Godine prodjose ko dlanom o dlan,
a cini se da juce bese rastanka dan.
Jos uvek u glavi odzvanja glas
zar vise nema nas?
Sve uvrede tvoje jos uvek dobro pamtim,
jos me bole, jos ponekad patim,
al pamtim i srece cas
kad dete nase je ugledalo nas.
Pamtim kad si se meni u ljubav svoju kleo,
al pamtim i kada si svoji novu ljubav sreo.
I one dane kad bejah ti kobna kao kuga,
od ljubavi onolike osta prah...tuga.
Jos bole davne srece casi,
i to sto dozvolismo da nam se ognjiste zgasi...
Sad stojim tu dok me trag te ljubavi jos pece,
a zivot ne pita nista, ko reka , neumitno, tece.
Godine prodjose ko dlanom o dlan,
a cini mi se da juce bese rastanka dan.
Na nebu postoje mnoga sazvezdja. Medju najpoznatijim sazvezdjima su ona iz zodijaka ili kako bi mi prostim jezikom kazali iz horoskopa. E a kako su ta sazvezdja dobila imena i otkud ona bas takva tu na nasem nebu, e to cu pokusati da objasnim u narednih nekoliko tekstova.
Pocecu od sazvezdja Jarca. Ne zato sto se trenutno Sunce nalazi u tom sazvezdju, jer se ne nalazi , vec citavih dva dana, cini mi se, Sunce je u sazvezdju vodolije...ili jos preciznije u znaku vodolije. Zasto kazem u znaku a ne u sazvezdju? Pa to cu da objasnim nekom drugom prilikom.
A sada da se vratimo na to kako je nastalo sazvezdje Jarca. 
KRONOS-VREME je postojao od samog pocetka bez pocetka i iz njega je izasao HAOS, ogroman prostor koji je sadrzavao NOC ,IZMAGLICU i ETER. Po zapovesti VREMENA Izmaglica se Nocu vrtela po Eteru sve dok se nije raspolutila stvorivsi dve polutke jajeta iz kojeg je izletela LJUBAV spojivsi tako dve polutke koje su predstavljale NEBO i ZEMLJU, tj. Urana i Geju. Kao najstarija grcka bozanstva od kojih postadose Titani sa KRONOM i REOM na celu.
I tu se pojavise zapetljancije u vidu prorocanstva po kome ce jedno Kronovo dete zbaciti oca sa prestola te gospodaru neba ne preosta nista drugo nego da svako svoje dete, kako se koje rodi , odmah u pelenama i pojede. Tako ti on pojede Hestiju, Demetru, Heru, Hada i Posejdona, dok mama Rei ne prekipi i ona zgrabi oklagiju...ups...pardon..oklagija je kasnije dosla u upotrebu.
Kod seste trudnoce majka Rea ti u pelene uvije komad stene i poturi prozdrljivom muzu, koju on po vec ustaljenoj navici , i ne sluteci nikakvo nevaljalstvo sa zenske strane, proguta i omoguci briznoj majci da svoji bozansku bebu skloni u pecini Dikti na planini Ida gde je malog Zevsa odgajila koza Almateja.
Kada je Zevs uz pomoc Kureta i pomajke Almateje odrastao i po bozanskoj promisli doznade sta se zbilo s njegovom bracom i sestrama, ode lepo do oca, zgrabi ga za gusu te ovaj povrati svoju decu i onda se ispuni ono prorocanstvo kojega se Kron toliko bojao.
Zevs je zbacio svog oca sa prestola, bacio ga u Tartar a svoju pomajku Amalteju je bacio na nebo koja posle mnogo prepricavanja i prepisivanja i prevoda u narodu promeni pol i postade Jarac.
I tako mi danas poznajemo sazvezdje Jarca a to je u stvari koza koja je othranila najpoznatijeg medju bogovoma: Zevsa.
O nekim drugim sazvezdjima i kako su se nasla na nebu koje gledamo svaki dan nekom drugom prilikom.
Bogojavljenje (grč. Επιφανεια) je manifestacija Boga na ovom svetu, bilo telesna bilo direktnim delom. Primeri su začeće sina Božijeg i javljenje Svete Trojice prilikom Isusovog krštenja, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordanu.
Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom i njenim mužem Josifom, a tada u svojoj tridesetoj godini pozvao je Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.
Narodni običaji
Kod Srba se Bogojavljanje slavi veoma živopisno. Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Bogojavljanjem se završava božićno svetkovanje, pa su u nekim krajevima Srbije, do ovog dana išle povorke koledera ili korinđaša, kao i vertepaša i vodičara. U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu povorke. Ovaj običaj je vezan za verovanje u lekovitost i čudotvornost bogojavljanske vode - vodice. Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci.
Od kada za tebe znam,
krvlju mi tece oganj vreli,
telom mi plovi zar i plam,
a srce ludo samo tebe zeli.
U snovima mi dodjes,
pa se jutrima sa zeljom borim.
dahom svojim po meni prodjes,
i da te ljubim vascelu noc pozelim.
Od kada za tebe znam,
telom mi duvaju vetrovi strasti.
Koza moja, kozu trazi tvoju.
Noc sa tobom je noc puna slasti,
u zagrljaju tvom ja sam u raju.
Od kada za tebe znam.....
Praznici...Nova godina..Bozic br.1, Bozic br.2...uh
Dobro, malo redosled nije bas takav ali nema veze...Moja mama je katolkinja i od kada sam kod nje , a evo bas za katolicki Bozic bilo je punih 4. godine, taj se Bozic proslavlja onako kako se uvek kod nje proslavljao...i zamirise mi detinjstvo ko ruze u maju...Pred taj katolicki Bozic ima par dana kada ja nisam bas sasvim svoja. Sveti Nikola, pa godisnjica smrti moga oca, Badnje vece je godisnjica smrti moje sestre, i onda osvane taj Bozic, obicno beo i svetao sa poklonima ispod jelke koja je dan pre toga okicena s puno ljubavi i po malo sete. Tako je bilo kad sam bila dete, a sada?
Sada jelku kite moja deca s puno radosti i bez imalo
sete.
Ja spremam kucu. Praznicni sto koji je ove godine snezno beo sa
crvenim u zlatu izvezenim nadstolnjakom i ikebanom od prave jelke koju
sam licno pravila i izgleda ovako: 
Mirisne svecice svuda po kuci, lampice koje
svetlucaju po jelci, na prozoru u vratima. Cela kuca mi treperi i mirise
na Bozic, suve smokve, sljive, kajsije, mandarine i punjenu papriku. A
onda na sam Bozic, dok sam sela posle rucka da odahnem malo od svih tih
djakonija koje sam spremila, zacujem jedno kuc, kuc na vratima. Obicno
mi u ovo doba godine niko ne dolazi, jos kisa pala dan pre toga, blato
do kolena. Zapitah se ko li je sada? Kada sam otvorila vrata
ugledam...Njega. Moje drago bice doslo po toj kaljuzi da mi cestita
mamin Bozic. Po nekom obicaju narodnog verovanja kazu da ce godina biti
onakava kakav je covek koji prvi dodje da cestita Bozic. E pa ako je
verovati narodnim obicajima, bice ovo dobra godina.
I prodje Bozic, polako nam se priblizio i Docek, znam necu Novu docekati sa njim. On ce je docekati sa majkom i sestrom, ja sa mojom decicom, ali mi je u srcu tinjala zelja da ga vidim tog zadnjeg dana te godine, da ga poljubim, da mi nacrta osmeh...i zelja mi se ispunila...
I vratim
se kuci od njega i klinci me spopadnu da se doteram, nasminkam, namestim
frizuru...i ajd da im ucinim, ali pod uslovom da me fotkaju, uslov
ispunjen...nastase nekoliko dobrih fotografija..evo jedne 
Muzika je trestala do dva sata iza ponoci, tocilo se vino crno i belo..i neki optimizam mi se uselio u dusu. I jos je tu. Koleginice mi rekle da prosto blistam na slikama. A to blistanje se prenelo i u Novoj godini.
Jedno je sigurno, u ovoj 2012 necu da se opterecujem suvise sa problemima. Stavila sam ruzicaste naocari za docek i necu da ih skidam.
A evo i Bozic br.2 polako pristize...pa da zamirisem kucu sa cesnicom, smokvama, kajsijama, sljivama i cimetom....
Srecni Vam predstojeci Bozicni praznici dragi moji blogeri.
Poslednji dan stare godine.
Ispraticu je kako dolikuje, uz dobru klopu i pune flase.
Nije bila ona tako losa, bila je cak vrlo dobra. Bilo je dobrih trenutaka, bilo je losih trenutaka, ipak mogu reci da je bilo vise smeha nego ljutnje i placa i to je dobro.
U ovoj sad vec istrosenoj godini, shvatila sam jedno: zivot je trenutak, u odnosu na vecnost,cak i najduzi zivotni vek je tek trenutak. Blesak svetlosti. Kao kometa kad zapara nocno letnje nebo. Trenutak bola, trenutak srece, trenutak tuge...i svaki od tih trenutaka, kojima je ispunjen nas zivot bi trebalo da prozivimo intezivno. Ako placemo, lijmo suze u rekama, ako se smejemo smejmo se do iznemoglosti. Jer vec sledeceg trenutka ta tuga il ta sreca ce otici u bespovrat.
Ljubav je sastavni deo nasih zivota. Bez nje ne mozemo kao sto ne mozemo ni bez vode i vazduha. Ljubav je hrana nasih dusa i treba da jedemo sto vise, da nam dusa bude sita. Jer gladna dusa pati, boluje, a kad nam je dusa gladna i telo nam pati.
Strahovi, te kocnice koje nam roditelji nasi prvi ugrade cim prohodamo. Svi znamo da mala deca nemaju strah. Ona ce sasvim normalno da krenu da se veru po namestaju i drvecu pa cak ce i na krov hteti da se popnu, da gurnu prstice u uticnicu, da uhvate noz za ostricu, jer ne znaju da je tu opasnost, jer ne znaju za posledice , i onda roditelji dreknu: "No, no! To je pec pec!" I dete nauci strah. Dete nema strah ni od lava ni od tigra, krokodila bi ceskalo ispod brade, ali stariji ga nauce da to cudno stvorenje moze da ga povred,i a dete nije ni svesno sta to sve uopste znaci. I tako kako rastemo postajemo svesno i nesvesno robovi straha. Jos nam zivot priredi ljubavno razocarenje pa u koktelu sa pricama da su sve zene, ili svi muskarci isti mi se zatvorimo poput skoljke i ne zelimo da volimo, ili pak volimo ali ne pokazujemo to i dusa nam ostaje gladna, pati, pa nam posle nekog vremena i telo pocne da propada. Nadjemo se u lavirintu iz kojeg nikako ne mozemo da izadjemo. U lavirintu sospstvenih strahova, ljudskih nepisanih i pisanih pravila, moralnih normi, kodeksa casti...A zivot ide, planeta se okrece, vreme prolazi, i dok trepnemo u ogledalu vidimo oronule nas i pitamo se gde ode , i kad ode zivot.
E zato ja donosim danas, poslednjeg dana ove 2011-te godine jednu odluku koja glasi ovako: ziveti svaki trenutak punim plucima. Bez obzira kakav je, tuzan i ruzan ili lep, treba ga proziveti potpuno i do koske. I trudicu se da stvorim sto vise lepsih trenutaka u svom zivotu. Sto vise smeha. I hranicu dusu ljubavlju ne samo prema mojoj porodici, deci, coveku koji mi boji dane svim bojama, vec i prema sitnim stvarima, kao sto su cvet koji se rascvetao u mom prozoru juce..jednom recju svemu sto slavi zivot.
A ovu staru godinu pamticu po puno ljubavi koju sam dobila, po puno smeha koji sam podelila sa prijateljima i kolegama, po razumevanju od strane direktora moje male firme, ali i po svadjama sa najblizima, po optuzbama da sam od najgorih najgori covek, lazov, lopov, licimer. Po prebrojavanju zalogaja koje sam slucajno pojela a nisam "prijavila".
Od Nove godine ocekujem da cu konacno postati vlasnik kuce u koju sam utkala najbolji deo sebe, da cu konacno moci da se pohvalim kako sam zaposlila najstarijeg sina, pa da proslavim punoletstvo srednjeg i da kazem: "jos malo pa sam na cilju" , na cilju da od tih malih stvorenja koji su kmecali iz kreveca napravim ljude, casne i postene.
Docekacu tu Novu sa svojom decicom, uz vince i krkangluk, vec je skoro sve spremno, ostalo je da se dokupe neke sitnice, i da se slavi.
Ono sto me ne bi iznenadilo u ovoj novoj godini koja je pred nama je da opet preuzmem status "singl" ili da odem u drugu krajnost i udam se. Mada mi se ova druga stavka ne svidja ni malo.
I znam da ce onima koji me redovno citaju da se oci rasire od cudjenja, ali neke stvari je najbolje preseci u njihovom najlepsem cvetu. I ruze beremo kad procvetaju, ne pre i ne kasnije. Kad osetimo da se ljubav osipa , da smo doziveli njen najlepsi deo, treba je preseci, ili samo pustiti da sama od sebe uvene potpuno. Za 20 meseci koliko sam u vezi , nismo se makli od pocetka, samo smo malo otvoreniji jedno prema drugom i malo otvorenije dajemo jedno drugom neznosti. Sve je ostalo isto. Diskrecija ista, nepaznja ista, sve je ostalo isto. Na trenutak smo zablistali letos da bi opet dosli na pocetnu tacku.
I tako...
Nizu se godine ko bisera perle,
na djerdanu oko moga vrata.
Ruze tek procvale i ruze svele
Otkucaji staroga sata.
Tek na kraju godine postajem svesna prolaznosti vremena.
SRECNO VAM NOVO 2012 LETO dragi blogeri
Ne, nemoj mi reci da volis me.
Zadrzi dah da ne postane rec.
Umesto toga, samo jako zagrli me;
pogledaj na Istoku se novi dan radja vec.
Ne, nemoj , da me volis , mi reci.
Misao tu u svom srcu skri.
Poljupci nek poteku umesto reci.
Zagrli me jako dok novi dan zri.
Pusti me da slutim
tvojih osecanja zar.
Vidis da i ja cutim,
a dusu ti dajem na dar.
Ako bi ste sutra umrli, da li biste otisli na onaj svet mirne duse?
Ovde navodim pet najcescih kajanja.
1. Voleo bih da sam imao snage da zivim zivot kako sam ja zeleo a ne kako su drugi od mene ocekivali.
Kad ljudi shvate da im je zivot skoro na kraju i kad na njega gledaju sa jasnocom shvate da su im mnogi snovi ostali ne ispunjeni.Mnogi ljudi umiru znajuci da su neke izbore u svom zivotu mogli da naprave a i nisu morali. Od trenutka kada izgubimo zdravlje shvatamo da nam zdravlje donosi slobodu koju malo ljudi uvidjaju, sve dok zdravlje ne izgube.
2. Voleo bi da nisam radio toliko puno
Ovo je najcesce kajanje muskog dela sveta. Mnogi, kad se susretnu sa smrcu zazale sto nisu manje radili, a vise vremena proveli sa svojim najblizima.
3. Voleo bih da sam imao hrabrosti da iskazem svoja osecanja
Mnogi ljudi potiskuju svoja osecanja da bi bili u miru sa ostatkom sveta. Kao rezultat toga pocinju da zive jednim mediokritetskim zivotom i nikada ne postaju onakvi kakvi bi zaista mogli da budu. Mnoge bolesti su u bliskoj vezi sa gorcinom i besom koje covek cuva u sebi.
4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa prijateljima.
Mnogi ljudi na nekoliko dana,nedelja pred svoju smrt zale sto su zapostavili svoje prijatelje i tada nisu u mogucnosti da potraze svoje davnasnje prijatelje i nadoknade izgubljeno vreme. Svakome nedostaju prijatelji na samrti.
5.Voleo bih da sam sebi dozvolio da budem srecniji
Mnogi ne shvataju sve do samog kraja da je biti srecan ustvari nas izbor. Ostaju zaglavljeni u svojim navikama i takozvanom komfortu familijarnosti bojeci se promena. Lakse im je da zive ustaljenim zivotom pa makar on bio i bez smeha , nego da naprave neku promenu i budu srecniji.
ни по сунчевом врелом ходy
Не мерим срећу смехом, ни тиме
да ли је чежња моја од његове јача;
срећа је мени кад болно ћутим с њиме
и кад нам срца бију ритмом плача.
Није ми жао што ће живота воде
однети и моје гране зелене;
сад нека младост и све нека оде:
он је задивљен стао крај мене.
Cudni su ovo neki dani. Hladni jako. Dolazim s posla i tresem se bukvalno. Ne secam se da sam se ranije tresla na -2 stepena.
Posle jako dugog vremena sa izvesnom osobom sam uspela da dve recenice sastavim bez uvreda i uzajmnog osudjivanja.Sa onom istom osobom koja je nekada pisala ovde (stari blogeri se secaju valjda) i koji je vratio svoj blog ali je obrisao one postove gde meni poklanja ruzu i onaj post u kojem zene i keruse mece u isti kos. Pre nekog vremen on meni napisao kako sam ga ja napravila budalom na blogu. Ja njemu odgovorila da je sam sebe napravio budalom jer je pisao budalastine. I izgleda kao rezultat toga su opet osvanula ta par njegova posta. Kaze da ima devojku, da imajuneogranicenu slobodu oboje ali da se ne razdvajaju, da se ne svadjaju, ne raspravljaju. I to je lepo. NIsam se nadala od sebe da cu se obradovati takvoj vesti, ali jesam. Kao da mi je ogroman teret pao sa ledja. Ne znam zasto se tako osecam, ali dobro, ne moram bas sve da analiziram. Uspeo je da nadje ono sto je trazio, srecan je, ja sam nasla ono sto sam trazila i srecna sam...od jednog tuznog nastase dvoje tuznih da bi na kraju price oboje bili srecni.
A moje drago bice me neku noc kidnapovalo u pola noci. 13 dana se nismo videli. Par poruka, ukljucujuci i onu sugavu, dva razgovora telefonom i kad sam ga ugledala bacila sam se preko njega. Napolju mrak i magla, u kolima mrak i toplo. Sad mi smesno, i pomalo krivo. Izgrlih ja njega, izljubih ga kad on pali svetlo i kaze mi: "Da te upoznam , ovo mi je brat." A ja...da propadnem u zemlju. Pospana i zbunjena ne videh da mi je covek pruzio ruku u znak upoznavanja.Ono posle tog je san najlepsi.Nesto sa cim hranim dusu u ovim hladnim zimskim danima.
A pre nekoliko nedelja pisala ja ovde kako mi je dete davalo izjavu, sad moram sa njim i u sud da da izjavu. Jadnicak mali od kako je dobio poziv od sudije svaki dan ili povraca ili ima proliv. Pitam se koga ja da tuzim sto mi dete nepotrebno prolazi kroz traume i stres.
I reklo bi se da sve tece nekim svojim tokom. Posao, ljubav, deca, racuni, bivse ljubavi...Ipak najbitnije bar meni i nesto sto mi je dusu ispunilo neizmernom radoscu je kupovina lap-topa. Klinci me zezaju kako mama sada ima muza, i da oni kao moja deca moraju da se igraju sa novim tatom, tj. sa lap-top-om...a bre ne znam ni dal sam pravilno napisala.
A decembar nam je tu. I slave. Opet me hvata jeza od pomisli na Sv. Nikolu. Ne od Sveca vec od cinjenice da mogu biti pozvana na neciju slavu a ne znam da li bi volela da odem. A ako ne odem ni to nece da valja. Al o tom- potom...
Pu-pu-pu da ne ureknem dusa mi je mirna i spokojna..a ova zima sto mi ledi dah...ma i ona ce proci...
Pozdrav blogerski svete
Zene su andjeli. Nezne, naivne i nevine. I lice na Andjele, imaju krila pa lete. A onda se nadje neki mangup pa joj polomi krila. Ali zena je jaka, pa se brzo oporavi i opet poleti. Ali na metli.
I ja sam letela ko andjeo. Pa su mi slomili krila. Tada sam uzjahala metlu. Juce mi je i ta metla polomljena.
Rekla skoro ovde jedna blogerka kako je sada sigurna i ne brine za mene vise.
Ne brinem ni ja za sebe vise.
Mislila sam, sumnjala, zelela, sanjala, volela...
Ali musko je musko i njemu je u krvi i genima da laze i vara. Mozda nisu svi takvi , ali ja sam nailazila bas na takve.
I odjednom su se sklopile sve kockice. Odjednom je sve dobilo smisao samo je moj zivot potpuno ostao bez smisla. Sada znam zasto je bio toliko opsednut diskrecijom. Sada znam zasto ga nije bilo po desetak i vise dana. Sada znam zasto se nije javljao na telefon. Sada znam zasto je bio onako suzdrzan u tom krevetu koji nas je jedino spajao.
Ne nisam ja ocekivala nista drugo, znala sam to. Dusa je znala. Ali je zabolelo jako kad mi rece da se ne cuva samo za mene.
Hiljadu pitanja su proletela kroz moj mozak, kao struja su prodrmala moje telo pa mi je trebalo pola noci da se smirim.
I zalud je pokusao da smiri vatru nekim vicevima. Po prvi put on meni salje viceve. Cak i jutros ranom zorom mi salje viceve...
Nemam ja vise snage za to. Nemam volje. Nemam zelje.
Samo zelim da budem sama.
Sama bez ikoga da me tesi, da me savetuje, da mi vida rane.
Ne zelim iko da sazna da nisam uspela ni ovog da zadrzim pored sebe.
Jednom je neko meni rekao da sam bezdusna, da ne umem da volim, da nemam emocije. Sada se pitam i donosim zakljucak da jeste bio u pravu. Suvise sam ja ledena, zatvorena, suvise razmisljam, a sve to ubija ljubav, simpatiju il naklonost il vec sta.
Sve je to tacno...da nije,ja bi sad bila sa njim a ne pred monitorom kompa.
Vise necu da letim. Ni na krilima Andjela ni na krilima Vile, ni na metli.
Samo cu da se scucurim u nekom mracnom kutku svoje duse i ponizno cekati dan da me Bog k sebi pozove.
,
Sanjam...
Tvoj poljubac topao i mek.
Tvoje ruke sto po meni klize ko svila,
i znam i u snu da sve je san tek,
al sve je isto kao kad tvoja sam bila.
Zelim...
Tvoj dodir nezan i lak
i u oku, kad me vidis, onaj sjaj.
Daj nazovi, daj mi neki znak,
jer vec umisljam da je kraj.
Volim...
Taj osmeh tvoj sto iscupa dan,
i zagrljaj kad u njega potonem
ti si moj na javi san,
u srce bih tvoje da stanem.
Dodji...
Od noci ove ti me ukradi,
da te ljubim i do zore sa tobom se sladim.
| « | Januar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Januar 2012 [5]
- Decembar 2011 [4]
- Novembar 2011 [4]
- Oktobar 2011 [3]
- Septembar 2011 [2]
- Avgust 2011 [1]
- Jul 2011 [3]
- Jun 2011 [6]
- Maj 2011 [5]
- April 2011 [9]
- Mart 2011 [12]
- Februar 2011 [12]
- Januar 2011 [8]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [5]
- Oktobar 2010 [6]
- Septembar 2010 [11]
- Avgust 2010 [13]
- Jul 2010 [9]
- Jun 2010 [5]
- Maj 2010 [18]
- April 2010 [13]
- Mart 2010 [20]
- Februar 2010 [13]
- Januar 2010 [18]
- Decembar 2009 [19]
- Novembar 2009 [12]
- Oktobar 2009 [8]
- Septembar 2009 [3]
- Avgust 2009 [21]
- Jul 2009 [8]
- Jun 2009 [31]
- moje pesme [120]
- kad zvezde sapucu [1]
- Zvonce vere u Boga [4]
- fragmenti stvarnosti [56]
- poucne price [6]
- tudje pesme [12]
- proza [1]
- Generalna [23]
- neka moja razmisljanja [52]
- erotske price [3]
- omiljeni moji spotovi [20]
- price [5]
- moje ludosti [4]
- video poezija [2]
- bajke [4]
- preuzeti tekstovi [1]
- oslikana poezija [1]
