Rekosmo jedno drugom zbogom.

nicega medju nama nema vise.

Al' srce moje jos place za tobom

i dusa za tobom jos uzdise.

Znam da ne vredi da ti se vracam,

jer rekoh ti mnogo ruznih reci.

Odlaskom tvojim ,zlobu svoju placam.

Suzama gorkim tugu svoju lecim.

Docice ,znam, neka nova leta,

i jeseni neke zlatne i zute.

Opet ce prolece da nam cveta,

a ti i ja izabrasmo svoje pute.

I znam da tvoja nikada biti necu

i da ti nikada neces biti moj,

zato ti duso draga zelim srecu

i prosti ako mozes ludi ovoj.

Mozda se nekad i sretnemo mi.

Pognute glave pred tobom cu stati.

Kraj mene samo cutke prodji,

pusti neka me tuga prati.

Jer vredna te nisam Milo moje,

to oboje sada dobro znamo.

Zauvek te voli gresno tvoje

i cekam te na oblaku ,gore tamo.

Znam, sigurno me se setis ponekad,

kad se skazaljke na satu poklope,

kad sene zaigraju na zidovima,

sigurno se setis nekad kad te tuge poklope,

kad suza oko zamagli,

znam sigurno me u tvojim mislima ima.

Ne mogu se izbrisati dani radosti

ma koliko mi to hteli,ma koliko ljuti bili,

ma koliko tuge i bola u srcima skrivali.

I ako ljubavi vise nema

znam da sam ti u mislima skrivena.

Na tvom srcu ustavih trag

i znaj da te u nocima sneznim

jos ponekad usnijem.

U snu si mi gost drag

i htela bih te ljubiti

al se samo nasmijem

i taknem ti rukom kose vlas,

il samo zacujem  mio ti glas.

Mnogo me toga na tebe podseti,

mojih pesama svaki stih.

 I ruke mi sitnicama tvojim napuni

secanja iz srecnih vremena tih.

Ne boli me vise tako jako,

to prevrtanje po uspomenama.

I osmeh mi izmami lako,

lutanje po smehom ispunjenim danima.

Vise ne trazim ko je kriv

za smrt ljubavi nase,

i tek ponekad zazelim

da pijem ljubav iz razbijene case.

I s uzdahom te se setim

cesto i tek ponekad mi suza sklizne

i znam da u srcu  tvom

ja ipak imam svoje mesto

i da se i ti mene setis ponekad

kao sto sam te se ja tebe setila sad.

Poranih juce.

 Dvanaest dana nisam bila na posao..nije mi se islo. Zasto da radim kad plata kasni tri ,tri i po meseca.Cak sam odnela molbu u fabriku za klanje i preradu pilica. Ne mogu sebe da zamislim tamo ,ali je plata redovna..

U ponedeljak negde oko podneva dobijem poruku od poslovodje: " Duso, kad dodjes?" nasmejah se  i pomislih " onaj ko treba da me zove "duso" to ne cini..nisam mu nista odgovorila..a onda negde oko pola pet poslepodne direktor moje firmice mi pusta sms.."javi mi se hitno" .Nazovem ga..zauzeto..ponovim..opet zauzeto..zatim pustim ja njemu sms.."dolazim sutra"

I tako poranih juce i odoh na posao..Obradovase mi se koleginice..Poslovodja odglumio srcani napad..nasmejase me ti ljudi od ranog jutra. Negde pred pauzu mi stize sms od banke..."Dragana sutra izmirite svoja dugovanja inace cemo morati da vas utuzimo. S postovanjem.." Glava me zabolela..pola plate nije dovoljno da pokrijem ratu ipo za kredit..suze mi navrese na oci. Jos i datum jucerasnji..mome ocu 33-ca godisnjica od smrti..Toliko mo fali tata..neopisivo..

Oko pola jedan odoh sama kod direktora..reko bolje ja da idem kod njega neg da on mene zove..a treba i platu da mi da..pola plate ustvari..
I tako sedeli nas dvoje skoro pola sata. Zna on za sve moje probleme..Njegova zamenica me prekrstila..kaze da sam ja direktorova miljenica...radim kad hocu..dodjem kad hocu  a on nikada nije ni povisio glas na mene, a ume da zaurla da se sve trese....I tako..rece on meni da ce sutra da mi da ono pola od platice...

Zavrsi se radni dan..u novcaniku imadoh 10 dinara i sa time odoh u crkvu..reko bar ocu svecu da zapalim..kad ono bile one jeftinije svece pet dinara komad..
zapalih jednu za sve moje drage ,za njihovo zdravlje..i jednu za mog oca..i nisam mogla da se uzdrzim..zajecah na glas..po prvi put posle jako puno godina..mislim da sam dete bila kad sam zadnji put tako plakala za njim,ali ne mogu da se setim zasto..Valjda me stigose toliki problemi..Svi me na neki nacin ostave,odu od mene..eto i ljubav moja ode od mene..

Posle sam se pomolila Sv. Nikoli..zahvalila tacnije za sve one godine koje je vredno "radio" cuvajuci moju kucu i ukucane..

Napolju vetar,kisa..nazvah bivsu zaovu..odoh kod nje na kafu da se smirim malo..stize mi sms od majke.."Ljubi te majka ja sam dobila sve plate i ponovo radim posle praznika"
Imamo mi obicaj ovde da kazemo kad resimo neku brigu "pao mi Vrsacki breg sa ledja" e tako je meni bilo juce posle iscitavanja tog sms-a od majke...

Danas odem u banku,podmirim racun,platim struju..i pocastim sebe jednim divnim dzemperom..crvene boje..Generalno ne volim crvenu boju,ali eto nesto u zadnje vreme samo crveno kupujem..crveni telefon,crveni sal ,kapa,rukavice..sad dzemper..

A, da dogovorih se sa direktorom ,kad sam isla za ono pola plate,da od ponedeljka do srede radim produzeno ali da mi taj prekovremeni odmah plati..ja mu dala predlog..on prihvatio bez ijedne reci pogovora...

Juce imadoh 10 dinara u novcaniku..danas..pa mnogo vise..

Sutra idem sestrici da zapalim svecu i da se zahvalim Nebu sto me je opet uzelo pod zastitu kad sam vec mislila da sam propala..

A " neko"mi rece danas da vezem jezik da ce mi tako biti mnogo lakse...
Posle svih uvreda...gotovo je..jos uvek mi je drag..priznajem,ali nije to to vise..niti ce ikada biti.
Shvatih da on ima jako lose  misljenje o meni..
Jos jedan u klubu mojih "obozavalaca"

I jos jedan sasvim obican dan.

Ovo je prica o jednom malom decaku , ali ne suvise malom; dovoljno malom da ne ume da se brani od zlih duhova,ali dovoljno velikom da zna da ga isti napadaju,mada u svojoj cistoj decijoj dusi nikada nije moglo naci ni jedan trun razloga s kojim bi ih optuzilo. Taj decak je jednog dana krenuo kroz sumu. Suma s pocetka bese prepuna cveca i leptira najsarenijih krila koji su leprsali oko decaka kao da zele da se sa njim igraju. Decak u svojoj bezbriznoj igri i jurnjavi za leptirima ne primeti da se udaljio od pocetka sume , suma je postajala sve gusca i mracnija.Iz svakog drveta ,cinilo se ,virile su oci sjajne nekog zlog duha.Grane siblja su ga sibale po licu i,cepale njegovu odecu,ostavljale krvav trag na njegovim malim rucicama.Mali decak se nije predavao,koracao je hrabro nadajuci se da ce uskoro naici na kraj sume i da ce ga Sunce obasjati. Ali kraj sume se nije nazirao.Postajalo je sve mracnije i mracnije ,a senke oko njega su bivale sve strasnije i culi su se neki cudni zvuci posvuda. Decak je bio gladan i zedan;nozice su mu bile umorne od dugog hodanja; niz izgrebane obraze pocese da se slivaju krupne vrele suze.Ponosan kakav je bio, obrisao je suze i nastavio da koraca ,dok je iza sebe cuo glasove kako se zlokobno cere i sapucu:

Odustani! Ne mozes ti to! Slab si! Nisi dovoljno dobar! Dusa ti je ruzna! Ne zasluzujes..!

 Decak ih je slusao i slusao i u jednom trenutku pozele da odustane.Seo je ispod jednog drveta iz koga se zlokobno cerekalo Beznadje ,i kad htede da mu prepusti svoju dusu na milost i nemilost ,kroz vlazne trepavice od suza ugleda proplanak obasjan svetloscu ispred sebe i na njemu veliko drvo rascvetale tresnje.Decak skupi poslednje atome svoje snage ,podize se i krene prema proplanku kroz zbunje i trnovite grane koje kao da su pokusavale da ga sprece. Stigavsi do proplanka ,zaslepljen svetloscu koja kao da je iz samog drveta isijavala, decak sede pod drvo i zatvori oci ,jer naviknut na mrak sume ne mogase odmah da otvorenih ociju sagleda lepotu drveta.Drvo ne samo sto je isijavalo svetlost nego je isijavalo i prijatnu toplotu,slicnu onoj sto Sunce isijava u maju kada svojom toplotom nagoni da se sva priroda rasveta. Sedelo je tako zatvorenih ociju i pustalo da ga ta toplota miluje ,a onda otvori oci jer htede da pogleda kakvo je to drvo. Obilazio je oko drveta,zagledao ga udisao miris njegovog cveta; pogleda uprtom ka granama koje su bile visoke;i kad je spustio pogled pred sebe ugleda svetlu skoro providnu pojavu. Nikada decak ne vide nekog tako lepog i s takvom mirnocom u ocima. Prikaza se osmehnu ,kao da je mogla da procita decakove misli pruzi mu ruku.. U prvi mah decak se dvoumio ,nije znao sta da radi ,ali posle kraceg razmisljnja ipak pruzi ruku predivnom bicu ,a ono ga povede u samo drvo. A tamo je bilo jedno veliko ogledalo sa lepim zlatnim ramom ukraseno dijamantima i svim ostalim dragim kamencicima koja su reflektovala svoj odsjaj po podu ,zidovima i svodu prostorije. Prikaza ga odvede do tog ogledala postavi ga ispred i upita ga :

Pogledaj i reci mi sta vidis?

 Decak se zagledao u svoj odraz u ogledalu al ne vide nista..a onda kao kroz maglu poce da nazire svoj lik ,svoju figuru,ali to nije bio on..bio je likom i stasom on,ali..decak se snuzdi i slegnu ramenima..Prilika ga upita:

Sto si se rastuzio?Zar ti se ne svidja ono sto si video?

Decak je pogleda sa suzama u ocima i odgovori joj:

Kako da mi se svidja?! Vidi kako sam mali i jadan. Kome moze da se dopadne neko tako mali i jadan kao ja?

Prilika se nasmesi i upita ga; "a tebi to smeta zar ne?"

Decak klimnu glavom ,sede na zemlju skupisivse dok su mu krupne suze kvasile obrascice.Prilika spusti ruku na decakovu razbarusenu kosu i upita ga: " A kakav bi ti voleo da budes?"

"Ne znam" rece decak,"verovatno bih voleo da budem hrabriji ,malo hrabriji"

"I sta bi radio kada bi bio malo hrabriji?" upita prilika

"Nista,samo se ne bi tresao pred svakim zlim duhom koji kidise na moju dusu." Odgovori dete.

Prilika ga podize i zamoli ga da jos jednom pogleda u ogledalo i da joj opet kaze sta vidi.

Decak bezvoljno ustade i stade pred ogledalo. Gledajuci nije mogao da veruje sta vidi. Oci mu se rasirise od cuda. Bio je to on ,obucen u predivno svileno odelo,onakvo kavo nose princevi i kraljevi..Na glavi je imao krunu od zlata ukrasenu dijamantima, u desnoj ruci je drzao sjajan mac,u levoj ruci je drzao stit ,na ledjima su mu blistala krila ,onakva kakva su imali Andjeli na slikama njegove omiljene knjige. dete u cudu poce da se dodoiruje po glavi da zagleda odelo i da trazi mac u svojim rukama..Zbunjeno rece:" To sam ja..ali nemam ni mac ni krunu..sta se desava?

"Da to si ti..i nemas ni mac ni stit  ni krunu ni lepo odelo ,ni krila,ali ipak imas sve to"

Sad je decak bio zbunjen, a onda mu sjajna prilika objasni..

"Drago dete moje,to sto vidis u ogledalu je dusa tvoja. Vidis kako je lepa i  sjajna ,imas stit ljubavi da se branis,mac istine, krunu dostojanstva i postenja..krila pravednosti i cistote duse tvoje..da poletis."

Decak naivno upita: "A gde ja da nadjem dusu moju?"

"Ne moras je traziti. Ona je tu u tebi."

Decak sede i zamisli se..pa zapita priliku koja ga je pomno posmatrala: " Hoce li moja dusa uvek biti tako lepa kao sada?"

"To zavisi od tebe,drago dete." Rece prilika."Ako kroz sumu zivota ides hrabro,casno,i pri tom ne lomis puno grana,ako ne posustanes nikada,ako se boris za ono sto zelis i volis,dusa ce ti biti jos i lepsa.Bitno je da nikada ne izdas sebe da volis i da budes srecan. A sada idi, i vrati se kad porastes; ali pogledaj jos jednom da dobro zapamtis koliko je lepa tvoja dusa i nikada nemoj da zaboravis i seti se da ona ima mac i stit i krila i nicega se ne boj."

decak pogleda svoj odraz u ogledalu jos jednom,osmeh mu je titrao na usnama. Pojava ga izvede na proplanak na kome se razgranalo drvo rascvalo i opijalo svojim mirisom.Malene latice koje su padale sa grana licile su na pahulje..

Prilika nestade ,a dete osta jos malo da greje obraze i promrzle rucice ,a zatim se uputi prema mracnoj sumi koja vise nije izgledala tako strasno. Ono sto je nekada licilo na zle duhove ispostavilo se da je u stvari samo jako staro kvrgavo drvece, a zvuci koji su mu nekada ledili krv u zilama behu male zivotinjice koje su bile preplasene i u svom strahu ispustale cudne zvuke. Zivotinjice, ti sumski stanovnici jesu bili preplaseni,ali ne vise i decak koji je sada mirno koracao izmedju starog drveca. Drvece se polako proredjivalo i decak je uskoro izasao na ogromnu livadu prepunu cveca i sarenih leptirica..

SVAKO OD NAS NAIDJE NA OSOBU KOJA MU POKAZE KOLIKO MU JE DUSA LEPA I VREDNA. U JEDNOM TRENUTKU ZIVOTA ,KADA POSUSTANEMO,POJAVI SE NEKO ,NAJVEROVATNIJE ANDJEO KOJI NAM POMOGNE DA USTANEMO I PODSETI NAS DA I NASA KRILA MOGU DA LETE. SVOG ANDJELA SAM PRONASLA ,BOLJE RECENO ON JE NASAO MENE,POKAZAO MI JE KOLIKO MI JE DUSA LEPA I DA IMAM KRILA, POKAZAO MI JE DA MOGU DA LETIM..A JA SAM POKAZALA KOLIKO SAM NEZAHVALNA.

MOZDA MOJA DUSA I NIJE BAS TOLIKO LEPA.

A MOJ ANDJEO SAMO MI NIJE POKAZAO KAKO DA LETIM BEZ NJEGA.

Ovo sam zapisala una jednom listu papira ...

"PORUKA ZA SVE ANDJELE CUVARE: KAD NAIDJETE NA DUSU KOJA POSRCE I KADA JE PRIDIGNETE OPET NA NOGE,KADA JE UBEDITE DA IMA KRILA I DA SU JOJ KRILA PRELEPA,POKAZITE I KAKO DA LETI. DZABA JE PODIZETE ,OHRABRUJETE ,GOVORITE KAKO JE POSEBNA AKO NE POLETI. NE NAPUSTAJTE JE,NE ODBACUJTE JE,NE GURAJTE JE OD SEBE,JER TO DUSE SU RANJIVE I SITNICE ZABOLE JAKO. NE OSTAVLJAJTE DUSE KOJE JEDNOM POKLEKNUSE JER AKO PADNU OPET STOPICE SE SA PRAHOM ZEMALJSKIM I PREKRICEIH KOROV ZIVOTA,DA IH NIKO NECE OPET PRONACI."

  Zivot satkan od zelja i snova,

sto jedan po jedan se srusi.

Pa sam sada neka druga,neka nova,

al' tragovi ostase na dusi. 

Zalud sanjam snove sada,

dusa u cuda vise ne veruje.

Zalud zelim ljubav da me savlada,

dusa uplasena drhti,strahuje.

Poticem iz porodice u kojoj je isprepletano vise nacija i samim tim zastupljene dve hriscanske veroispovesti.Mamin tata je bio po svom ocu nemac po majci madjar i samim tim po veroispovesti pripadao rimokatolicizmu. Majka moje majke je bila srpkinja i samim tim pravoslavne veroispovesti.Kako ljubav ne zna za granice ni nacije ni veroispovest i kako je sve moguce dovesti u red samo kad se hoce dokaz su upravo moj deka i baka koji su svoj zivot tako uredili da ni jedan od njih dvoje nije bio ostecen za mrvu od onog na sta je ponikao.Baka je drzala sve pravoslavne svece  i krsnu slavu Sv. Petku,ali su se u kuci ravnopravno drzali i svi rimokatolicki sveci.Deca su im bila naizmenicno krstevana jedno u pravoslavnoj crkvi drugo u katolickoj..pa tako imam dve tetke koje su pravoslavke sa srpskim imenima i moja majka i jos dve tetke koje su katolkinje i s madjarskim imenima.

Roditelji mog oca ,slovaci po nacionalnosti ,nisu ni pravoslavci ni katolici, oni su vernici pravca,da se tako izrazim, pod nazivom Nazareni. Za zivota mog oca nisu dozvolili da me krste ,pa sam ja tako do dana danasnjeg ostala ne krstena ,ali sa ogromnom verom u sebi i ljubavlju prema pravoslavlju.

Kad sam se udala, mislila sam da ulazim u katolicku kucu obzirom da mi je muz bio po ocu polu  madjar polu nemac ,a po majci srbin,ali u Vojvodini takve "mesavine"su sasvim normalna pojava. Medjutim svekar je ateista, a njegovi roditelji su poput roditelja moga oca isli u Adventisticku crkvu, narodski poznata kao pokajitska crkva.Prvi Bozic drzali smo katolicki jer sam bila ubedjena da je on katolik,medjutim kad nam se rodio prvi sin ,dodje nam krstevni kum moga muza na babine. Secam se da je izmedju ostalog rekao:" Sad ste porodica, trebalo bi da uzmete slavu,sveca nekog da vas cuva ,vas i kucu vasu." Kako da uzmemo slavu kad smo katolici upitah ja u cudu,a kum se nasmeja i objasni mi da je muz moj krsten u pravoslavnoj crkvi i da je on nekada u toj crkvi bio svestenik .

Tog leta odlucismo se da nam kucna slava bude Sv. Nikola. Nedelju dana pred samu slavu muz je doneo ikonu u kucu i ja sam dugo razmisljala gde da je okacim..nisam znala ali sam je ,valjda instiktivno, okacila bas na istocnom zidu kuce. Komsinica mi je dala bosiljak, a kum je dosao da nam objasni detalje i da nas upozori da je Sv. Nikola posna slava jer pada u vreme velikog posta i da nikako ne smemo da mrsimo taj dan,bez obzira dal postimo ili ne.

Par dana pred slavu trebao je svestenik da sveti vodicu,ali muzevljeva baba stade na kapiju ,nagrdi svestenika,nagrdi nas,svestenik se okrete ode, muz osta da se svadja sa babom, a ja pobegoh u kucu i skrih se u kupatilo plakajuci. Te zime baba dade svoju dusu Bogu a ja pozvah svestenika da dodje i sveti vodu o Vaskrs.

Te godine u decembru ,pa cak dve nedelje pred slavu poceh da pripremam sve sto treba. Kucu sam uglancala, odabrala iz recepata razne djakonije..secam se da sam za predjelo sluzila riblju pastetu na prepecenim kriskicama hleba sa ukrasima od kolutica sargarepe ,krastavaca iz tursije, i maslinkama. Glavno jelo bese pastrmka u vinu..koju je spremio moj muz, kao i riblju corbu. Bilo je tu jos i sarmice od pasulja, riblji fileti, rizoto sa povrcem, przeni oslic. Od kolaca behu neki posni puzici,zvezdice sa orasima, posna bajadera..Slavski kolac sam sama umesila i sama ukrasila i dobila pohvale od svestenika koji je dosao da nam isti reze. Zito, vino, sveca..

Tog dana od jutra pa do kasno u noc bila je puna kuca sveta. Dodjose krstevni kum moga muza i kuma i njihov sin,pa nasi vencani kumovi, svestenik koji je ostao na rucku..razni nasi prijatelji ,moja majka..koja ne voli ribu ali su joj se sarnice sa pasuljom posebno dopale. Bese lepo..veselo, ne suvise jer jos nije bilo godina kako je muzevljeva baba umrla, ali bese lepo. I tako svake naredne godine.

Svekar ateista ,kad bi dolazio na godisnji odmor,trazio je od nas da sklonimo ikonu. Da bi izbegla svadju dan pre njegovog dolaska ikonu bi unosila u nasu spavacu sobu.

A onda smo kupili nasu kucu.

Mog muza je strasno nerviralo sto za slavu ne moze da pece prase. Ja sam bila glavni krivac, jer nisam postovala njegovu zelju.Zadnju slavu koju smo zajedno docekali obelezila je teska svadja ,upravo zbog praseta. Bio je kupio prase i trebao je da ga "uredi" dan pred slavu. Po njegovom obicaju nije me pitao nista ,vec me je samo obavestio da ce da ide kod komsije da sredi prase za sutra, na sta sam ja rekla samo: " Donesi prase, i cekaces slavu sam. Pa objasnjavaj gostima gde ti je zena. Dok sam ja domacica u ovoj kuci se za slavu nece mrsiti."

Vecina komsija drzi takodje Sv. Nikolu kao kucnu slavu i svi oni imaju mrsnu trpezu. Neki stave ribu "da prikazu" da je posna slava,ali ipak krkaju prasence, a moga muza je bilo sramota sto imamo na stolu ribu "kao neki slepci."Ta slava je prosla relativno dobro..mada su se gosti vremenom osipali,jer bi do kraja dana moj muz poceo da zaplice jezikom usled prekomerno popijenih casica rakije, tako da je tog dana bio samo njegov krstevni kum i nas vencani kum i moja majka kojoj sam toga danas saopstila da se ne iznenadi ako me uskoro ugleda na vratima sa decom i koferima. Bila je veoma iznenadjena..Nas dvoje smo odavali utisak srecnog bracnog para. Bese to samo sminka.

Danas, kuca u kojoj smo ziveli zvrlji prazna i ceka procenu ,pa da se proda.Zadnji put tamo bejah negde u maju. Nisam mogla da se suzdrzim,plakala sam satima.Sve je onako ili slicno kako sam ostavila. Moja kuhinja,gde sam pripremala razne djakonije..dnevna, gde sam sluzila goste..trpezarija..spavaca..decija soba.Samo je svo cvece propalo.Slike po zidovima.Goblen "Tajna vecera" u spavacoj...Basta, sto u dvoristu ispod ogromne tresnje ,gde sam jutrom u toplim danima pila kafu uz cvrkut pticica i miris ruza mojom rukom posadjenih i negovanih..Moja basta..i secanja..radost i smeh deciji..tuga ,bol,svadje,uvrede..

I ikona Sv. Nikole na zidu..na istocnoj strani.

On se ozenio. Presao kod zene da zivi,i drzi takodje Sv. Nikolu..ostvario mu se san..stavio je peceno  prase na sto...

Ljubav nestaje, polako istice zrno po zrno

k'o pesak iz starog pescanog sata.

i ne znam sta srce ceka samo

tu kraj, tvoga srca, zatvorenih vrata.

Vreme je odavno proslo,da krenem

trebala sam odavno, ali vracam se

ni sama ne znam zasto.Prenem

se iz sna i k'o u bunilu vratim se.

I posecem se opet o srcu slomljenih snova

porezem dlanove o tvoje reci

placem,u suzama zaspim pa budim se iznova

k'o moze moj pad da spreci?

I misle drugi da letim slobodna

ko pahulja bela nosena vetrom

a ja padam sve dublje  bolom nosena

valcer poslednji plesem sa tugom.

I nestaje ljubav,topi se ko sneg s proleca

ostaju tragovi sto skrise se u seni

to bese moja ljubav najveca

sto ostavi traga duboko u meni.

Verujem u sudbinu.Verujem da smo svi ovde na zemlji sa nekim razlogom ,nama nepoznatim,ali nismo "pali" s marsa..Postoje razlozi koje mi ne razumemo,dogadjaji nad kojima nemamo moc upravljanja..

Moj zivot je poceo da se resava daleko pre mog rodjenja..
Moja baka po majci rodom je iz okoline Jagodine. Deka ,majcin otac je iz Kovina..Drugi svetski rat ih je doveo oboje u Beograd. Tu su se sreli ,zaljubili i osnovali porodicu..
Zeleli su oboje zarko sina..neko ko ce nastaviti porodicnu lozu..ali volja Bozija je bila drugacija..

Moja majka je trece od osmoro dece. Pet devojcica je prezivelo, dve devojcice i sin jedinac su nazalost preminuli jos kao deca.
Ziveli su u Beogradu, tacnije na Karaburmi u ulici koja se zove Karpatska..tamo su imali stan u vlasnistvu, ali je deka moj odlucio da svoju porodicu dovede u Vojvodinu tacnije u Banat. Moja majka je bila devojka vec od 18 leta kad je stupila u Vojvodjansku ravnicu i iste godine bezmerno se zaljubila u mog tatu. Zabavljali su se tri godine, tajno, jer moja baka nije bas blagonaklono gledala na tu vezu , a ni tatini roditelji. Ipak njih dvoje su se izborili i vencali se .Osnovase svoju malu porodicu. I kao sto to biva  ubrzo posle vencanja objavljeno je da mlada ceka bebu. Nigde kraja njihovoj sreci. Moj tata tada odlucuje ,kao i vecina ljudi pocetkom '70 godina da ode u inostranstvo trbuhom za kruhom. Strana zemlja bese Austrija. Majka osta u tadasnjoj Jugoslaviji da saceka da se porodi pa da mu se pridruzi.

Sestra se rodila septembra meseca kao nedonosce..
24. decembra sestrica umire u cetvrtom mesecu svog zivota..sahranise je a tata je i ne vide...umesto na njenu sahranu stigao je na sahranu svom tastu , mom deki kome je srce prepuklo od bola sto je svoje prvo unuce stavio u crnu zemlju.

Pokusase majka i otac da pokupe ostatke svog zivota i da nastave dalje. Otac se zakleo da njegova stopa nikad nece napustiti zemlju pa makar morao da prosi da bi preziveo.
Posle nekoliko meseci zasjalo im je sunce srece jer je majka ostala noseca sa mnom.
Zivot se polako vratio u normalu i moje rodjenje je prividno zacelilo njihove rane za izgubljenim prvencetom.
Poceli su da se kuce. Tata je hteo da podigne kredit da zidaju kucu . Majka je cekala drugo . tj trece dete.

A onda...

22. decembra u 20 casova i 45 minuta zazvonio je telefon.
Majka se javila...i stropostala na pod.
Javise joj da joj je muz stradao u saobracajnoj nesreci
Mog oca udario je automobil marke WV zvan buba odbacio ga 20-tak metara. levom polovinom tela pao je na asfalt, desnom na bankinu..bio je na mestu mrtav..cela leva strana bila mu je smrskana.

Imao je 31 godinu.

Na dan sahrane majku su morali hitno da prevezu u porodiliste. Decak kojeg je nosila umro je u njoj.

Posle par dana ,kad su je otpustili iz bolnice, majka je otisla u kucu svojih sestara da vidi dal sam ja tamo,one joj rekose da sam kod ocevih roditelja.Kako u to vreme  saobracaj autobuski bio veoma redak ,majka se uputila pesice..put je vodio pored groblja gde je sahranjen moj otac. Svratila je da vidi kako su mu grob namestili i onesvestila se .
Nasli su je tek ujutru polumrtvu..

Od tog dana ona je invalid..

Od tuge i bola zbog svojih gubitaka dozivela je 4 nervna sloma, ali je ipak sve to prevazisla i nastavila sa ostacima svog zivota i ostacima svoje porodice tj. sa mnom..ja sam joj bila jedina radost.

Mnogo godina kasnije decembar se pokazao u pravom svetlu opet.
25 decembra sam napustila muza..vise se jednostavno nije moglo...
Ove godine ,opet u decembru, izgubih najvecu ljubav svog zivota.
Mislim da ce se sad prokletstvo decembra smiriti na neko vreme,ali me jeza hvata svake godine kad dodje decembar..

Eto zasto ne volim decembar.

Nad ravnicom pade prvi sneg,

pokri oranje i travicu zelenu.

Iz krila Andjela perce,nebeski teg

zaborava pokri ruzu uvelu.

Na belom pokrivacu ledenom,

crne se vrane zlosutnice.

Reci odzvanjaju praznom kucom.

Prazne su i puste ulice.

Iz odzaka se vije crn dim,

i oblaci sivi ljube ravnicu.

U zimskim danima tim,

vetar skripi niz ulicu.

Jos samo zena jedna na prozoru,

sto ga mraz cipkom svojom isara;

stoji nepomicno danima tu

nema ceka novu zoru.

Niko ne vidi suzu

sto iz oka pade u ocaju

u ledenicu malu se pretvori

i sledi srce zgrceno u bolu.

Sta to sa mnom desava se?

Zasto ne mogu od tebe da odem?

Zasto stalno tebi vracam se?

Zasto, kad ne mogu vise nista da dam.

Kakve to sile me teraju,

da ljubav ovu u grudima

pretvaram u ironiju

i da te secem recima?

Kao posednuta da sam,

zlo u meni vrca.

Ili samo povredjena

pa dusa u bolu grca.

Ne znam . Sve tako nestvarno je

Obmana i opsena sve je.

Znala je to dusa ova,

od pocetka sve znala je.

********************************

Dolazim niotkuda.Idem nikamo.

Zivim na proplanku iluzije i sna.

Na pola puta od zemlje,

na pola puta do neba.

U kosi mi lasta krilo skriveno,

U oku kisa novembra.

U dusi vetar polarnih zima.

Prsti su mi uvelo lisce javora.

Obrazi presahlo korito slane vode

 sto iz ociju izvirase.

Usne pustinja, vode slatkih poljubaca zedna.

Na trepavicama je magla zaborava.

Pod obrvom jezero tuge

u kojem Sunce umire i zvezde nestaju.

Ja sam samo mrva, trun

sto ti ga vetar nestasni u oko naneo.

Tren jedan tvog zivota.

Vetrovi zaborava ce me zatrpati

prasinom tuge i ocaja.

Tu sam, na pedalj od tebe.

Osetim tvoj dah u kosi svojoj,

pa ipak, duse  nam dele

svetlosne godine ,a bejah ti nekada najdraza.

U srcu si me cuvao

Kao kap vode na dlanu.

Sad sve je proslo.

Zbog tebe nestajem polako.

Pretvaram se u prah.

Ruza od mraza oprljena vene,

ceka sneg da je pokrije

da dusu moze da ispusti

daleko od ociju radoznalih,

skrita u tom belilu cednosti i cistote.

I ja tako umirem

skrivena  u velu tamne noci.

Svake noci umre deo mene

da niko ne vidi.

A ti i ne znas da cu uskoro

vecnost postati.

Zbog tebe.

A voleo si me nekada....

Pijem kafu juce na pauzi za dorucak i gvirkam svakih 10 sekundi na telefon nadajuci se da ce me se setiti i pustiti makar porukicu neku,ali telefon cuti..ni da bekne...

Pre nekog vremena kupih jednu knjigu o astrologiji od Mileta Dupora..videse je moje koleginice i otada nemam mira..ne zbog knjige..Pokupise se sve devojke u firmi sa jednom jedinom molbom..da "vidim" kad ce se udati..htedoh da im podviknem.."udacete se..ne brinite,od varjace, muza i svekrve necete pobeci..gde zurite toliko?" ,ali se suzdrzah  i popustih i pokusah ,sa svojim skromnim znanjem i uz pomoc pomenute knjige i jos par slicnih da im dam neke odgovore trudeci se da im ne ubijam snove, ali ni da ih lazem i izmisljam.

Uglavnom smo se super zabavile..bilo je smeha do suza,jer sam im ta tumacenja predstavila na jedan vrcav nacin..

A onda mi dodje jedno devojce sa molbom da joj uradim uporedni horoskop za nju i njenog decka..

Volim sinastriju, tacno se moze videti gde su prepreke u jednoj vezi ma kakva ona bila..opet sa mojim skromnim znanjem rekoh joj da su njih dvoje o.k. sto je i istina..ni jedan los aspekt nemaju..

Ali, pomenuto devojce mi pridje juce i upita me jos jednom..ocigledno nije bila zadovoljna mojim odgovorom, sta kazu zvezde za nju i njenog dragog..gledam je ja..nemam toliko znanja da bih joj rekla nesto vise nego prvi put, a nemam ni vremena da preturam po knjigama da bih pronasla nesto vise i zadovoljila njenu znatizelju...

 I na kraju joj rekoh samo:"Vas dvoje ste o.k. Niko ne moze da zna koliko ce jedna veza da traje ,imam primer gde dvoje imaju mnogo bolje aspekte nego ti i tvoj decko, ali su pukli ovih dana. Sve je stvar volje i odluke..svako kroji svoju sudbinu."

A to dvoje koje pomenuh stvarno imaju predivne aspekte..oni koji se iole razumeju u astrologiju znace sta znaci konjikcija Sunca i Meseca..po Miletu Duporu to je Andjeoski aspekt, jednostavno i jako privlacenje koje traje do groba, osobe koje imaju ovakav aspekt najcesce svoju vezu krunisu brakom, to je duhovna ljubav...Tu je i Njegova Venera na njenom Ascedentu..tj. konjukcija Venere i Asc...opet po Miletu Duporu  oznacava odlicne odnose i ljubav vlasnika Venere prema vlasniku Asc...Vlasnik Venere zadrhti pri susretu..Sekstil Njegov Neptun , njena Venera ..jos jedan predivan aspekt...po Miletu Duporu visa ljubav,vanzemaljska,ekstaza..Neptun inspirise Veneru..podstice ono najbolje u njoj..u ovom slucaju vlasnica Venere iznedrila je predivne pesme i crteze.. Tu su jos trigon NJegov Jupiter Njen Jupiter opet sretna veza..trigon Njegov Jupiter njen Merkur koji znaci prijatan razgovor ovo dvoje..ali...

Postoje i izazovni aspekti..egzaktni kvadrat Njenog Saturna i Njegovog Meseca...po Duporu.."ledeni Judin poljubac", antipatija, trovanje odnosa..Tu je i egzaktni kvadrat Njenog Marsa i Njegovog Sunca..antipatija, zloupotreba,preterani zahtevi,sudar ambicije i casti,netakticno ponasanje,uvrede..Ova dva kvadrata se ,cini mi se ,nadopunjuju jedan drugi, unistavaju odnos...

Tu je kvadrat Njegovog Marsa i Njene Venere...ako se uzme u obzir da je Njegov Mars u skorpiji a njena Venera u Vodoliji..Mars u skorpiji je u sedistu,jak posesivan,ljubomoran..obojen sazvezdjem riba tj 12 poljem u kome se nalazi u njegovom natalu znaci da on to sve zadrzava u sebi ,cuti..dok je Njena Venera jedna vesela ,ne posesivna ,pomalo ekscentricna..voli da se igra,da zavodi na jedan detinji nacin,da koketuje..to nervira Njegovog Marsa..strasno ga nervira,ali Mars cuti ne prica..

Konjukcija Njegov Saturn NJeno Sunce dodatno komplikuju stvar..po Duporu: suva erotika;stede za stare dane! odeljeni kreveti, kasno se sete da je moglo i drugacije. Muz obicno stariji. Vernost je tu ,ali cemu; Sunce ceni iskustvo .Saturn zeli sjaja, spekulacije iza toga nakon drugih napora donesu zavidnika. U horoskopu zene to je teska sudbina muza, nesnosna i dosadna duznost.

Da sve bude komplikovanije..Njegov Mesec pada u Njeno 12 polje..polje Karme..a Njeno Sunce u Njegovo 4 polje...opet Karma..

Problem sa Karmickim vezama je sto traze od natusa da rade na sebi,da se menjaju..a ovo dvoje ne zele da se menjaju...i u takvim slucajevima,potpomognut svim pomenutim kvadratima veza prerasta u mucenje.."Ne mogu sa tobom, bez tebe jos teze"

Ako spomenem jos da je Njegova Venera u konjukciji sa Njenim Plutonom, sto po Dupru znaci "svim bice ulazi u druga ali ga i razara"..stradaju oboje..

Oboje znaju sve pomenute aspekte...znaju gde su zamke. Potrebno je jako puno snage i volje da se ovi izazovni aspekti prevazidju..jer po jednoj definiciji "kvadrati traze da se izdignemo iznad nas samih", nisu to bauci,samo Nebo trazi da budemo bolji..

I oboje resise da odustanu..prvo On..posle nekog vremena, umorna od moljenja odustade i Ona..Svi ti izazovni aspekti se pokazase u pravom svetlu tumacenja.

I nosena svim gore pomenutim. dodjoh do zakljucka da ipak svako kroji svoju sudbinu.

A telefon cuti i danas...a tako bih volela bar cvetak da mi pusti...

"Nit sa tobom nit bez tebe

nema mojoj boli ljeka

kad sam s tobom ubijas me

a bez tebe smrt me ceka"

Setam ulicama svog grada

dok se kisa u sneg pretvara,

na dlan mi pahulja prva pada

tugu u osmeh pretvara.

Pitas me:" Sto ste tako sami?"

I pogledi nam se srecu,

Tvoje oci k'o zvezde blistaju u tami.

od pogleda tvog leptirici telom mi polecu.

Zbunjena ne govorim nista,

pogled skrivam ispod trepavica.

Osmeh neki cudan na licu mi blista,

dok mi pahulje rukom svojom brises sa lica.

Pricas mi o sebi dok hodamo lagano;

i moja ruka se cudom u ruci tvojoj nadje.

Vise mi ne smeta kisa sto pada gradom

sve cesce sebe u tvom oku nadjem.

I bi mi zao kad pred kapiju moju stasmo,

i sto je opet prazna ruka moja.

Zar prvog poljupca osetismo

Dve senke na zidu jedna senka je postala.

Jos dugo sam u mraku kraj prozora stajala

pitajuci dal cu te ikad sresti opet

sto ljubih neznanca nisam se pokajala.

Sve bih ponovo, zbog tebe bih presla svet.

Nek su ti proste sve suze moje.

I sve one reci kojima si mi dusu ledio.

Ja pamticu samo ono najbolje tvoje.

I prastam ti sva cutanja tvoja

i one dane kad si me zvao mila moja

a u tvom srcu vec odavno me nije bilo.

I nije bitno ko je kriv i ko prvi poceo je

ubila sam ljubav tvoju i ti si moju obrisao

i samo tuga sada ostala je.

Stvarno, veruj mi, zelim ti srecu sad.

I jos uvek brinem dal' si dobro,

jer negde u srcu mom jos uvek si mi drag.

I ne znam zasto..trebalo ne bi,

al' ko sam ja da bih ti sudila.

Moje je da oprostaj dam ti.

Nikada zlo ti ne bi pozelela.

I zato nek ti je prosto sve,

ti putem svojim kreni ,ja cu svojim poci.

Decembar je,uskoro ce sve pokriti sneg,

na mojoj dusi pasce perce andjela

perce zaborava ,najveci nebeski teg.