda, , nestaju strahovi;

i ona poleti i bez krila

tamo gde pre nije bila. 

 #
SRECNA ZENA
vilabezkrila | 28 Jun, 2010 22:11

Ja sam najsrecnije stvorenje danas...ljubim vas sve  

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16  Sledeći»