Categories
My Links
JEDNE NOCI U APRILU
vilabezkrila | 20 Januar, 2010 19:42
Njeni dani su slicili jedan na drugi. Isla je pustim i sivim ulicama pod ruku sa kosavom koja se vragolasto igrala s napustenim kesama i papirima , a katkad besno kidala krosnje vrba i breza , bas kao sto se tuga igrala sa njenim srcem i katkad ga cupala i kidala toliko silno da nije mogla suze da skrije u oku.Svakodnevno je isla na posao autobusom, mada nije volela taj posao , i mada ju je isti gusio. Ponekad bi odustajala i nije danima isla da radi pa bi opet pocinjala ,i kao da su je Andjeli cuvali ,jer nijedan predpostavljeni je nije suvise grdio zbog njenog izostajanja , iako je ona prizeljkivala otkaz. Iza njenog zamisljenog pogleda krila se tuga i bol ostavljene zene. Volela je nekoga. Zanela se poput siparice , a nije to bila. Verovala je u tu ljubav, verovala u njega. Bili su razdvojeni sa gomilom problema ,svako na svojoj strani obale i jedino sto ih je spajalo bese ta ljubav ,koju je ona odlucila da unisti zbog nemogucnosti ostvarenja i svadjama i uvredama je unistila ono od cega je zivela i sada je polagano kopnila i nestajala. Umesto smeha ,uzdah joj se otimao iz grudi. Htela je samo da nestane sa lica zemlje sto pre. *********************************************************************** Prolece bese u punom jeku i visibabe i ljubicice su davno precvetale, vrbe su vec pocele da pupe i da mirise prolece. Tuga iz njenog oka se nije odselila. Vracajuci se sa posla svakodnevno bi zamolila da joj stanu van stajalisnog mesta, na samom pocetku sela tu u blizini njene kuce. Kuci su je cekale svakodnevne obaveze i deca koju je trebala da vaspitava i stvori od njih casne i postene ljude i jedino jos to je drzalo na povrsini i nije joj dozvoljavalo da potone u ocaj i jad. I tog dana je prisla soferu i zamolila ga tihim glasom da joj stane odmah tu iza krivine ,ako moze, ako hoce. Sofer bese njenih godina ili nesto malo mladji, njene visine , lepo gradjen, crne kratko potsisane kose, ociju boje kafe pravilnih crta lica i osmehom Andjela. "Bas iza krivine?" upita je s osmehom, a ona klimnu glavnom..on stade i ona izadje i zurnim koracima se uputi kuci dok joj je vetar zvizdao oko glave. Od tog dana kad god bi vozio taj sofer jos na ulasku u autobus na stanici bi je docekao s osmehom i pitao bi je:" jel i danas da stanem mladoj dami iza krivine?" "Ako nije problem" odgovarala bi ona pruzajuci mu kartu da je ponisti , a on je smeseci se odgovarao :"Za takvu lepoticu nije problem". Zima je davno vec prosla i ona je odbacila svoju crvenu kapu sal i rukavice. Cesto je cekala i propustala starije da udju pre nje, i zadnja bi ulazila u autobus. Tog aprilskog dana pruzila mu je kartu i dok je pogledom gleadala po autobusu trazeci prazno sediste samo klimnu uz osmeh kad je sofer upita "jel i danas iza krivine?" Kad je silazila iz autobusa sofer joj dobaci " Nazovi me, pa da idemo u zezanje malo" Pogledala ga je ,a on kao da je procitao njene misli rece joj da pogleda kartu. Zavukla je ruku u dzep i na poledjini karte videla ispisan broj telefona i poruku "Nazovi me kad mozes." Sledecih dana je ulazila na zadnja vrata autobusa i vracala se kuci kasnijim polaskom nego uobicajeno da bi ga izbegla. A onda je jedno vece ,dok je april brojao svoje poslednje dane pustila mu je poruku: "Cao, ako me nisi zaboravio ,ja sam ona sto joj napisa broj na poledjini karte.Malo sam te izbegavala ovih dana ,trebao mi je prostor da razmislim, iznenadio si me,nisam ocekivala..i kakvo si to zezanje imao u planu? I mislim da ne znas ali ja sam Jelena i iskreno nemam pojma kako se ti zoves?" Posle desetak minuta zazvonio joj je telefon i sa druge strane je zacula muski glas: "Dobro vece, ovde Marko.Drago mi je da si se odvazila i izvini nije mi obicaj da putnicama pisem broj telefona na poledjini karte ali ti mi se jako svidjas i kako te nigde ne mogu drugde videti osim u busu.."Zacutao je na tren. Njoj je u usima samo zvonilo njegovo ime. Jedan Marko joj je dusu rasparcao na najsitnije komade i sad ovo..ruke su joj se tresle,vrtelo joj se u glavi,srce je htelo iz grudi da joj iskoci.. "Jesi li tu?" zacu s one strane.."Jesam.."pribra se malo ,"Tu sam, izvini nesto sam rasejana danas." Slaga u trenutku ni ne trepnuvsi. Pricali su skoro sat vremena ,mada ona nije zapamtila nista od tog razgovora, na kraju je upita dal bi s njim na Prvomajski uranak na jezero u blizini, za koji dan. Nije znala sta da mu odgovori ,i on shvativsi da je pomalo iznenadjena dade joj vreme da razmisli i zamoli je da ga vise ne izbegava. To jutro usla je u autobus na prednja vrata a on je doceka osmehom ,bez reci ali su pogledi govorili vise neg sve reci sveta. Tog popodneva je upita sta je odlucila ,a ona mu na izlasku iz busa odgovori da ce ga zvati to vece da se dogovore. Njegov sjaj u oku odavao je njegovo zadovoljstvo. Dogovorise se to vece da umesto satora iznajme sobe u hotelu , a on je trebao zadnjeg dana aprila da dodje po nju i da se zajedno odvezu do jezera .Spakovala je u torbu par stvarcica i po dogovoru ga sacekala "iza krivine". Prolece mirisno i toplo.Povrsina jezera bese poput oledala u kojem se ogledalo Sunce na zalasku i prve zvezde. Cvece svuda ,cvrcci ,mir ,tisina, zvezde sto pocese da trepere na nebu, ulicne svetiljke.. Vecerali su na terasi hotela ,i dok je ona jela vocnu salatu zamisljeno gledajuci u mirnu povrsinu vode, on je nezno uhvati za ruku i rece joj:" Odrasli smo ljudi, necu da okolisam.Svidjas mi se i voleo bi da vodimo ljubav ove noci." Pogledala ga je tako kao da je tog trenutka sletela sa neke druge planete ne shvatajuci u prvi momenat sta joj govori,ali cim shvati ote joj se u vidu prekora "TI bas k'o grom iz vedra neba" i izvuce svoju ruku iz njegove. Videvsi da je pozurio ,on se poce izvinjavati i moliti je da mu oprosti na nesmotrenosti i nestrpljivosti. Otpratio ju je do sobe i pozeleo joj laku noc ljubeci joj ruku ,ali ona ne ispusti njegovu ruku ,pogleda ga u oci pogledom zene koja zeli ljubav,strast,poljupce,neznosti..Povuce ga u mrak svoje sobe.Osetila je toplinu njegovih usana na svojim,njegove tople dlanove na svojim obrazima,vratu..haljina je kliznula na pod..Zatvorila je oci i prepustila se njegovim poljupcima ,dodirima.Njegova strast naterala je da zaboravi na svoju tugu ,bol, na svoju nemogucu ljubav, na cinjenicu da je ostavljena. Telom mu se predala kao nikome do tada.Dusom i srcem pripadala je razlogu svog nemira. Prvi zraci Sunca je probudise. Otvorivsi oci vide prelepog usnulog muskarca kraj sebe i tuga je poklopi odmah..i kajanje..Ustala je i na prstima otisla do kupatila, istusirala se i obukla.Bila je spremna da nestane, da pobegne , ali kad je otvorila vrata docekase je njegov osmeh i poljubac. Ustuknula je. "Mislio sam da si otisla." Rece on."Zasto bi otisla?" upita ga pomalo nervozna. "Znas , malo sam se raspitivao o tebi " poceo je ,uhvativsi je za ruke i postavljajuci je da sedne na krevet kraj njega, "Znam da volis drugog, znam da nocas nisi bila dusom moja" Spustila je pogled ,a dve suze su joj se skotrljale niz obrae i pre nego sto je on stigao bilo sta da kaze ona ustade i promuca :" Nisam ja zena za tebe, izvini..Mislila sam...nije bitno. Moram da idem. Nemoj da me mrzis."Uzela je svoju malu torbu ,prebacila je preko ramena. On je sedeo skamenjen na krevetu, pogledala ga je i na njegovom licu vide suzu. Bilo ju je tako sramota od same sebe. Koracala je ulicom dok je majski vetar nosio cas miris procvalog bagrena, cas miris Prvomajskih rostilja. Kajanje u grudima, gorcina u ustima. Mislila je da ce joj posle noci sa tim mladicem biti bolje, ali njoj bese jos gore. Sela je na klupu ispod jedne vrbe i zajecala. Milion pitanja joj se vrzmalo po glavi ,a onda praznina bez ijedne misli.. Sledecih dana sklanjala je pogled od njega kad bi ulazila u autobus. On bi joj cutke ponistio kartu i uvek bi stao "tu odmah iza krivine". Pustio joj je samo jedan sms posle njenog odlaska. "Hvala ti sto si mi pokazala rajske vrtove i dala da okusim nektar sa tvojih usana, i hvala ti sto me baci u bezdan ocaja i bola." Nije mogla da mu kaze ni rec utehe,cak ni ono uobicajeno da vreme leci i brise sve, jer je znala da cak ni vreme ne moze da obrise neke ljude, neke rane. Za njega bi jedina uteha bila da ona bude sa njim, kao sto je i ona zelela da bude sa nekim koga je volela svom dusom, celim srcem, ali tako bi lagala i sebe i njega. Vec je dosta stete nacinila. Sebe nije mogla da mu da jer je srcem i dusom pripadala nekom druigom Sinisi, ne njemu. Srcu se ne moze gospodatiti. Srce ima svoje zakone koji se kose sa svim ovozemaljskim zakonima. Uzalud je boriti se protiv srca. Da je to znala godinu dana ranije nikada ne bi bila ovako sama i ovako nesrecna..... ******************************************************************************************************* Prica nije istinita i svaka slicnost sa stvarnim dogadjajima i ljudima je slucajna.  #
NESANICA
vilabezkrila | 19 Januar, 2010 20:44

Zagledam se ponekad u tvoju sliku

u taj pogled i osmeh blag

i pustam da tece secanja reka

na vremena kad si mi bio drag.

Oci zatvaram svoje tada

i uzdah se otme mesto krika.

Sama sam , i ti si sam sada

mesto tebe sad me greje tvoja slika.

Secanje, pregrst uspomena,

sto me miluju k'o obalu more.

Il' mi zamrace lice k'o najcrnja sena

najlepsi se snovi pretvore u more.

Sklanjam tvoju sliku tada,

dok suzu pobeglu brisem s lica.

Bio si moja radost nekada,

sad si bol moja, moja nesanica.

 #
ILUZIJA LJUBAVI
vilabezkrila | 17 Januar, 2010 08:30

Prebirem po pesmama svojim,

tim delicima slomljenih snova.

Iluzija bese kad te zvah mojim

iluzija bese ljubav ova.

Nisi ti mene voleo dovoljno jako

pa mi zato zameras sve greske

Ja ne umem voleti na pola tako

kada volim prastam sve grehe.

Sada ti vise nije stalo do mene

ne setis se ni da pitas kako sam, 

a znas da mi dusa zbog tebe vene,

nikada ti ni draga bila nisam.

Sve bese laz, i srce to znalo je

svaka slutnja njegova istina je

i ne znam zasto tako lako dalo se,

zasto, iluziji ljubavi, prepustilo se.

 #
UTESNA PESMA
vilabezkrila | 07 Januar, 2010 21:46

Pogledaj ka nebu ,Sunce visoko stoji;

a jos juce ga pokri oblak crn.

A tvoja se dusa tuge boji,

tisti je i mori kao nekakav trn.

Pogledaj u grmove ruza,

jos juce ih pokrivao sneg hladan.

Danas se cvetic mali ka nebu pruza,

veseo i srecan,a ne tuzan i jadan.

Zato ne brini duso mila,

posle kise Sunce grane.

Ma koliko tuga velika bila,

jednom ce da nestane.

Jer posle kise duga nebo krasi,

i leptiri rasire svoja krila.

Tako i na tvom licu osmesi;

ne brini, sve prodje duso mila.

 #
SRETNO BADNJE VECE
vilabezkrila | 06 Januar, 2010 21:40

Dok gori Badnjak sveto drvo,

pozelecu vama srecu prvo:

Da danasnji Badnji dan

bude vama radostan.

Neka vam kuca zablista

na pragu rodjenja Hrista.

Neka vam se sve pozlati

sreca i zdravlje nek vas prati.

Prijatelji zato i sluze,

da se za radost, radoscu oduze

 

 #
ISPOD DUGE
vilabezkrila | 04 Januar, 2010 13:16

Ko ce od nas dvoje

prvi sidro svoje dici;

i krenuti put duse svoje

ko ce kome prvi prici?

Ko ce daljine da smanji

i krene u susret novoj zori

za delic zivota manji

zbog ljubavi sto u srcu zri.

Kome ce prvo da dosadi daljina ova

i ko ce prvi reci: "E sad je dosta!

Krecem ka tebi ljubavi moja

prelazim preko i toga mosta."

Ko ce se od nas dvoje

svega sto voli i ima odreci,

ostaviti sve svoje

i ispod duge proci?

25.08.2008.  #
STA SI UCINIO?
vilabezkrila | 01 Januar, 2010 12:41

Šta si uradio?

Juče smo sanjali o savršenom svetu
juče su na našim usnama bile reči u izobilju
jer smo očima videli duše
i istina se nije kolebala u tvom pogledu.
Juče smo obećali da ćemo osvojiti ceo svet
juče si mi se zakleo da će ova ljubav trajati večno
jer jednom pogrešiti je dovoljno
da se nauči šta je voleti  iskreno.

Refren:
Šta si uradio? Danas si svojim ponosom uništio nadu
danas si zaprljao svojim besom moj pogled
izbrisao si čitavu našu prošlost svojim besom
i pomešao si toliku ljubav koju sam ti davala
sa dozvolom da mi tako slomiš dusu

Šta si uradio? naterao si nas da uništimo jutra
i naše noći su obrisale tvoje reči
moje iluzije su se nestale zbog tvojih laži
zaboravio si da je ljubav ono što je bitno
i svojim rukama si srušio našu kuću

Neka sutra svane novi dan u mom univerzumu
sutra neću videti tvoje ime među svojim stihovima
neću čuti reči kajanja
bez žaljenja ću ignorisati tvoje kajanje
Sutra ću zaboraviti da sam ti juče bila verna ljubavnica
sutra neću imati ni razloga da te mrzim
izbrisaću sve tvoje snove iz mojih snova
neka vetar rasprši zauvek uspomene na tebe

Refren:
Šta si uradio? naterao si nas da uništimo jutra
i naše noći su obrisale tvoje reči
moje iluzije su se nestale zbog tvojih laži
zaboravio si da je ljubav ono što je bitno
i svojim rukama si srušio našu kuću.


I pomešao si toliku ljubav koju sam ti davala
sa dozvolom da mi tako slomiš srce

Šta si uradio? naterao si nas da uništimo jutra
i naše noći su obrisale tvoje reči
moje iluzije su se nestale zbog tvojih laži
zaboravio si da je ljubav ono što je bitno
i svojim rukama si srušio našu kuću

 #
ZBOGOM OSTAJ MILO MOJE
vilabezkrila | 29 Decembar, 2009 19:30

Rekosmo jedno drugom zbogom.

nicega medju nama nema vise.

Al' srce moje jos place za tobom

i dusa za tobom jos uzdise.

Znam da ne vredi da ti se vracam,

jer rekoh ti mnogo ruznih reci.

Odlaskom tvojim ,zlobu svoju placam.

Suzama gorkim tugu svoju lecim.

Docice ,znam, neka nova leta,

i jeseni neke zlatne i zute.

Opet ce prolece da nam cveta,

a ti i ja izabrasmo svoje pute.

I znam da tvoja nikada biti necu

i da ti nikada neces biti moj,

zato ti duso draga zelim srecu

i prosti ako mozes ludi ovoj.

Mozda se nekad i sretnemo mi.

Pognute glave pred tobom cu stati.

Kraj mene samo cutke prodji,

pusti neka me tuga prati.

Jer vredna te nisam Milo moje,

to oboje sada dobro znamo.

Zauvek te voli gresno tvoje

i cekam te na oblaku ,gore tamo.

 #
KAD SE SKAZALJKE NA SATU POKLOPE
vilabezkrila | 26 Decembar, 2009 19:09

Znam, sigurno me se setis ponekad,

kad se skazaljke na satu poklope,

kad sene zaigraju na zidovima,

sigurno se setis nekad kad te tuge poklope,

kad suza oko zamagli,

znam sigurno me u tvojim mislima ima.

Ne mogu se izbrisati dani radosti

ma koliko mi to hteli,ma koliko ljuti bili,

ma koliko tuge i bola u srcima skrivali.

I ako ljubavi vise nema

znam da sam ti u mislima skrivena.

Na tvom srcu ustavih trag

i znaj da te u nocima sneznim

jos ponekad usnijem.

U snu si mi gost drag

i htela bih te ljubiti

al se samo nasmijem

i taknem ti rukom kose vlas,

il samo zacujem  mio ti glas.

Mnogo me toga na tebe podseti,

mojih pesama svaki stih.

 I ruke mi sitnicama tvojim napuni

secanja iz srecnih vremena tih.

Ne boli me vise tako jako,

to prevrtanje po uspomenama.

I osmeh mi izmami lako,

lutanje po smehom ispunjenim danima.

Vise ne trazim ko je kriv

za smrt ljubavi nase,

i tek ponekad zazelim

da pijem ljubav iz razbijene case.

I s uzdahom te se setim

cesto i tek ponekad mi suza sklizne

i znam da u srcu  tvom

ja ipak imam svoje mesto

i da se i ti mene setis ponekad

kao sto sam te se ja tebe setila sad.

 #
SRETNO BADNJE VECE
vilabezkrila | 24 Decembar, 2009 20:34
 #
SASVIM OBICAN DAN
vilabezkrila | 23 Decembar, 2009 20:57

Poranih juce.

 Dvanaest dana nisam bila na posao..nije mi se islo. Zasto da radim kad plata kasni tri ,tri i po meseca.Cak sam odnela molbu u fabriku za klanje i preradu pilica. Ne mogu sebe da zamislim tamo ,ali je plata redovna..


U ponedeljak negde oko podneva dobijem poruku od poslovodje: " Duso, kad dodjes?" nasmejah se  i pomislih " onaj ko treba da me zove "duso" to ne cini..nisam mu nista odgovorila..a onda negde oko pola pet poslepodne direktor moje firmice mi pusta sms.."javi mi se hitno" .Nazovem ga..zauzeto..ponovim..opet zauzeto..zatim pustim ja njemu sms.."dolazim sutra"


I tako poranih juce i odoh na posao..Obradovase mi se koleginice..Poslovodja odglumio srcani napad..nasmejase me ti ljudi od ranog jutra. Negde pred pauzu mi stize sms od banke..."Dragana sutra izmirite svoja dugovanja inace cemo morati da vas utuzimo. S postovanjem.." Glava me zabolela..pola plate nije dovoljno da pokrijem ratu ipo za kredit..suze mi navrese na oci. Jos i datum jucerasnji..mome ocu 33-ca godisnjica od smrti..Toliko mo fali tata..neopisivo..


Oko pola jedan odoh sama kod direktora..reko bolje ja da idem kod njega neg da on mene zove..a treba i platu da mi da..pola plate ustvari..
I tako sedeli nas dvoje skoro pola sata. Zna on za sve moje probleme..Njegova zamenica me prekrstila..kaze da sam ja direktorova miljenica...radim kad hocu..dodjem kad hocu  a on nikada nije ni povisio glas na mene, a ume da zaurla da se sve trese....I tako..rece on meni da ce sutra da mi da ono pola od platice...


Zavrsi se radni dan..u novcaniku imadoh 10 dinara i sa time odoh u crkvu..reko bar ocu svecu da zapalim..kad ono bile one jeftinije svece pet dinara komad..
zapalih jednu za sve moje drage ,za njihovo zdravlje..i jednu za mog oca..i nisam mogla da se uzdrzim..zajecah na glas..po prvi put posle jako puno godina..mislim da sam dete bila kad sam zadnji put tako plakala za njim,ali ne mogu da se setim zasto..Valjda me stigose toliki problemi..Svi me na neki nacin ostave,odu od mene..eto i ljubav moja ode od mene..

Posle sam se pomolila Sv. Nikoli..zahvalila tacnije za sve one godine koje je vredno "radio" cuvajuci moju kucu i ukucane..


Napolju vetar,kisa..nazvah bivsu zaovu..odoh kod nje na kafu da se smirim malo..stize mi sms od majke.."Ljubi te majka ja sam dobila sve plate i ponovo radim posle praznika"
Imamo mi obicaj ovde da kazemo kad resimo neku brigu "pao mi Vrsacki breg sa ledja" e tako je meni bilo juce posle iscitavanja tog sms-a od majke...


Danas odem u banku,podmirim racun,platim struju..i pocastim sebe jednim divnim dzemperom..crvene boje..Generalno ne volim crvenu boju,ali eto nesto u zadnje vreme samo crveno kupujem..crveni telefon,crveni sal ,kapa,rukavice..sad dzemper..


A, da dogovorih se sa direktorom ,kad sam isla za ono pola plate,da od ponedeljka do srede radim produzeno ali da mi taj prekovremeni odmah plati..ja mu dala predlog..on prihvatio bez ijedne reci pogovora...


Juce imadoh 10 dinara u novcaniku..danas..pa mnogo vise..


Sutra idem sestrici da zapalim svecu i da se zahvalim Nebu sto me je opet uzelo pod zastitu kad sam vec mislila da sam propala..


A " neko"mi rece danas da vezem jezik da ce mi tako biti mnogo lakse...
Posle svih uvreda...gotovo je..jos uvek mi je drag..priznajem,ali nije to to vise..niti ce ikada biti.
Shvatih da on ima jako lose  misljenje o meni..
Jos jedan u klubu mojih "obozavalaca"


I jos jedan sasvim obican dan.

 #
ZA MOG ANDJELA
vilabezkrila | 20 Decembar, 2009 17:21

Ovo je prica o jednom malom decaku , ali ne suvise malom; dovoljno malom da ne ume da se brani od zlih duhova,ali dovoljno velikom da zna da ga isti napadaju,mada u svojoj cistoj decijoj dusi nikada nije moglo naci ni jedan trun razloga s kojim bi ih optuzilo. Taj decak je jednog dana krenuo kroz sumu. Suma s pocetka bese prepuna cveca i leptira najsarenijih krila koji su leprsali oko decaka kao da zele da se sa njim igraju. Decak u svojoj bezbriznoj igri i jurnjavi za leptirima ne primeti da se udaljio od pocetka sume , suma je postajala sve gusca i mracnija.Iz svakog drveta ,cinilo se ,virile su oci sjajne nekog zlog duha.Grane siblja su ga sibale po licu i,cepale njegovu odecu,ostavljale krvav trag na njegovim malim rucicama.Mali decak se nije predavao,koracao je hrabro nadajuci se da ce uskoro naici na kraj sume i da ce ga Sunce obasjati. Ali kraj sume se nije nazirao.Postajalo je sve mracnije i mracnije ,a senke oko njega su bivale sve strasnije i culi su se neki cudni zvuci posvuda. Decak je bio gladan i zedan;nozice su mu bile umorne od dugog hodanja; niz izgrebane obraze pocese da se slivaju krupne vrele suze.Ponosan kakav je bio, obrisao je suze i nastavio da koraca ,dok je iza sebe cuo glasove kako se zlokobno cere i sapucu:

Odustani! Ne mozes ti to! Slab si! Nisi dovoljno dobar! Dusa ti je ruzna! Ne zasluzujes..!

 Decak ih je slusao i slusao i u jednom trenutku pozele da odustane.Seo je ispod jednog drveta iz koga se zlokobno cerekalo Beznadje ,i kad htede da mu prepusti svoju dusu na milost i nemilost ,kroz vlazne trepavice od suza ugleda proplanak obasjan svetloscu ispred sebe i na njemu veliko drvo rascvetale tresnje.Decak skupi poslednje atome svoje snage ,podize se i krene prema proplanku kroz zbunje i trnovite grane koje kao da su pokusavale da ga sprece. Stigavsi do proplanka ,zaslepljen svetloscu koja kao da je iz samog drveta isijavala, decak sede pod drvo i zatvori oci ,jer naviknut na mrak sume ne mogase odmah da otvorenih ociju sagleda lepotu drveta.Drvo ne samo sto je isijavalo svetlost nego je isijavalo i prijatnu toplotu,slicnu onoj sto Sunce isijava u maju kada svojom toplotom nagoni da se sva priroda rasveta. Sedelo je tako zatvorenih ociju i pustalo da ga ta toplota miluje ,a onda otvori oci jer htede da pogleda kakvo je to drvo. Obilazio je oko drveta,zagledao ga udisao miris njegovog cveta; pogleda uprtom ka granama koje su bile visoke;i kad je spustio pogled pred sebe ugleda svetlu skoro providnu pojavu. Nikada decak ne vide nekog tako lepog i s takvom mirnocom u ocima. Prikaza se osmehnu ,kao da je mogla da procita decakove misli pruzi mu ruku.. U prvi mah decak se dvoumio ,nije znao sta da radi ,ali posle kraceg razmisljnja ipak pruzi ruku predivnom bicu ,a ono ga povede u samo drvo. A tamo je bilo jedno veliko ogledalo sa lepim zlatnim ramom ukraseno dijamantima i svim ostalim dragim kamencicima koja su reflektovala svoj odsjaj po podu ,zidovima i svodu prostorije. Prikaza ga odvede do tog ogledala postavi ga ispred i upita ga :

Pogledaj i reci mi sta vidis?

 Decak se zagledao u svoj odraz u ogledalu al ne vide nista..a onda kao kroz maglu poce da nazire svoj lik ,svoju figuru,ali to nije bio on..bio je likom i stasom on,ali..decak se snuzdi i slegnu ramenima..Prilika ga upita:

Sto si se rastuzio?Zar ti se ne svidja ono sto si video?

Decak je pogleda sa suzama u ocima i odgovori joj:

Kako da mi se svidja?! Vidi kako sam mali i jadan. Kome moze da se dopadne neko tako mali i jadan kao ja?

Prilika se nasmesi i upita ga; "a tebi to smeta zar ne?"

Decak klimnu glavom ,sede na zemlju skupisivse dok su mu krupne suze kvasile obrascice.Prilika spusti ruku na decakovu razbarusenu kosu i upita ga: " A kakav bi ti voleo da budes?"

"Ne znam" rece decak,"verovatno bih voleo da budem hrabriji ,malo hrabriji"

"I sta bi radio kada bi bio malo hrabriji?" upita prilika

"Nista,samo se ne bi tresao pred svakim zlim duhom koji kidise na moju dusu." Odgovori dete.

Prilika ga podize i zamoli ga da jos jednom pogleda u ogledalo i da joj opet kaze sta vidi.

Decak bezvoljno ustade i stade pred ogledalo. Gledajuci nije mogao da veruje sta vidi. Oci mu se rasirise od cuda. Bio je to on ,obucen u predivno svileno odelo,onakvo kavo nose princevi i kraljevi..Na glavi je imao krunu od zlata ukrasenu dijamantima, u desnoj ruci je drzao sjajan mac,u levoj ruci je drzao stit ,na ledjima su mu blistala krila ,onakva kakva su imali Andjeli na slikama njegove omiljene knjige. dete u cudu poce da se dodoiruje po glavi da zagleda odelo i da trazi mac u svojim rukama..Zbunjeno rece:" To sam ja..ali nemam ni mac ni krunu..sta se desava?

"Da to si ti..i nemas ni mac ni stit  ni krunu ni lepo odelo ,ni krila,ali ipak imas sve to"

Sad je decak bio zbunjen, a onda mu sjajna prilika objasni..

"Drago dete moje,to sto vidis u ogledalu je dusa tvoja. Vidis kako je lepa i  sjajna ,imas stit ljubavi da se branis,mac istine, krunu dostojanstva i postenja..krila pravednosti i cistote duse tvoje..da poletis."

Decak naivno upita: "A gde ja da nadjem dusu moju?"

"Ne moras je traziti. Ona je tu u tebi."

Decak sede i zamisli se..pa zapita priliku koja ga je pomno posmatrala: " Hoce li moja dusa uvek biti tako lepa kao sada?"

"To zavisi od tebe,drago dete." Rece prilika."Ako kroz sumu zivota ides hrabro,casno,i pri tom ne lomis puno grana,ako ne posustanes nikada,ako se boris za ono sto zelis i volis,dusa ce ti biti jos i lepsa.Bitno je da nikada ne izdas sebe da volis i da budes srecan. A sada idi, i vrati se kad porastes; ali pogledaj jos jednom da dobro zapamtis koliko je lepa tvoja dusa i nikada nemoj da zaboravis i seti se da ona ima mac i stit i krila i nicega se ne boj."

decak pogleda svoj odraz u ogledalu jos jednom,osmeh mu je titrao na usnama. Pojava ga izvede na proplanak na kome se razgranalo drvo rascvalo i opijalo svojim mirisom.Malene latice koje su padale sa grana licile su na pahulje..

Prilika nestade ,a dete osta jos malo da greje obraze i promrzle rucice ,a zatim se uputi prema mracnoj sumi koja vise nije izgledala tako strasno. Ono sto je nekada licilo na zle duhove ispostavilo se da je u stvari samo jako staro kvrgavo drvece, a zvuci koji su mu nekada ledili krv u zilama behu male zivotinjice koje su bile preplasene i u svom strahu ispustale cudne zvuke. Zivotinjice, ti sumski stanovnici jesu bili preplaseni,ali ne vise i decak koji je sada mirno koracao izmedju starog drveca. Drvece se polako proredjivalo i decak je uskoro izasao na ogromnu livadu prepunu cveca i sarenih leptirica..

SVAKO OD NAS NAIDJE NA OSOBU KOJA MU POKAZE KOLIKO MU JE DUSA LEPA I VREDNA. U JEDNOM TRENUTKU ZIVOTA ,KADA POSUSTANEMO,POJAVI SE NEKO ,NAJVEROVATNIJE ANDJEO KOJI NAM POMOGNE DA USTANEMO I PODSETI NAS DA I NASA KRILA MOGU DA LETE. SVOG ANDJELA SAM PRONASLA ,BOLJE RECENO ON JE NASAO MENE,POKAZAO MI JE KOLIKO MI JE DUSA LEPA I DA IMAM KRILA, POKAZAO MI JE DA MOGU DA LETIM..A JA SAM POKAZALA KOLIKO SAM NEZAHVALNA.

MOZDA MOJA DUSA I NIJE BAS TOLIKO LEPA.

A MOJ ANDJEO SAMO MI NIJE POKAZAO KAKO DA LETIM BEZ NJEGA.

Ovo sam zapisala una jednom listu papira ...

"PORUKA ZA SVE ANDJELE CUVARE: KAD NAIDJETE NA DUSU KOJA POSRCE I KADA JE PRIDIGNETE OPET NA NOGE,KADA JE UBEDITE DA IMA KRILA I DA SU JOJ KRILA PRELEPA,POKAZITE I KAKO DA LETI. DZABA JE PODIZETE ,OHRABRUJETE ,GOVORITE KAKO JE POSEBNA AKO NE POLETI. NE NAPUSTAJTE JE,NE ODBACUJTE JE,NE GURAJTE JE OD SEBE,JER TO DUSE SU RANJIVE I SITNICE ZABOLE JAKO. NE OSTAVLJAJTE DUSE KOJE JEDNOM POKLEKNUSE JER AKO PADNU OPET STOPICE SE SA PRAHOM ZEMALJSKIM I PREKRICEIH KOROV ZIVOTA,DA IH NIKO NECE OPET PRONACI."

 #
TRAGOVI NA DUSI
vilabezkrila | 20 Decembar, 2009 10:23

  Zivot satkan od zelja i snova,

sto jedan po jedan se srusi.

Pa sam sada neka druga,neka nova,

al' tragovi ostase na dusi. 

Zalud sanjam snove sada,

dusa u cuda vise ne veruje.

Zalud zelim ljubav da me savlada,

dusa uplasena drhti,strahuje.

 #
KAKO SAM SLAVILA SV.NIKOLU
vilabezkrila | 19 Decembar, 2009 09:24

Poticem iz porodice u kojoj je isprepletano vise nacija i samim tim zastupljene dve hriscanske veroispovesti.Mamin tata je bio po svom ocu nemac po majci madjar i samim tim po veroispovesti pripadao rimokatolicizmu. Majka moje majke je bila srpkinja i samim tim pravoslavne veroispovesti.Kako ljubav ne zna za granice ni nacije ni veroispovest i kako je sve moguce dovesti u red samo kad se hoce dokaz su upravo moj deka i baka koji su svoj zivot tako uredili da ni jedan od njih dvoje nije bio ostecen za mrvu od onog na sta je ponikao.Baka je drzala sve pravoslavne svece  i krsnu slavu Sv. Petku,ali su se u kuci ravnopravno drzali i svi rimokatolicki sveci.Deca su im bila naizmenicno krstevana jedno u pravoslavnoj crkvi drugo u katolickoj..pa tako imam dve tetke koje su pravoslavke sa srpskim imenima i moja majka i jos dve tetke koje su katolkinje i s madjarskim imenima.

Roditelji mog oca ,slovaci po nacionalnosti ,nisu ni pravoslavci ni katolici, oni su vernici pravca,da se tako izrazim, pod nazivom Nazareni. Za zivota mog oca nisu dozvolili da me krste ,pa sam ja tako do dana danasnjeg ostala ne krstena ,ali sa ogromnom verom u sebi i ljubavlju prema pravoslavlju.

Kad sam se udala, mislila sam da ulazim u katolicku kucu obzirom da mi je muz bio po ocu polu  madjar polu nemac ,a po majci srbin,ali u Vojvodini takve "mesavine"su sasvim normalna pojava. Medjutim svekar je ateista, a njegovi roditelji su poput roditelja moga oca isli u Adventisticku crkvu, narodski poznata kao pokajitska crkva.Prvi Bozic drzali smo katolicki jer sam bila ubedjena da je on katolik,medjutim kad nam se rodio prvi sin ,dodje nam krstevni kum moga muza na babine. Secam se da je izmedju ostalog rekao:" Sad ste porodica, trebalo bi da uzmete slavu,sveca nekog da vas cuva ,vas i kucu vasu." Kako da uzmemo slavu kad smo katolici upitah ja u cudu,a kum se nasmeja i objasni mi da je muz moj krsten u pravoslavnoj crkvi i da je on nekada u toj crkvi bio svestenik .

Tog leta odlucismo se da nam kucna slava bude Sv. Nikola. Nedelju dana pred samu slavu muz je doneo ikonu u kucu i ja sam dugo razmisljala gde da je okacim..nisam znala ali sam je ,valjda instiktivno, okacila bas na istocnom zidu kuce. Komsinica mi je dala bosiljak, a kum je dosao da nam objasni detalje i da nas upozori da je Sv. Nikola posna slava jer pada u vreme velikog posta i da nikako ne smemo da mrsimo taj dan,bez obzira dal postimo ili ne.

Par dana pred slavu trebao je svestenik da sveti vodicu,ali muzevljeva baba stade na kapiju ,nagrdi svestenika,nagrdi nas,svestenik se okrete ode, muz osta da se svadja sa babom, a ja pobegoh u kucu i skrih se u kupatilo plakajuci. Te zime baba dade svoju dusu Bogu a ja pozvah svestenika da dodje i sveti vodu o Vaskrs.

Te godine u decembru ,pa cak dve nedelje pred slavu poceh da pripremam sve sto treba. Kucu sam uglancala, odabrala iz recepata razne djakonije..secam se da sam za predjelo sluzila riblju pastetu na prepecenim kriskicama hleba sa ukrasima od kolutica sargarepe ,krastavaca iz tursije, i maslinkama. Glavno jelo bese pastrmka u vinu..koju je spremio moj muz, kao i riblju corbu. Bilo je tu jos i sarmice od pasulja, riblji fileti, rizoto sa povrcem, przeni oslic. Od kolaca behu neki posni puzici,zvezdice sa orasima, posna bajadera..Slavski kolac sam sama umesila i sama ukrasila i dobila pohvale od svestenika koji je dosao da nam isti reze. Zito, vino, sveca..

Tog dana od jutra pa do kasno u noc bila je puna kuca sveta. Dodjose krstevni kum moga muza i kuma i njihov sin,pa nasi vencani kumovi, svestenik koji je ostao na rucku..razni nasi prijatelji ,moja majka..koja ne voli ribu ali su joj se sarnice sa pasuljom posebno dopale. Bese lepo..veselo, ne suvise jer jos nije bilo godina kako je muzevljeva baba umrla, ali bese lepo. I tako svake naredne godine.

Svekar ateista ,kad bi dolazio na godisnji odmor,trazio je od nas da sklonimo ikonu. Da bi izbegla svadju dan pre njegovog dolaska ikonu bi unosila u nasu spavacu sobu.

A onda smo kupili nasu kucu.

Mog muza je strasno nerviralo sto za slavu ne moze da pece prase. Ja sam bila glavni krivac, jer nisam postovala njegovu zelju.Zadnju slavu koju smo zajedno docekali obelezila je teska svadja ,upravo zbog praseta. Bio je kupio prase i trebao je da ga "uredi" dan pred slavu. Po njegovom obicaju nije me pitao nista ,vec me je samo obavestio da ce da ide kod komsije da sredi prase za sutra, na sta sam ja rekla samo: " Donesi prase, i cekaces slavu sam. Pa objasnjavaj gostima gde ti je zena. Dok sam ja domacica u ovoj kuci se za slavu nece mrsiti."

Vecina komsija drzi takodje Sv. Nikolu kao kucnu slavu i svi oni imaju mrsnu trpezu. Neki stave ribu "da prikazu" da je posna slava,ali ipak krkaju prasence, a moga muza je bilo sramota sto imamo na stolu ribu "kao neki slepci."Ta slava je prosla relativno dobro..mada su se gosti vremenom osipali,jer bi do kraja dana moj muz poceo da zaplice jezikom usled prekomerno popijenih casica rakije, tako da je tog dana bio samo njegov krstevni kum i nas vencani kum i moja majka kojoj sam toga danas saopstila da se ne iznenadi ako me uskoro ugleda na vratima sa decom i koferima. Bila je veoma iznenadjena..Nas dvoje smo odavali utisak srecnog bracnog para. Bese to samo sminka.

Danas, kuca u kojoj smo ziveli zvrlji prazna i ceka procenu ,pa da se proda.Zadnji put tamo bejah negde u maju. Nisam mogla da se suzdrzim,plakala sam satima.Sve je onako ili slicno kako sam ostavila. Moja kuhinja,gde sam pripremala razne djakonije..dnevna, gde sam sluzila goste..trpezarija..spavaca..decija soba.Samo je svo cvece propalo.Slike po zidovima.Goblen "Tajna vecera" u spavacoj...Basta, sto u dvoristu ispod ogromne tresnje ,gde sam jutrom u toplim danima pila kafu uz cvrkut pticica i miris ruza mojom rukom posadjenih i negovanih..Moja basta..i secanja..radost i smeh deciji..tuga ,bol,svadje,uvrede..

I ikona Sv. Nikole na zidu..na istocnoj strani.

On se ozenio. Presao kod zene da zivi,i drzi takodje Sv. Nikolu..ostvario mu se san..stavio je peceno  prase na sto...

 #
NESTAJE LJUBAV
vilabezkrila | 18 Decembar, 2009 19:57

Ljubav nestaje, polako istice zrno po zrno

k'o pesak iz starog pescanog sata.

i ne znam sta srce ceka samo

tu kraj, tvoga srca, zatvorenih vrata.

Vreme je odavno proslo,da krenem

trebala sam odavno, ali vracam se

ni sama ne znam zasto.Prenem

se iz sna i k'o u bunilu vratim se.

I posecem se opet o srcu slomljenih snova

porezem dlanove o tvoje reci

placem,u suzama zaspim pa budim se iznova

k'o moze moj pad da spreci?

I misle drugi da letim slobodna

ko pahulja bela nosena vetrom

a ja padam sve dublje  bolom nosena

valcer poslednji plesem sa tugom.

I nestaje ljubav,topi se ko sneg s proleca

ostaju tragovi sto skrise se u seni

to bese moja ljubav najveca

sto ostavi traga duboko u meni.

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16  Sledeći»