Ne zelim da pisem sta radim i da detaljisem oko toga. Zelim da pisem o prijateljstvima i koliko mi daleko odlazimo u nekom prijateljstvu. Ono sto zelim da kazem cu napisati u trecem licu. Lakse mi je tako. Da ne ispadne da ogovaram. Mislim da ce neki od vas blogera skontati vrlo brzo o cemu se radi.

Pa da pocnem…

Internet…Internet je cudo. Priblizuje nas onima koji su daleko, ali nas udaljava od onih koji su tu sasvim blizu, nama pred nosom.

Ona je mlada zena, ne bas jako mlada, ali kako ona voli da kaze: „u najboljim godinama“ , a pri tom u sebi misli: „sve su godine najbolje ako umes da ih zivis.“ Izmedju posla, kucnih obaveza, vaspitanja dece i radjenja domacih zadataka nadje vremena za neke stvari koje je raduju, koje voli. A voli da cita, voli astrologiju i voli da pise. Uz pomoc dragog joj prijatelja, koji je za nju bio vise od prijatelja, dolazi jedno junsko popodne na jedan javni servis koji sluzi za pisanje. Kako je njeno najstarije dete dalo definiciju: „mesto gde moze da dodje svako i da napise sta god hoce u nadi da ce ga neko procitati“ I ona je pisala. Pesme u pocetku..Pesme kojima je htela da pokaze jednom coveku koliko joj je bitan, koliko ga voli, ali je ovaj zbrisao uz mnogo gorcine, placa i bola. U danima posle njegovog odlaska ona se osecala jako lose. Zapostavila je kucne obaveze, sa detetom je nevoljno radila domace zadatke, i vrlo cesto bi svo svoje vreme provodila iscitavajuci sta njeno drustvo na blogu ima da kaze. Komentarisala bi, pokusavala da pomogne nekom i ponekad kada bi joj jad napunio dusu, istu je praznila na tom blogu i tako stekla neke svoje virtuelne prijateljice i prijatelje koji su joj bili rame za plakanje, podrska, savetodavci, slusaoci…

Dani su prolazili, rane su zarasle, i nova se ljubav pojavila u njenom zivotu. Ona je dobila krila. Nekako u to vreme na tom javnom servisu pojavila se jedna mlada zenica u razvodu. Dusa joj je bila puna bola i gorcine. Shvatala je njenu tugu jer je i sama prolazila kroz razvod i znala je koliko to moze da bude bolno i tesko. Citala ju je, pokusavala da je ohrabri, da je utesi. Na spomen astrologije, mladjana zenica je zamolila da joj uradi natal, ova se svojski potrudila…Pocele su mailove da razmenjuju po desetak komada dnevno, a onda su presle na poruke i bile su maltene nerazdvojne. Cak su se i posestrile.

Mlada zenica je volela i jos uvek voli da pise. Pisanje je njena potreba i ako cesto ume da „preziva“ jednu temu do u beskonacnost , ona ju je citala redovo. Zanemarila bi njene slovne i gramaticke greske, i nije mogla da veruje bas kako neko ko je fakultetski obrazovan moze da pravi takve greske u pravopisu. Aj da se radi o nekom muzickom ili likovnom fakultetu ali pravni fakultet…jeste da ga mladjana zenica nije zavrsila , ali to nije razlog da se prave takve greske.

Na blogu su, naravno i neki drugi blogeri poceli da iscitavaju njeno pisanije i takodje poceli da uvidjaju greske koja ona cini. Probali su da joj to kazu na fini nacin ali nije islo. Ona je terala po svom. I onda je poceo maltene rat. Pocele su kritike na racun onoga sto ona pise, na racun njenog privatnog zivota, na racun gramatickih gresaka. Neki ljudi su joj na ne bas fini nacin rekli gde gresi i sve ono sto se njima kod nje ne svidja. Ona se branila ko dete koje tera musice sa sladoleda. Izgovore nalazila u jednoj jedinoj recenici: „Ja sam takva kakava sam i necu da se menjam“ Cesto je znala da kaze da su svi pisci pismeni lektori ne bi imali sta da rade.

Kao i svakoj svadji pale su neke teske reci na racun mlade zenice koja se eto bas tu na tom blogu i zaljubila i velicala ljubav do nebeskih visina i ako jos zvanicno bila udata.

Posle svega mladjana zenica je otisla sa javnog servisa. Preselila se na neki drugi blog. Kako je govorila, hajku na nju su neke „vestice sa bloga“ nastavile na tom nekom drugom blogu.

Ipak i posle svih tih desavanja ona prva zena sa pocetka price je i dalje ostala na blogu. Nije to bio isti onaj osecaj, ali je volela to mesto. Definitivno je desetkovala svoje pisanje jer nije zelela da je neko proziva i vredja zbog toga sto je u jednom trenutku stala na stranu svoje mlade prijateljice. Pokusala je da objasni da su ljudi razliciti i da ih treba takve prihvatiti ako mozemo, ako ne, jednostavno bi trebalo da se sklonimo i izbegnemo svadje, ruzne reci…

Dani su prolazili, njih dve su svoje prijateljstvo iz virtuele prenele u javu. Ona joj je ispricala sve crne i bele price svog zivota. Zalile su se jedna drugoj na svoje probleme. Radovale jedna sa drugom.

A onda je dosao i njen razvod. Pustila joj je poruku da je za nju zivot tog trenutka zavrsen. Pokusala je da je utesi, da je ohrabri, da ne treba na razvod da gleda kao na smak sveta vec kao na nov pocetak, a ona je taj savet shvatila kao sprdnju. Cesto je znala da govori kako joj se divi, kako nije u svom zivotu srela jacu osobu, ali reci su samo reci.

Nekako u to vreme, skupina blogera je stvorila na internetu svoje mestasce u koje nije bas svako mogao da udje. Ona je bila pozvana medju prvima sto ju je jako obradovalo i na neki nacin ucinilo joj cast da bude sa tim ljudima s kojima je delila skoro tri godine svoje tuge i radosti i bila svedok tuga i radosti i radjanja novih zivota..Nije razmisljala i odmah je poslala zahtev za registraciju i ko malo dete kad dobije novu igracku, kreirala je svoj novi blog, sa istim nazivom i istim nickom kao na starom, ali bio je to nov pocetak koji joj je trebao, jer je vec duze vreme zelela da se distancira od proslosti koja je zabelezena na onom starom blogu.

Znajuci da njena blog sestra i nema neko sjajno misljenje o blogerima, precutala je tu novu registraciju, taj novi pocetak ali je posle nekog vremena ipak joj rekla za postojanje tog bloga i da je ona tamo i…

Ono sto je usledilo nikako nije ocekivala.

Negde pola sata  pre ponoci stigla joj je poruka od blog sestre sa sadrzajem koji je nju licno uvredio. Nije shvatala odakle nekome pravo da zahteva od nekog da se odrekne neceg samo zato sto se tom nekom ne svidja to nesto.

„Idi slizi se sa njima, uvuci im se, stopi se sa njima…oni su sekta…ti si  me izdala…videces ti jednog dana, shvatices o cemu ti pricam…nije mi se dopalo ni kad si se zezala sa Markom onako…to ne radi sestra, to ne radi prijatelj…“ Sve te reci su joj odzvanjale u glavi i najednom se nesto u njoj prelomilo. „Ma ko je ona da mi odredjuje sa kim cu ja da se zezam , i gde cu da pisem i o kakvoj izdaji govori?“ Pitala se.

Njen karakter, njen nacin razmisljanja, to neko licimerje koje je uvidela kod nje nije joj se nimalo dopao, ali bila je tu za nju uvek. Pa svako ima prava da zivi kako hoce.“ Ako je njoj dobro da jednim delom sebe place za muzem koji ju je ostavio, a drugim delom uzise za nekim drugim, ko sam ja da joj sudim? Jesam li ja bezgresna? O ne!“ Tako je razmisljala.

Ipak njena blog sestra nije mogla da joj predje preko naivnog zezanja sa njenom virtuelnom ljubavlju, nije mogla da joj predje preko tzv. izdaje zbog ostanka „sa tom gomilom budala“, otisla je uvredjena jer ova nije pristala da ode sa bloga da bi njoj ucinila.

„Zasto bih ja isla odatle?“ Pitala se.“Pa nisam se ja svadjala sa nikim, jesam imala par konfrotacija sa nekima ali ne zbog mene vec zbog nje, i uostalom ako neko pise i objavljuje treba da bude spreman i na lose kritike. Pa zbog tih kritika, tudjih misljenja i jesam tu gde sam. Jer zelim da cujem sta drugi misle o onome sto ja pisem, valja li to ,ili sam samo umislila da umem da se igram recima. Odakle bilo kome pravo da mi odredjuje gde cu da pisem. Ako joj je ovde lose, niko je ne tera da bude tu, ni ja ne idem tamo gde ona pise, jer se i meni povraca od tog sajta kao njoj od ovog, ali ne zahtevam da ona ode odatle. To je ispunjava, cini srecnim, ko sam ja da zahtevam od bilo koga bilo sta?“

Njeno srce i njen razum je zalio sto se to tako zavrsilo, ali jednostavno je tako moralo da bude. „Ako smo prijateljice, ako smo sestre, onda zelimo jednoj drugoj najbolje. Da li ona meni zeli najbolje kad navija zdusno da se pomirim sa nekim zbog kojeg sam dotakla dno zivota i pozelela da oduzmem sebi zivot i ostavim onog ko mi je vratio osmeh na lice i zbog kojeg blistam ne samo izunutra vec i spolja i to vide svi? Da li je to bilo pravo prijateljstvo i sestrinstvo ili smo se samo igrale prijateljstva i sestara pa nam dojadilo i razisle smo se uz gomilu nekih teskih reci?“

Pitanja koja su je mucila, ali ne suvise dugo, jer je naucila da se ne smara pitanjima na koje nije mogla da nadje odgovor. I posle svega kao da joj je laknulo. Setila se neceg sto je bas tog dana procitala. „Ne brisi suze , vec onog zbog kojeg su potekle“ Nije da je plakala zbog nje, ali bilo je tu puno oprecnih osecanja.

Kako god, izgubila je jednog prijatelja. Izgubila je prijatelja , ali je zadrzala integritet. Nije prvi put da gubi. Verovatno nije ni poslednji. Zivot ide dalje. Prolece je tu….

Na kraju da dodam samo...dok se moja do jucerasnja sestra prenemaze ovde na blogu i izigrava  zrtvu koju, jadna ona, svi pljuju ukljucujuci i mene privatno me naziva bolesnikom i jadnom zenom koja zapostavlja svoju decu zbog muskog stvora...

Ona ispade svetica a ja djavo crn jer sam se usudila da kazem ono sto mislim. Pri tom na njenom blogu je zakljucala komentare, cisto da ne rizikuje da se razbukti plamen...

Savetuje vas sve da pazite kome sta govorite...kao da smo mi svi maloumni pa ne umemo da odlicujemo, treba nam Tanjana da nam kaze. A vamo sve blogere naziva budalama i sektasima, dupeliscima. Oni koji igraju po pravilu nekoliko njih. Ja takav stav zovem cisto licimerje. 

Ona i jos jedna njena istomisljenica ovaj post nazivaju ogovaranjem. Ja kazem o.k. ako je iznosenje cinjenica i istine ogovaranje onda sam je ja zdusno izogovarala. 

Optuzuje me da sam iznela u javnost stvari koje je ona meni u poverenju rekla. Vise od godinu dana smo bili svedoci da je pomenuta osoba do detalja iznosila svoj zivot svakodnevno i time setala po jetri i ostalim iznutricama mnogima ovde, pa smo zbog nekih koji nisu bas imali puno strpljenja sa njom i rekli joj sta misle i zbog cega je ovde na blogu izbio mali rat i stvorili se tzv klanovi morali da se selimo na neko drugo mesto koje je zakljucano od javnog komentarisanja. 

Javno izjavljujem da mi takvi prijatelji ne trebaju. Ujedno ovo je i moj poslednji post ovde. Preselila sam se na drugo mesto. U, kako ona kaze sektu, i volim sto sam medju svim tim ljudima tamo. 

Tanjani porucujem ovim putem da kad te jedan, dva i li cak i pet ljudi kritikuje na isti nacin to onda moze da bude zavist, ljubomora ili sta vec, ali kad se skupi njih dvadeset i svi kazu isto, onda ce svaki i malo pametan covek da se zamisli sta nije u redu sa njim. 

Naravno ona ce u njenom stilu da kaze...ma sta me briga...sve su to budale...

Pozdrav

 Jos jedna prica o sazvezdjima...

Jedna tajna bejase i ostase da je boginja Hera, ta jedina zakonita supruga gospodara neba i svetlosti, Zevsa, zestoko mrzela sve muzevljeve ljubavnice, a sa njima i njihovu u poroku zacetu decu. Najveci objekat mrznje od svih cetrdesetcetvoro Zevsovih kopiladi, naravno, bese niko drugi nego najveci junak anticke Grcke: Herakle, a samim tim svi njegovi neprijatelji behu Herini miljenici. Jedan od Heraklovih zrtava bese i neman iz Nemeje: lav.

Kada se ono Herakle radi ociscenja od grehova primi sluzbe kod svog podloga rodjaka Euristeja, ovaj mu sav radostan dade prvi posao da mu donese kozu nemejskog lava. A taj lav ne bese obican lav. On je porod Tifona, stoglavog cudovista i Ehidne, pola zene pola zmije. Kada ostre strele i gvozdena koplja ne pomogose, junak ti zgrabi zver i rukama ga zadavi. To je i slika kojom se Herakle najcesce prikazuje, a koja i dan danas stoji isklesana u Atini na procelju zgrade parlamenta iza cuvenih strazara Zevzona.

Kozu je momak odneo Euristeju po naredjenju, ali kad ju je ovaj video, toliko se preplasi da pade sa trona i izdade naredjenje da mu sada o svojim podvizima prica izdalja izvan gradskih zidina.

Herina mrznja, zloba i bozanska pakost ne mogavsi se na drugi nacin osvetiti ovome junaku baci ovo cudoviste, kao Heraklovog protivnika u sazvezdje Lava.

Evo samo za AnaM i jos par Vodolija koje su mi bliske i drage, kao sto su moj najstariji sin, moja mama pa imoje drago bice je u podznaku Vodolija. I meni samoj je jedna bitna planeta u natalnom horoskopu u Vodoliji tako da razumem Vodolije i njihovu hirovitost, originalnost, ljubav prema slobodi, mada umeju nekad da budu previse hirovite i originalne za moj ukus. Ipak niko ne ume da me nasmeje tako kao jedna Vodolija.

Evo i price.

Gotovo u svim religijama postoji legenda o potopu kojim neki bog zeli da unisti opaki ljudski narastaj, ali tako da pri tom zeli da sacuva jedan dobrodusni bracni par kao i odredjene primerke zivotinja. Nama hriscanima je poznata prica o Noju, Arki i Araratu, muslimanima svoj Dart Burgi, indusima svoji i tako dalje.

E sad onaj po kome  je nazvan ovaj zodijak nije niko drugi do grckomitoloski Deukalion, sin Prometejov, i otac Helenov od koga su nastali Heleni. 

Dakle posle jedne teske Likaonove pakosti prema Zevsu, gromovnik u savezu sa Posejdonom poplavi zemlju tako da ziv niko ne ostade, osim najpostenijeg i najpoboznijeg Deukaliona sa svojom zenom Pirom, kome je otac Prometej , taj najveci ljubitelj ljudskog roda, na vreme rekao da napravi jaku ladju napunjenu namernicama za duzi period. Iskrcavsi se na planini Parnasu, Deukalion i Pira gorko plakahu zbog samoce u kojoj se nadjose dok se na njih ne sazali boginja Temida sa poukom: zastrite glave i bacajte kosti svoje majke iza ledja. Oni na jedvite jade ukapirase sta im treba raditi pa pocese busenje zemlje bacati iza ledja i tako se od Deukalionova busenja stvorise ljudi , a od Pirinog zene. 

Eto tako je potopom unisten bronzani opaki, a stvoren ovaj danasnji tvrdi i radno sposobni ljudski narastaj, a Deukalion iz zahvalnosti bude bacen na nebo kao Vodolija.

Odabarati teks o Zodijacima danas je bila prava mala slatka muka.Ova belina me je navela da pisem o Devicama jer su one tako bele, cedne, lepe kao ovo jutro ususkano u sneg, tiho, mirno...Ali, ipak necu danas da pisem o Devici ni o Raku ni o Skorpiji vec o Biku. Kazu da su pripadnici znaka Bik hedonisti, da vole da uzivaju u hrani i picu i lepoj garderobi ali pre svega u hrani i picu. Pomalo su oni i lenji jer vole da uzivaju , naravno a rad ne ide uz uzivanje..

Evo kako se i zasto na nebu  pojavilo sazvezdje Bika.  

Kretski kralj Minos, Europin i Zevsov sin, zatrazi od strica Posejdona nekog lepog bika koga bi prineo kao zrtvu, zbog toga sto ga je jednom Posejdon spasao na moru od sigurne smrti.

Posejdon mu posla bika , ali tako lepog da ga Minos zadrzi za sebe, zrtvujuci stricu pritom nekog drugog obicnog brava, za sta ga striko kazni tako sto se kraljica, Minosova zena, a koja se zvala Pesifeja, ludo zaljubi u tog lepog bika, pa je od Dedala narucila kravlju odoru, namamila ljubavnika , tj. bika, u stalu i posle trudnickog bolovanja rodi lepu i zdravu bebu: pola coveka a pola bika. E taj Minutaurov otac zbog nekih kasnijih dogadjaja postade onaj zodijacki znak Bik.

Samo nije taj lepi bik zasluzio epitet zodijaka zbog tog ljubavnog podviga, vec zato sto je proteran u divljinu kao pobesneli stvor gde je kasnije po zapovesti Euristejevoj doveden u Mikenu i pusten  u Maratonsko polje u kome ga je mnogo kasnije ubio Tezej. Zato sto je bio Heraklov neprijatelj boginja Hera mu je obezbedila mesto u zodijackom krugu.

Prorokov vrt

(Кад вас љубав позове)

Кад вас љубав позове, пођите за њом,
Премда су стазе њене тегобне и стрме.
А кад вас крила њена обгрле,
Препустите јој се,
Премда вас мач, скривен међу перима њеним,
Може повредити.
А кад вам проговори, верујте јој,
Премда вам глас њен може уништити снове,
Као што северац опустоши врт.
Јер, баш као што вас крунише,
Љубав ће вас и разапети.
Исто као што вас подстиче да растете,
Исто тако ће вас и окресати.
Као што се упиње до висина ваших
И милује вам гранчице најтананије
Што трепере на сунцу,
Тако ће се спустити и до вашег корења
И протрести га у његовом пријањању за земљу.
Попут снопља пшеничног,
Сакупиће вас у наручје своје.
Омлатиће вас, да би вас оголила.
Просејаће вас, да би вас отребила од кукоља.
Самлеће вас, до белине.
Умесиће вас, док не постанете гипки.
А онда ће вас изложити својој светој ватри,
Тако да постанете свети хлеб
За свету Божју светковину.

Све ће вам то љубав учинити,
Не бисте ли спознали тајне свог срца
И у спознаји тој постали део срца живота.

Будете ли, ипак, у страху своме
Тражили само љубавни мир и задовољство,
Боље вам је онда да покријете голотињу своју,
И одете са гумна љубави,
У свет који не познаје годишња доба,
Где ћете се смејати,
Али не пуноћом смеха свог
И плакати,
Али не до последње сузе своје.

Љубав не даје ништа осим себе
И ништа не узима, осим себе.
Љубав не поседује, нити допушта да је поседују;
Јер, љубав је довољна љубави.

Кад волите, не треба да кажете: "Бог ми је у срцу",
Већ: "Ја сам у срцу Божјем."
И немојте мислити:
Да можете усмерити путеве љубави,
Јер љубав, ако јој се учините вреднима,
Усмериће ваше путеве.

Љубав нема других жеља него да се испуни.
Али, ако волите, а морате још и да желите,
Нека вам ово буду жеље:
Да се истопите и будете као поток разиграни
Што пева свој милозвук ноћи.
Да спознате бол превелике нежности.
Да вас рани сопствено поимање љубави;
И да крварите драге воље и радосно.
Да се пробудите у праскозорје
Са срцем крилатим и упутите захвалницу
За још један дан љубави;
Да отпочнете у послеподневном часу
И размишљате о љубавном заносу;
Да се с вечери вратите кући са захвалношћу,
А потом да усните са молитвом за вољено у срцу
И песмом слављеничком на уснама...

Halil Dzubran

Dvadeset godina.

Sto bi neko rekao puno i da se broji. 

Pre dvadeset godina na danasnji dan, ujutru u 6h i 05 min svet je ugledalo jedno malo stvorenje , pomodrelo od nedostatka kiseonika usled teskog porodjaja i citavih mesec dana ranije nego sto su to doktori predskazali.

Na sv. Savu uvece, njegova mladjana majka je osetila neki lagani bol, vise umor oko donjeg dela ledja ili ti krstiju i otisla ranije da legne. Sutra dan je osetila blage bolove u stomaku na svakih sat vremena. Vec je bila u bolnici i vracena kuci zbog laznih bolova, mislila je da su i ovo laznjaci. Kako je vreme prolazilo vremenski period izmedju dva bola je postajao sve kraci i kraci da bi u noci 29 januara rekla muzu da je vodi u bolnicu jer se ne oseca dobro. Osim bolova koji i nisu bili tako jaki i neizdrzivi, osetila je veliku slabost u celom organizmu. Oko pola jedan po ponoci primljena je na odelenje akuserstva ili popularno receno porodilista. Doktor je pregledao , probili su joj vodenjak i pocelo je cekanje. Lezala je na ledjima i to je strasno umaralo, pa je pitala babicu dal moze da legne na stranu. Kada se okrenula na desni bok, izmorena je zaspala. Probudilo je drmusanje babice koja je zajedno sa doktorom stajala pored i gledala je u cudu. Pogled joj je kliznuo na sat. Bilo je dvadesetak minuta do sest ujutru. Doktor je pitao da li je boli i njen odgovor je bio negativan. Zatim je doktor naslonio neku metalnu trubicu na njen stomak, slusao par sekundi i rekao vrlo ozbiljan sestri da daju mladoj porodilji neku inekciju, tableticu...Kada je igla bila zabodena u venu a sadrzaj sprica poceo polako da istice u venu pocela je borba da se dete rodi. Bez bolova, bez kontrakcija bez iceg sto prati normalan porodjaj. Dosao je jos jedan doktor, jos jedna babica, pa jos jedan doktor, a njoj je sve to delovalo kao san. Kao da se to drugom desava. Malog andjela su bukvalno izbacili iz majcine utrobe, svom silinom nalegavsi na jen stomak doktor ga je bukvalno izgurao napolje, dok je babica pokusavala da ga natera da zaplace ona je primetila kroz prozor prve pahulje  te godine kako promicu. U tom trenutku se cuo i plac malog decacica. Sestra je prisla sa bebom i rekla: mama ovo je tvoja beba! i odnela bebu negde. Doktor je vrteo glavom. Dajte joj anesteziju, nemoj te da je sijete na zivo i ovako se namucila a tako mlada. Na krevetu do nje jedna druga zena samo uz pomoc babice rodila je devojcicu. A onda su joj dali opet inekciju. Osetila je kako lagano tone u nesto. Taj osecaj nikada nece da zaboravi. Sanjala je. Gomilu nekih mumija oko sebe. Nije se bojala. Samo je pokusavala da im kaze da je puste na miru, ali nije mogla da izusti ni rec. Samo je ispustala neke skoro neartikulisane krike. Zatim se sve smracilo. Osetila je kako je neko drmusa i doziva: majka, probudite se, majka...Pokusala je da otvori oci, videla je visestruko. Doktor je davao sestri uputsva da je razbude iz anestezije i odvedu u sobu da se odmara. Tako je i bilo. Polako je uz pomoc sestre odsetala do sobe.Zene su je gledale sa nekom zaloscu u ocima. Spustila se u krevet i zaspala. Probudili su je da ruca, zatim je opet zaspala, opet su je budili da vecera, opet je zaspala.Ne zna ni kada je vizita bila jer je spavala. Posle su joj rekli da je doktor dolazio na svakih pola sata da je vidi. Dodirnu bi joj rukom celo, zatim opipao puls i otisao. Rekli su joj i da je bolnica jecala od njenih vrisaka kada su je zasivali.

Ujutru sledeceg dana doktor je rekao sestri da joj izvade krv i da joj pomognu da ustane iz kreveta i proseta malo. Nije mogla ni par koraka da napravi. Sve je bolelo. Mislila je da su joj rebra polomljena. U devet ujutru su sestre donosile bebe na podoj. Njene ruke su ostale prazne. Pitala je setru gde je njena beba i tada je saznala da je andjelcic u inkubatoru pod kiseonikom. Posle rucka je sama ustala i napravila dva kruga oko kreveta. A onda su joj u jedan sat po podne doneli i njen zamotuljak. Bio je skroz umotan u pelenu i licio je na veknicu hleba. Lepsu bebu do tada nije videla.  Osmeh joj se nacrtao na licu. Mislila je: Boze, ovo sam ja rodila! A onda ga je malo bolje zagledala, i pomislila: kad ce ovaj Malisa da stigne do dvadeset godina?!

Malisa je dobio ime Gabrijel. Po andjelu koji je javio Bogomajci da je noseca. 

Godine su se redjale jedna za drugom i ocas je proslo celih dvadeset godina.

Majka nije bila uplasena svojim teskim porodjajem, dve godine kasnije je svom prvencu podarila brata a zatim jos jednog. 

Danas je taj Malisa, Velisa. Prerastao je svoju majku odavno. Ima svojih mana, svojih vrlina kao i svako drugo ljudsko bice, ali je on i dalje njena prva radost, prva briga, prva tuga. Imala je velike planove za njega, ali je zivot smislio nesto drugo. Ipak rodjendan je rodjendan i ona se uvek seti onog trenutka kada ga je uzela u ruke prvi put. U tom trenutku se u njoj probudio onaj pravi majcinski instikt.  I bez obzira na sve sto joj se dogadjalo u zivotu da postoji neki vremeplov da je vrati u proslost i da joj daju sansu da svoj zivot drugacije proziv,i ona bi opet istim putem prosla samo zbog tih par ociju koje je ugledala tog dana. Jer to je ono istinsko vredno u zivotu zene.

Ta majka sam ja. A malisa je moj sin prvenac. Moja radost i moj ponos. 

Dvadeset godina je proslo tako brzo a tada se cinilo kao da nikad nece. Najbolje od svega sto se ja ne osecam starijom za dvadeset godina. Nekako sam zrelija ali se ne osecam ko neko ko ima dete koje ima dvadeset godina. Kako god....

E pa sine srecan nam 20-ti rodjendan! Budi mi ziv i zdrav pa makar me i nervirao. Ipak ti svoju majku vise nasmejes nego sto mi celo naboras od brige i ljutnje.

Ko ceka taj i doceka...Ko je cekao pricu kako je ovan dospeo u sazvezdja evo price...

Inona, druga supruga grckog kralja Atamanta, resi da stamani svoju pastorcad Friksa i Helu, pa sasusi semeno zito i posle nerodne godine ubedi muza da je prorociste naredilo zrtvovanje princa Friksa, a sve da bi njen sin nasledio kraljevski presto. No, njegova majka Nefela otme svojiu decu i stavi ih na zlatorunog ovna kojeg je dobila od Hermesa, da ih odnese na sigurno mesto u Kolidu. On ih je nosio preko mora i kopna, ali pri prelasku preko moreuza izmedju Evrope i Azije, mala Hela spadne s njega i udavi se u moru. Od tada se taj moreuz zove Helespont ili Helino more, a Friks na zlatorunom ovnu srecno stigne u Kolidu, gde mu Helijev sin, kralj Ajet zahvalno primi ovna, zrtvujujuci ga bogovima , a njegovo runo postavi u gaj gde ga je cuvao ognjeni zmaj i Hekatina svestenica, princeza Medeja, jedino plavooko bice izmedju crnoputih kolhidjana.

Posebna je prica o Jasonu, otmici runa i Medejinom izdajstvu.

Naravno kralj Ejet,  Helijev sin i Kirkin brat, da Friksu stariju cerku za zenu.

U celoj prici je vazno da je ovan zrtvovan gospodaru neba i da se nasao medju zodijacima.

Godine prodjose ko dlanom o dlan,

a cini se da juce bese rastanka dan.

Jos uvek u glavi odzvanja glas

zar vise nema nas?

Sve uvrede tvoje jos uvek dobro pamtim,

jos me bole, jos ponekad patim,

al pamtim i srece cas

kad dete nase je ugledalo nas.

Pamtim kad si se meni u ljubav svoju kleo,

al pamtim i kada si svoji novu ljubav sreo.

I one dane kad bejah ti kobna kao kuga,

od ljubavi onolike osta prah...tuga.

Jos bole davne srece casi,

i to sto dozvolismo da nam se ognjiste zgasi...

Sad stojim tu dok me trag te ljubavi  jos pece,

a zivot ne pita nista, ko reka , neumitno, tece.

Godine prodjose ko dlanom o dlan,

a cini mi se da juce bese rastanka dan.

Na nebu postoje mnoga sazvezdja. Medju najpoznatijim sazvezdjima su ona iz zodijaka ili kako bi mi prostim jezikom kazali iz horoskopa. E a kako su ta sazvezdja dobila imena i otkud ona bas takva tu na nasem nebu, e to cu pokusati da objasnim u narednih nekoliko tekstova.

Pocecu od sazvezdja Jarca. Ne zato sto se trenutno Sunce nalazi u tom sazvezdju, jer se ne nalazi , vec citavih dva dana, cini mi se, Sunce je u sazvezdju vodolije...ili jos preciznije u znaku vodolije. Zasto kazem u znaku a ne u sazvezdju? Pa to cu da objasnim nekom drugom prilikom.

A sada da se vratimo na to kako je nastalo sazvezdje Jarca.

KRONOS-VREME je postojao od samog pocetka bez pocetka i iz njega je izasao HAOS, ogroman prostor koji je sadrzavao NOC ,IZMAGLICU i ETER. Po zapovesti VREMENA Izmaglica se Nocu vrtela po Eteru sve dok se nije raspolutila stvorivsi dve polutke jajeta iz kojeg je izletela LJUBAV spojivsi tako dve polutke koje su predstavljale NEBO i ZEMLJU, tj. Urana i Geju. Kao najstarija grcka bozanstva od kojih postadose Titani sa KRONOM i REOM na celu.

I tu se pojavise zapetljancije u vidu prorocanstva po kome ce jedno  Kronovo dete zbaciti oca sa prestola te gospodaru neba ne preosta nista drugo nego da svako svoje dete, kako se koje rodi , odmah u pelenama i pojede. Tako ti on pojede Hestiju, Demetru, Heru, Hada i Posejdona, dok mama Rei ne prekipi i ona zgrabi oklagiju...ups...pardon..oklagija je kasnije dosla u upotrebu.

Kod seste trudnoce majka Rea ti u pelene uvije komad stene i poturi prozdrljivom muzu, koju on po vec ustaljenoj navici , i ne sluteci nikakvo nevaljalstvo sa zenske strane, proguta i omoguci briznoj majci da svoji bozansku bebu skloni u pecini Dikti na planini Ida gde je malog Zevsa odgajila koza Almateja.

Kada je Zevs uz pomoc Kureta i pomajke Almateje odrastao i po bozanskoj promisli doznade sta se zbilo s njegovom bracom i sestrama, ode lepo do oca, zgrabi ga za gusu te ovaj povrati svoju decu i onda se ispuni ono prorocanstvo  kojega se Kron toliko bojao.

Zevs je zbacio svog oca sa prestola, bacio ga u Tartar a svoju pomajku Amalteju je bacio  na nebo koja posle mnogo prepricavanja i prepisivanja i prevoda u narodu promeni pol i postade Jarac.

I tako mi danas poznajemo sazvezdje Jarca a to je u stvari koza koja je othranila najpoznatijeg medju bogovoma: Zevsa.

O nekim drugim sazvezdjima i kako su se nasla na nebu koje gledamo svaki dan nekom drugom prilikom.

Bogojavljenje (grč. Επιφανεια) je manifestacija Boga na ovom svetu, bilo telesna bilo direktnim delom. Primeri su začeće sina Božijeg i javljenje Svete Trojice prilikom Isusovog krštenja, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordanu.

Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom i njenim mužem Josifom, a tada u svojoj tridesetoj godini pozvao je Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.

 Narodni običaji

Kod Srba se Bogojavljanje slavi veoma živopisno. Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Bogojavljanjem se završava božićno svetkovanje, pa su u nekim krajevima Srbije, do ovog dana išle povorke koledera ili korinđaša, kao i vertepaša i vodičara. U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu povorke. Ovaj običaj je vezan za verovanje u lekovitost i čudotvornost bogojavljanske vode - vodice. Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci.

Od kada za tebe znam,

krvlju mi tece oganj vreli,

telom mi plovi zar i plam,

a srce ludo samo tebe zeli.

U snovima mi dodjes,

pa se jutrima sa zeljom borim.

dahom svojim po meni prodjes,

i da te ljubim vascelu noc pozelim.

Od kada za tebe znam,

telom mi duvaju vetrovi strasti.

Koza moja, kozu trazi tvoju.

Noc sa tobom je noc puna slasti,

u zagrljaju tvom ja sam u raju.

Od kada za tebe znam.....

Praznici...Nova godina..Bozic br.1, Bozic br.2...uh

Dobro, malo redosled nije bas takav ali nema veze...Moja mama je katolkinja i od kada sam kod nje , a evo bas za katolicki Bozic bilo je punih 4. godine, taj se Bozic proslavlja onako kako se uvek kod nje proslavljao...i zamirise mi detinjstvo ko ruze u maju...Pred taj katolicki Bozic ima par dana kada ja nisam bas sasvim svoja. Sveti Nikola, pa godisnjica smrti moga oca, Badnje vece je godisnjica smrti moje sestre, i onda osvane taj Bozic, obicno beo i svetao sa poklonima ispod jelke koja je dan pre toga okicena s puno ljubavi i po malo sete. Tako je bilo kad sam bila dete, a sada?

Sada jelku kite moja deca s puno radosti i bez imalo sete. Ja spremam kucu. Praznicni sto koji je ove godine snezno beo sa crvenim u zlatu izvezenim nadstolnjakom i ikebanom od prave jelke koju sam licno pravila i izgleda ovako: Mirisne svecice svuda po kuci, lampice koje svetlucaju po jelci, na prozoru u vratima. Cela kuca mi treperi i mirise na Bozic, suve smokve, sljive, kajsije, mandarine i punjenu papriku. A onda na sam Bozic, dok sam sela posle rucka da odahnem malo od svih tih djakonija koje sam spremila, zacujem jedno kuc, kuc na vratima. Obicno mi u ovo doba godine niko ne dolazi, jos kisa pala dan pre toga, blato do kolena. Zapitah se ko li je sada? Kada sam otvorila vrata ugledam...Njega. Moje drago bice doslo po toj kaljuzi da mi cestita mamin Bozic. Po nekom obicaju narodnog verovanja kazu da ce godina biti onakava kakav je covek koji prvi dodje da cestita Bozic. E pa ako je verovati narodnim obicajima, bice ovo dobra godina. 

I prodje Bozic, polako nam se priblizio i Docek, znam necu Novu docekati sa njim. On ce je docekati sa majkom i sestrom, ja sa mojom decicom, ali mi je u srcu tinjala zelja da ga vidim tog zadnjeg dana te godine, da ga poljubim, da mi nacrta osmeh...i zelja mi se ispunila...

I vratim se kuci od njega i klinci me spopadnu da se doteram, nasminkam, namestim frizuru...i ajd da im ucinim, ali pod uslovom  da me fotkaju, uslov ispunjen...nastase nekoliko dobrih fotografija..evo jedne

Muzika je trestala do dva sata iza ponoci, tocilo se vino crno i belo..i neki optimizam  mi se uselio u dusu. I jos je tu. Koleginice mi rekle da prosto blistam na slikama. A to blistanje se prenelo i u Novoj godini. 

Jedno je sigurno, u ovoj 2012 necu da se opterecujem suvise sa problemima. Stavila sam ruzicaste naocari za docek i necu da ih skidam. 

A evo i Bozic br.2 polako pristize...pa da zamirisem kucu sa cesnicom, smokvama, kajsijama, sljivama i cimetom....

Srecni Vam predstojeci Bozicni praznici dragi moji blogeri.

Poslednji dan stare godine.

Ispraticu je kako dolikuje, uz dobru klopu i pune flase.

Nije bila ona tako losa, bila je cak vrlo dobra. Bilo je dobrih trenutaka, bilo je losih trenutaka, ipak mogu reci da je bilo vise smeha nego ljutnje i placa i to je dobro.

U ovoj sad vec istrosenoj godini, shvatila sam jedno: zivot je trenutak, u odnosu na vecnost,cak i najduzi zivotni vek je tek trenutak. Blesak svetlosti. Kao kometa kad zapara nocno letnje nebo. Trenutak bola, trenutak srece, trenutak tuge...i svaki od tih trenutaka, kojima je ispunjen nas zivot bi trebalo da prozivimo intezivno. Ako placemo, lijmo suze u rekama, ako se smejemo smejmo se do iznemoglosti. Jer vec sledeceg trenutka ta tuga il ta sreca ce otici u bespovrat. 

Ljubav je sastavni deo nasih zivota. Bez nje ne mozemo kao sto ne mozemo ni bez vode i vazduha. Ljubav je hrana nasih dusa i treba da jedemo sto vise, da nam dusa bude sita. Jer gladna dusa pati, boluje, a kad nam je dusa gladna i telo nam pati. 

Strahovi, te kocnice koje nam roditelji nasi prvi ugrade cim prohodamo. Svi znamo da mala deca nemaju strah. Ona ce sasvim normalno da krenu da se veru po namestaju i drvecu pa cak ce i na krov hteti da se popnu, da gurnu prstice u uticnicu, da uhvate noz za ostricu, jer ne znaju da je tu opasnost, jer ne znaju za posledice , i onda roditelji dreknu: "No, no! To je pec pec!" I dete nauci strah. Dete nema strah ni od lava ni od tigra, krokodila bi ceskalo ispod brade, ali stariji ga nauce da to cudno stvorenje moze da ga povred,i a dete nije ni svesno sta to sve uopste znaci. I tako kako rastemo postajemo svesno i nesvesno robovi straha. Jos nam zivot priredi ljubavno razocarenje pa u koktelu sa pricama da su sve zene, ili svi muskarci isti mi se zatvorimo poput skoljke i ne zelimo da volimo, ili pak volimo ali ne pokazujemo to i dusa nam ostaje gladna, pati, pa nam posle nekog vremena i telo pocne da propada. Nadjemo se u lavirintu iz kojeg nikako ne mozemo da izadjemo. U lavirintu sospstvenih strahova, ljudskih nepisanih i pisanih pravila, moralnih normi, kodeksa casti...A zivot ide, planeta se okrece, vreme prolazi, i dok trepnemo u ogledalu vidimo oronule nas i pitamo se gde ode , i kad ode zivot.

E zato ja donosim danas, poslednjeg dana ove 2011-te godine jednu odluku koja glasi ovako: ziveti svaki trenutak punim plucima. Bez obzira kakav je, tuzan i ruzan ili lep, treba ga proziveti potpuno i do koske. I trudicu se da stvorim sto vise lepsih trenutaka u svom zivotu. Sto vise smeha. I hranicu dusu ljubavlju ne samo prema mojoj porodici, deci, coveku koji mi boji dane svim bojama, vec i prema sitnim stvarima, kao sto su cvet koji se rascvetao u mom prozoru juce..jednom recju svemu sto slavi zivot.

A ovu staru godinu pamticu po puno ljubavi koju sam dobila, po puno smeha koji sam podelila sa prijateljima i kolegama, po razumevanju od strane direktora moje male firme, ali i po svadjama sa najblizima, po optuzbama da sam od najgorih najgori covek, lazov, lopov, licimer. Po prebrojavanju zalogaja koje sam slucajno pojela a nisam "prijavila".

Od Nove godine ocekujem da cu konacno postati vlasnik kuce u koju sam utkala najbolji deo sebe, da cu konacno moci da se pohvalim kako sam zaposlila najstarijeg sina, pa da proslavim punoletstvo srednjeg i da kazem: "jos malo pa sam na cilju" , na cilju da od tih malih stvorenja koji su kmecali iz kreveca napravim ljude, casne i postene.

Docekacu tu Novu sa svojom decicom, uz vince i krkangluk, vec je skoro sve spremno, ostalo je da se dokupe neke sitnice, i da se slavi. 

Ono sto me ne bi iznenadilo u ovoj novoj godini koja je pred nama je da opet preuzmem status "singl" ili da odem u drugu krajnost i udam se. Mada mi se ova druga stavka ne svidja ni malo.

I znam da ce onima koji me redovno citaju da se oci rasire od cudjenja, ali neke stvari je najbolje preseci u njihovom najlepsem cvetu. I ruze beremo kad procvetaju, ne pre i ne kasnije. Kad osetimo da se ljubav osipa , da smo doziveli njen najlepsi deo, treba je preseci, ili samo pustiti da sama od sebe uvene potpuno. Za 20 meseci koliko sam u vezi , nismo se makli od pocetka, samo smo malo otvoreniji jedno prema drugom i malo otvorenije dajemo jedno drugom neznosti. Sve je ostalo isto. Diskrecija ista, nepaznja ista, sve je ostalo isto. Na trenutak smo zablistali letos da bi opet dosli na pocetnu tacku.

I tako...

Nizu se godine ko bisera perle,

na djerdanu oko moga vrata.

Ruze tek procvale i ruze svele

Otkucaji staroga sata.

Tek na kraju godine postajem svesna prolaznosti vremena.

SRECNO VAM NOVO 2012 LETO dragi blogeri 

Ne, nemoj mi reci da volis me.

Zadrzi dah da ne postane rec.

Umesto toga, samo jako zagrli me;

pogledaj na Istoku se novi dan radja vec.

Ne, nemoj , da me volis , mi reci.

Misao tu u svom srcu skri.

Poljupci nek poteku umesto reci.

Zagrli me jako dok novi dan zri.

Pusti me da slutim

tvojih osecanja zar.

Vidis da i ja cutim,

a dusu ti dajem na dar.